Završeno zasedanje Skupštine: Sutra nastavak sednice o litijumu

Prvo redovno jesenje zasedanje Skupštine Srbije, biće nastavljeno sutra u 10 sati. Na dnevnom redu prve sednice je predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim se traži zabrana primenjenih geoloških istraživanja, eksploatacije i prerade rude bora i litijuma.

Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao je da je 1998. godine u Srbiju došla ćerka firma "Rio Tinta", i da je dobila eksperimentalnu i probnu dozvolu da istražuje na teritoriji Jadra. Podsetio je da su tada u Vladi bili Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković i Aleksandar Vučić.

Predsednica parlamenta Ana Brnabić je odgovorila da ne zna šta je bilo 1998. godine, da te istražne dozvole nisu bile "ni po jada", već da je problem u izmeni Zakona o rudarstvu iz 2006. godine, koju je predložila.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je poručila predlagačima izmena Zakona da nisu razumeli, da nije problem u dozvolama, već izmenama Zakona o rudarstvu iz 2006. koju je predložila vlada Vojislava Koštunice.

"Time ste im obezbedili da oni jedini mogu da apliciraju za eksploataciona prava, da pravo eksploatacije ima isključivo investitor koji sprovodi geološka istraživanja, bez sprovođenja tendera. Vi ste im izmenom Zakona dali eksploataciona prava i niko to nakon toga nije mogao da izmeni", rekla je Brnabić.

Ona je rekla da su sve što treba "Rio Tintu" dali Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 plus.

U nastavku sednice ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da je Zakon loše napisan, da ima mnogo netačnih i pogrešnih informacija.

Ministarka rudarstva i energetike rekla je da nije čula "ni jedan pravi argument zašto se predlaže zabrana eksploatacije litijuma".

Ona je navela da bi zabrana eksploatacije litijuma "značila da tržište Republike Srbije nije otvoreno, niti je slobodno".

"Navedenom zabranom, preduzeća čija bi delatnost bila iskopavanje litijuma bi se bez razumnog opravdanja dovela u lošu poziciju u odnosu na druga preduzeća koja se bave rudarskom delatnošću, a ulaganja koja su već postojala u ovoj oblasti bila bi potpuno bespredmetna. Istovremeno, preduzećima koja su već izvršila određena ulaganja u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije, navedenom zabranom bi se povredilo i ustavno pravo na imovinu", rekla je ona. 

Takođe je rekla kako bi Republika Srbija sigurno bila obavezna da investitorima nadoknadi svu štetu.

Ona je rekla da se pogrešno navodi da bismo dobijali rudnu rentu od tri odsto, a da je to pet odsto i da predlagači nisu ni uspeli da tačno navedu njen iznos u predlogu izmena zakona.

"Ona je samo jedan od prihoda koji bi ostvarivala država. Važno je istaći da na jednog zaposlenog u rudarstvu dolazi pet zaposlenih u drugim granama. Planirana investicija bi bila 2,5 milijardi evra, što bi bila najveća najveća industrijska grinfild investicija u Srbiji", rekla je Đedović.

Ona je rekla da projekat ima potencijal da privuče i druge investitore.

Ministarka je istakla da je krajnji cilj proizvodnja električnih vozila u našoj zemlji i da bi ostvarenje tog cilja doprinelo rastu BDP-a sa 15,14 odsto, odnosno 11,4 milijarde evra. 

Ona je rekla da se projekat odnosi na 52 stalno naseljena domaćinstva, od kojih je 51 već dobrovoljno prodato. Ministarka je navela da je ukupno raseljeno 168 stanovnika i da "nema govora o scenariju masovnog raseljavanja, kojom opozicija zastrašuje narod".

"Uvođenje zabrane bi dovelo do višestrukih negativnih posledica, ne samo po ekonomiju, već i na pozicioniranje u geopolitičkim okvirima. Srbija bi bila prvi i jedinstven slučaj zabrane eksploatacije bora i litijuma, i to nije u skladu sa strateškim interesima naše zemlje. Zabrana bi značila da tržište nije ni otvoreno ni slobodno, da ne postoji sloboda preduzetništva i privrede, zabranom bi te kompanije bile stavljene u gorii položaj od drugih koje se bave rudarskom delatnošću, a ulaganja bi bila obesmišljena", istakla je u Skupštini ministarka rudarstva i energetike.

Ona je istakla da su evropska istraživanja pokazala da će potražnja za litijumom u EU do 2050. porasti 21 put, borata deset puta, a retkih elemenata šest do sedam puta.

Ministarka je rekla da ništa neće biti rešeno, bar još dve godine, dok ne budemo sigurni da je sve po standardima EU.

"Bore se za to da eksploatacije ne bude dok oni ne dođu na vlast, a isto bi nastavili sa davanjem dozvola. U ovom trenutku ne znamo da li će projekta biti i nema potrebe da zabranjujemo iskopavanje. Pozivam sve da slušaju struku, a ne buku", poručila je ministarka.

Premijer Miloš Vučević ocenio je danas da je dobro što je predsednica parlamenta Ana Brnabić zakazala sednicu o litijumu u redovnom zasedanju čime je raspršen narativ da neko, kako je rekao, ne sme da govori o toj temi, dodajući da je Srpska napredna stranka dajući kvorum opoziciju pokazala da želi da se o tome razgovara.

"Mislim da je dobro da svi građani naše države mogu da čuju argumente za i protiv i šta je prava priča i istina oko rudarstva, rudarenja, pa i litijuma", rekao je Vučević novinarima u Skoplju.

On je dodao da će učešće u raspravi u parlamentu uzeti ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović koja će, kako je rekao, pokušati da objasni poziciju vlade, odnosno ministarstva i sa stručne strane odgovori na postavljena pitanja.

On je ocenio da je opozicija podnela loš predlog zakona i da se vlada o njemu negativno izjasnila.

"Mislimo da bi to bilo pogubno za Srbiju da donese takvu odluku i da ne dozvoli korisćenje prirodnih resursa koje imamo zato što neko nije na vlasti", rekao je Vučević podsetivši na komentar tog dela opozicije da "su za rudarenje u demokratskim uslovima".

"Da nam predavanja o 'Rio Tintu' drže oni koji su doveli 'Rio Tinto'…Ja ne mogu da verujem da će oterati 'Rio Titno' oni koji su ga doveli i koji kažu da su za rudarenje litijuma, ali u demokratskim uslovima", rekao je Vučević.

On je kazao da Srbija treba da vodi računa o sebi, a naveo je i primer Severne Makedonije koja je, kako mu je preneo premijer Hristijan Mickoski, zabranila rudnik iz nekog prethodnog perioda, a potom izgubila na arbitraži 450 miliona dolara.

"Pred nama je period od 24 meseca gde treba da dobijemo odgovore pre svega od struke, da li je to dobro za nas, da li ugrožava životnu sredinu… Kada dobijemo te garantije, onda možemo da pričamo o tom procesu kao potpunom", istakao je Vučević.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić odredila je jednočasovnu pauzu u radu parlamenta koji raspravlja o predlogu za izmenu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

U toku prepodnevnog rada, predstavnica predlagača, poslanica Ekološkog ustanka, Danijela Nestorović je skoro dva i po sata obrazlagala predlog zakona koji je podnelo 86 opozicionih poslanika, tvrdeći da bi eksploatacija litijuma nanela veliku štetu prirodnoj sredini, a donela malu ekonomsku korist.

Zatim su u raspravi u ime nadležnih odbora poslanica Srpske napredne stranke Milica Nikolić i šefica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Snežana Paunović rekle da je to, kako su ocenile, sraman predlog zakona, koji bi naneo veliku štetu Srbiji i da ga treba odbaciti.

Poslanica Milica Nikolić sa liste SNS-a javila se za reč nakon što je ovlašćeni predlagač Danijela Nestorović završila obrazloženje.

"U predlogu govore i o preradi litijuma, a to je uređeno Zakonom o planiranju i izgradnji. Da smo se držali forme to se ovde ne bi našlo. Predlog zakona je sraman", rekla je Nikolićeva.

Ona je rekla da zakon nije u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije.

"Na skupštinskom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o ovom štetnom predlogu zakona i sigurna sam da nije u skladu ni sa Ustavom ni sa zakonima Srbije, ali ni sa zdravim razumom", dodala je Nikolićeva.

Dodala je da je SNS ipak glasala da se o predlogu zakona raspravlja u Skupštini da bi se stvari "isterale na čistac".

"Ovi diletanti su hteli da ekonomski osakate Srbiju i brutalna laž je da nisu potrebna nikakva ekonomska sredstva da bi se ovaj zakon sprovodio, kako su naveli", izjavila je Nikolić.

Prema njenim rečima, sve kompanije koje su ovde nešto ulagale, tužile bi Srbiju i zato, ponavlja, ovaj predlog zakona nije u skladu sa pravnim sistemom Srbije.

Poslanik Srpske napredne strane u Skupštini Srbije Milimir Vujadinović ocenio je da je ono što se dešavalo jutros na početku sednice u parlamentu "pravi cirkus", jer se nije pojavila četvrtina poslanika koji su predložili zakon o zabrani iskopavanja litijuma, a koji je na dnevnom redu današnje sednice.

"Četvrtina predlagača zakona se nije udostojila da jutros ustane i dođe u Skupštinu. Na taj način pokazuju svoj odnos prema građanima i državi Srbiji. Mi smo kao odgovorni ljudi došli i dali kvorum za početak sednice", rekao je on na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije.

Dodao je da ni situacija u sali nije drugačija i da je veliki deo poslanika opozicije izašao iz sale dok poslanica Danijela Nestorović obrazlaže zakonski predlog.

To, prema njegovim rečima, dosta govori o odnosima unutar opozicije.

"Da bi zamaglili jutrošnji događaj pojavio se poslanik Radomir Lazović sa pričom o narodnoj inicijativi za formiranje komisije koja bi utvrdila gde su nestali potpisi za zabranu iskopavanja litijuma. To je pokušaj da se u drugi plan stavi ono što je jutros bilo i ono što je danas na dnevnom redu", ocenio je Vujadinović.

On je istakao i da je Danijela Nestorović rekla da se dosta spekulisalo o tome da je ona navodno zaboravila da stavi na dnevni red drugu tačku, a da je zapravo bio postignut dogovor da se to uradi kao dopuna dnevnog reda.

"S druge strane Dragan Đilas je još 18. septembra rekao da je problem što će na sednici biti samo jedna tačka, jer je poslanica Nestorović zaboravila da preda druga tačku u kojoj bi trebalo da se bavimo zahtevom oko narodne inicijative. Dakle, imamo dve suprotstavljene izjave, jer Nestorovićeva tvrdi da je postojao dogovor, a Đilas kaže da je ona zaboravila", napomenuo je Vujadinović.

Prema njegovim rečima, očigledno postoji raskol među opozicionarima i to grupacijama koje vode Đilas i onima koje vode Lazović i Ćuta.

Predsednik poslaničke grupe "Mi - glas iz naroda" Branko Pavlović rekao je danas da su poslanici opozicije koji nisu prisutvovali početku sednice o litijumu krivi što nije bilo kvoruma i optužio ih da sarađuju sa vlašću.

On je na konferenciji za novinare u holu Skupštine Srbije rekao da je za kvorum potrebno 126 poslanika, a da je, kako tvrdi, 67 ili 69 onih koji su ubacili kartice.

Pavlović je rekao da je svih šest poslanika njihove stranke prisustvovalo početku sednice i da će do kraja dana dati listing ko nije bio, ocenjujući da je to kao "dokaz neozbiljnosti opozicionih grupacija".

Tokom obraćanja Danijele Nestorović, poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta drži papir sa natpisom "Nećete kopati".

Reagovala je predsednica Skupštine Ana Brnabić koja ga je upitala da li je to "titlovanje" i opomenula ga da ne ometa rad. Poslanik Jovanović joj je odgovorio da "prekine".

Zakon koji predlažem odnosi se jedino i isključivo na rudarenje litijuma i bora i samo na istraživanje litijuma i bora. Predlog je i da se iskopavanje trajno zabrani, ne do narednih vlasti, već do narednih generacija. Za sada je na nama, na našoj deci, ali zaista svoj našoj deci, ostavimo čistu vodu, vazduh i zemlju, što im je i Ustavom zagarantovano, rekla je pred poslanicima predlagač zakona Danijela Nestorović.

"Bez litijuma neće ništa stati. Bez litijuma neće biti nikakve apokalipse, niti bilo kakve nemaštine. Bez litijuma neće biti nemaštine. Sa litijumom nećemo biti okićeni zlatom i parama i moram da naglasim da zaista nije sve u parama. Možda jeste za Anu, Aleksandra ili Dubravku, ali za običan svet u nedeljicama je bitno da žive koliko-toliko zdravo. Za njih je bogatstvo mleko koje proizvode, med, kukuruz i ostali poljoprivredni proizvodi. Ne žive lako", naglasila je ona.

Nestorovićeva se osvrnula i na raniju izjavu predsednika Aleksandra Vučića da nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima.

Ona je kritikovala izjave predstavnika vlasti u vezi sa ovom temom i osvrnula se na odluke Ustavnog suda i istakla da je među njima bilo dosta kontradiktornosti te da je donošenjem raznih odluka u vezi sa projektom Jadar, kako tvrdi, više puta povređen i Ustav Srbije.

Nestorovićeva je zapitala i kako je došlo do oživljavanja prostornog plana i projekta Jadar.

Pozvala se i na skup u SANU i reči akademika Vladimira Stevanovića da se prirodni izvori u Srbiji posmatraju kao izvori profita, a ne posebne brige te da je Srbija po odnosu prema prirodnoj sredini na začelju u Evropi.

Iznela je tvrdnju i da se strane rudarske kompanije u Srbiji ponašaju kao države u državi i da će se posledice njihovog rada u našoj zemlji videti stotinama godinama nakon završetka eksploatacije, a da će za njihovo saniranje biti potrebno mnogo novca.

"Otkud tolika navala na rudna bogatstva u Srbiji", zapitala je ona i navela da se odgovor nalazi u tome što se u našoj zemlji ne vodi računa o zaštiti životne sredine.

Prema njenim rečima, Srbija mora da prekine sa površno ocenjenim projektima, kao što je i projekat Jadar i navela da je naša razvojna šansa u tome da se više vodi računa o drugim stavrima kao što je uređenje životne sredine.

Nepoverenje prema ovom projektu, istakla je ona, potiče i od negativnih saznanja o onome što je kompanija "Rio Tinto" radila po svetu.

Nestorovićeva je pročitala više imena stručnjaka i njihove reference, a koji se, kako kaže, nazivaju neznalicama.