Zahtevi albanskog lobiste za SAD: Podignite optužnicu protiv Dodika
Amerika ulazi u poslednju predizbornu etapu u kojoj je malo verovatno da će se ijedan kandidat mnogo fokusirati na Balkan, ali istaknuti albanski lobista i profesor na Univerzitetu "Džons Hopkins" Danijel Server ima plan za aktuelnu administraciju kako da ovaj period iskoristi za vršenje pritiska na Srbiju i ispunjenje ciljeva Prištine.
Server ne krije pristrasnost kada su u pitanju kandidati za 47. predsednika SAD — Trampa opisuje kao "korumpiranog belog supremacistu" koji je pokušao da sprovede "podelu Kosova" tokom svog prvog mandata, dok je Kamala Haris u njegovim očima tokom cele svoje karijere "gonila kriminalce i branila jednaka prava".
Takođe tvrdi da "Srbija ima uticaj na Trampa" pošto je "Džared Kušner je tamo tražio mogućnosti za ulaganja", te da bi bivši predsednik SAD mogao ponovo da pokuša da navede bivšeg izaslanika za dijalog Beograda i Prištine iz svoje administracije, Ričarda Grenela, da "ponovo pokuša" s navodnim podelama BiH i KiM.
Server dalje zamera administraciji Džozefa Bajdena što se se "pogrešno" zalagala za stvaranje Zajednice srpskih opština na KiM, ali i što je samo među Bošnjacima, ali ne i Srbima, uspela da "onemoća etnonacionalističke političare".
"Ti prioriteti osudili su Bajdenovu balkansku politiku na strateški poraz. Takođe su otuđili Kosovare i Bošnjake, najbolje prijatelje Amerike u regionu", ocenjuje Server.
Stoga, on predlaže šest koraka koje bi demokrate mogle da primene u poslednjem trenutku pred izbore, i koje bi trebalo da nastave da primenjuju u slučaju pobede Harisove, čemu se server "milo nada".
Prvi korak je konsultovanje sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem o zajedničkom planu za uspostavljanje "nesumnjivog suvereniteta i teritorijalnog integriteta njegove zemlje".
Drugi korak bi bio usvojiti kao zvanični stav SAD uslovnu podršku "nevladinoj Zajednici opština sa srpskom većinom", po kosovskom ustavu, i zatim iskoristiti to za vršenje pritiska na Beograd da ispuni "obaveze iz sporazuma u okviru kojeg je Priština pristala na osnivanje Asocijacije".
Ovde Server zaboravlja da je osnivanje ZSO obaveza koja proističe iz Briselskog sporazuma, te da obaveze koje Beograd nije ispunio proističu iz Ohridskog sporazuma, za koji je Beograd jasno napomenuo da ne pristaje na stavke koje za njega predstavljaju prelazak crvenim linija, te samim tim nisu ni obaveze.
Treći korak je poziv Beogradu na odgovornost za prošlogodišnje "malverzacije", u koje Server uključuje "kidnapovanje kosovskih policajaca", "nerede protiv KFOR-a", i incident u Banjskoj.
Četvrti korak je "zaustaviti blaćenje srpskih ekologa koji se protive fabrici litijuma 'Rio Tinto'", uz kritike "korupcije i rastuće autokratije u Beogradu".
Peti korak je "prekinuti intervenciju visokog predstavnika u BiH da preinači presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Kovačević", dok je šesti korak podizanje "krivičnih prijava u SAD protiv vodećih srpskih i hrvatskih zagovornika etnonacionalne podele u BiH (Milorada Dodika i Dragana Čovića)".
"Beograd je u opasnosti da nepovratno padne pod uticaj Rusije i Kine. SAD treba da se suprotstave tom uticaju štapovima kao i šargarepom. Pristup smirivanju samo šargarepe nije uspeo", smatra Server i dodaje da bi Evropska unija i Velika Britanija trebalo da se pridruže ovim naporima kako bi oni bili efikasniji.