Valavanidis za RT Balkan: Komunisti nisu marili za stradanje srpske crkve na Kosmetu
Hrišćanstvo je danas najugroženija religija na svetu, iako je među najdominantnijim, a u samom svetskom vrhu ugroženih crkava je Srpska pravoslavna crkva na Kosovu i Metohiji, kaže za RT Balkan direktor Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta Diogenis Valavanidis.
Sa tim se možda ne bi složili predstavnici privremenih prištinskih institucija, Vjosa Osmani, Aljbin Kurti i Gljauk Konjufca, koji su u maju prošle godine podneli zahtev Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) da skine sa liste svetske baštine u opasnosti tri manastira SPC, Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane i Gračanicu, kao i crkvu Bogorodice Ljeviške, jer su se "bezbednosne okolnosti na 'Kosovu' u potpunosti promenile".
Unesko ih je glatko odbio i podsetio da Visoke Dečane i dalje čuvaju pripadnici Kfora, a Pećku patrijaršiju, Bogorodicu Ljevišku i Gračanicu, obezbeđuju lokalne policijske snage, kao i da su srednjovekovni Dečani bili ugroženi izgradnjom puta Dečani-Plav u neposrednoj blizini zaštićene zone manastira, dok zidove Ljeviške ugrožava kapilarna vlaga nastala kao posledica požara u martu 2004. godine.
To je njihova "bezbednost" danas u kratkom osvrtu Uneska. Lomljenje krsta na kupoli, paljenje drevnih svetinja do temelja, otmica monaha, pretnje sveštenstvu i vernicima, gađanje manastira iz vatrenog oružja samo su deo onoga sa čim se suočavaju brojne srpske svetinje na Kosmetu i "živa Crkva" okupljena oko njih tokom proteklih godina.
Možda bi preciznije bilo reći: tokom proteklih decenija.
"Situacija na Kosovu i Metohiji bila je izuzetno teška i turbulentna i u vreme patrijarha srpskog Germana, slična ovoj današnjoj. Srpska crkva proživljavala je progon, bilo je fizičkih napada na monahinje, povređenih monaha, bilo je i stradalnih, paljenja plastova sena na crkvenim imanjima isl. Patrijarh German detaljno je opisao progon srpske crkve u izveštaju koji je 1969. godine uputio Josipu Brozu Titu, ali nikakve reakcije nije bilo", objašnjava Valavanidis.
On je, inače, radio u ekonomskom departmanu ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, a jedno od dodatnih zaduženja mu je bilo i održavanje kontakata sa Srpskom pravoslavnom crkvom, sa čijim je tadašnjim poglavarom, patrijarhom Germanom, bio i pre toga dugogodišnji prijatelj.
Valavanidis ističe da je izveštaj patrijarha Germana prosleđen Izvršnom veću Srbije, na čijem je čelu tada bio Dragi Jovanović, i da je vlast okretala leđa od tog problema. Jovanović je, dodaje Valavanidis, bio veoma zainteresovan da uveri srpsku crkvu i srpskog patrijarha da treba da daju autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, dok ga problem Kosmeta nije previše zanimao.
"Kosovo je srpski Jerusalim i Srbi ne bi trebalo nikada da se odreknu svojih svetinja i svog duhovnog i kulturnog nasleđa. Tu bi trebalo da se ugledaju na Grke koji nikada neće prestati da traže od Britanaca partenonske skulpture koje su na prevaru uzete iz zemlje i odnete u Englesku", kaže Valavanidis.
Slučaj o kojem govori, zbio se oko 1810. godine. Grčka vlada, gotovo 210 godina kasnije, 2019, ponovo je uputila zahtev vladi Velike Britanije da im budu vraćene partenonske skulpture – i ponovo je bila odbijena.
Radi se u vrednom nacionalnom blagu koje je sa Partenona skinuo tadašnji ambasador Velike Britanije u Carigradu Tomas Brus, u vreme kada je Grčka bila pod otomanskom vlašću.
Valavanidis navodi da je zahvaljujući podmićivanju i prevari, Brus uspeo da skine veliki broj frizova, delova skulptura, teško ošteti vredno nacionalno i kulturno nasleđe i sve to odnese u svoj dvorac u Škotskoj. Kada je bankrotirao ponudio je Britanskom nacionalnom muzeju da otkupi skulpture, što je i učinjeno i one se sada tamo čuvaju.
Valavanidis je bio jedan od osnivača Međunarodnog komiteta za repatrijaciju partenonskih skulptura i 2005. godine išao je sa delegacijom komiteta u London kako bi pregovarao sa tadašnjim ministrom kulture Dejvidom Lemijem o njihovom vraćanju. Bezuspešno. Ipak, u vezi sa vraćanjem skulptura dogodila mu se jedna zanimljiva epizoda, i to u Atini.
"Posle predstavljanja novog muzeja Akropolja, zamoljen sam da dam izjavu za jednu televiziju o vraćanju partenonskih skulptura. Novinarka je bila Grkinja, ali me je pitala da li želim da govorimo na grčkom ili engleskom, kasnije sam shvatio i zašto. Rekao sam da partenonske skulpture treba da se vrate na svoja prvobitna postolja, da su za grčko nacionalno biće partenonske skulpture isto što za srpski nacionalni etnos predstavljaju kosovske crkve i manastiri koje su srpski Jerusalim. Na to je novinarka, na moje zaprepašćenje, burno reagovala, rekla je kakve veze imaju sada crkve sa skulpturama. Kasnije sam saznao da je to bila američka televizija", priča Valavanidis.
