Srbija i Balkan
Ponižavanje Srba na KiM: Supružnike teraju da se ponovo venčavaju – ne priznaju srpske izvode
Kada smo pre par godina odlučili da prijavimo decu u kosovski sistem 'otkrili' smo da je supruga udata, a da sam je – neoženjen. Onda su nastale nevolje, mesecima smo pokušavali da to promenimo, bezuspešno, priča za RT Balkan Srbin iz Severne Mitrovice
Srbin iz Severne Mitrovice, star 45 godina, koji je sa suprugom u skladnom braku već 19 godina, uredno su venčani i u opštini i u crkvi, i sa kojom je izrodio troje dece, moraće ovih dana, priča za RT Balkan, ponovo na venčanje i to kod albanskih matičara u albansku opštinu Severna Mitrovica.
Do ovog rešenja on i supruga došli su, naravno, ne dobrovoljno – nego prinudno, posle meseci pokušaja da reše neke od administrativnih problema sa kojima se svakodnevno suočavaju na Kosovu i Metohiji.
Kaže, da nije tužno, bilo bi jako smešno. Mogli bi, eto, ponovo da organizuju svadbu, svatove, makar svečani ručak, da pozovu na veselje familiju i, ispostavilo se po kosovskim zakonima, svoju vanbračnu decu.
No, vremena su takva, Srbima na Kosmetu ništa više nije smešno. Ovde je sve previše tužno, previše je svakodnevnih muka, nevolja, ponižavanja, iživljavanja sa kojim se suočavaju.
"Supruga je još pre desetak godina izvadila kosovsku ličnu kartu i to na prezime koje je uzela na venčanju, odnosno na moje prezime. I to je tako bilo do pre par godina kada smo odlučili da prijavimo decu u kosovski sistem i kada smo 'otkrili' da je supruga udata, a da sam je – neoženjen. Onda su nastale nevolje, mesecima smo pokušavali da to promenimo, da i meni u dokumentima stoji da sam oženjen. Svelo se na to da nisu prihvatili srpski izvod venčanih i da na osnovu toga uvedu da sam venčan. Tražili su da se moja supruga vrati na devojačko prezime, na kraju su tako i uradili. Morali smo da pišemo nekim instancama u Prištinu, šaljemo mejlove – rezultata nije bilo", priča naš sagovornik čije je ime poznato redakciji.
Pored ostalih dokumenata, morali su, kaže, da pribave i nekakav "izvod iz arhive" i to iz Južne Mitrovice.
"Tamo su nam dali izvod iz matične knjige rođenih, prvi iz osamdeset i neke godine za suprugu na kome u zaglavlju, sa strane, piše hemijskom olovkom da je tog i tog datuma stupila u brak sa mnom i da je uzela prezime muža. Znači, imali su dokument na osnovu kog su videli da smo mi venčani i na osnovu kog su mogli da nam izdaju dokument koji nam je bio potreban, ali nisu hteli. Sad mi moramo ponovo na venčanje i da supruga ponovo vadi dokumenta na prezime koje je uzela na venčanju", nastavlja naš sagovornik.
To će, kaže, morati da urade ako hoće da prijave decu. Druga mogućnost je da jedan od roditelja ode kod notara i da tamo pribavi overen dokument o tome kako priznaje svoju decu. Kaže, i drugi ljudi se na severu KiM suočavaju sa tim problemom, većina ide u opštinu i ponovo se venčava. U ovom trenutku nije, međutim, moguće dobiti podatak koliko se supružnika iz srpske zajednice na Kosovu i Metohiji suočava sa ovim problemom.
"Kad sam pokušavao da pribavim dokumenta za sebe, saznao sam da ima dosta ljudi koji su u sličnoj situaciji. Nekima se dešavalo da su lokalne albanske vlasti u opštinama na severu KiM priznale srpska dokumenta, nekima nisu, a najgore je što svaki službenik tumači propise po svom nahođenju. Pošalju me iz matične službe u kancelariju gde se vade lične karte, kažu, poništite tamo ličnu kartu. Ja tamo, oni kažu da to ne mogu da urade. Pitaju na osnovu čega, vele da ne mogu iz matične službe da im govore šta će oni da rade. Vrate me u kancelariju gde se vade lične karte, tamo mi kažu da će onda sve to da šalju u Prištinu. Onda zovu u Prištinu, pa se čeka odgovor mesecima, mora da se piše izjava itd", priča naš sagovornik iz Severne Mitrovice.
Nastavlja, kad odu u opštinu, a tamo su velika većina službenika Albanci, mnogi ne govore albanski pa moraju da traže, mole starije službenike da prevode na srpski. Suočavaju se, posebno u poslednje vreme, sa jako lošim odnosom.
"Poslednjih godinu, godinu i po taj odnos se drastično promenio na gore", kaže.
Drugi se, u pokušaju da reše neki od administrativnih problema, suočavaju sa još težim nevoljama.
"Pre nekoliko meseci preminuo nam je član porodice. Kad sam otišao u opštinu u Severnu Mitrovicu da uzmem izvod iz matične knjige umrlih suočio sam se sa zaista velikim ponižavanjem. Oni priznaju srpsku umrlicu, smrtovnicu iz bolnice, uzimaju original, ne kopiju, a sem toga traže i dva svedoka da je neko preminuo i sliku groba. Ovu dvojicu svedoka moraš da odvedeš kod notara da oni kod njega potvrde činjenicu o nečijoj smrti. Pritom, svedoci ne mogu da budu bliski rođaci. Morao sam da tražim prijatelje koji su bili na sahrani, i njima su pravili problem, pitali odakle oni znaju da je neko umro? Pitao sam ih, ako ne mogu bliski rođaci, ako ne mogu prijatelji, ko onda može da svedoči? U stvari, sve se svodi na ponižavanje", kaže ovaj naš sagovornik čije je ime takođe poznato redakciji.
U pokušaju da uzme izvod iz matične knjige umrlih, išao je, kaže, od notara do notara. Jedan mu je tražio i međunarodni izvod iz matične knjige umrlih, drugi nešto sasvim drugo.
"Muke, nevolje, arogancija i gužve na šalterima. U opštinama 95 posto Albanci. Mnogi neće da odgovore na srpskom, neki ne znaju srpski. Drugi možda znaju, ali neće da odgovore, i sa tim se mi suočavamo svaki dan u pokušajima da rešimo neke životno važne probleme. To je naš život ovde", kaže naš sagovornik.
