Iako je Ustavni sud Srbije još 28. juna stavio van snage Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kojim je propisana upotreba rodno osetljivog jezika, mnoge institucije među kojima su i pojedina ministarstva u Vladi Srbije i dalje koriste izraze koji su "proizvod" jezičkog inženjeringa i nisu deo srpskog standardnog jezika, pišu "Večernje novosti".
To znači, kažu lingvisti, da oni ne poštuju odluku najviše sudske instance u zemlji i stav svoje vlade koja je potvrdila da do donošenja konačne odluke Ustavnog suda obustavlja izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu odredaba pomenutog zakona.
Kršenjem odredbe Ustavnog suda bavio se i Odbor za standardizaciju srpskog jezika koji je analizirao dostupne materijale i zaključio da se, uprkos odluci suda, rodno osetljivi jezik i dalje upotrebljava.
Kao primer naveo je akta pojedinih ministarstava, među kojima je resor za ljudska i manjinska prava koji u svojim dopisima upotrebljava imenice ženskog roda koje nisu u skladu sa standardnim srpskim jezikom: načelnica, izvršna direktorka, koordinatorka, profesorka, članica... Takođe, članovi odbora ukazuju da sličnih primera ima i u dokumentima Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, gde je jedna komisija u dopisima koristila rodno osetljivi jezik, što nije srpski standardni jezik, već ideološko nasilje nad njim.
"Postavlja se pitanje čije to zakone oni sprovode ako ne sprovode odluke najviše sudske instance u zemlji i stav svoje vlade? Provode li naloge ideoloških organizacija", pita se predsednik ovog odbora Sreto Tanasić.
On ističe da to da li će nešto iz jezičke upotrebe ući u standardni jezik ne zavisi od toga koliko se često čuje, već od toga da li je u skladu sa unutrašnjom strukturom srpskog jezika.
"Našu kulturu ne obavezuje, niti sme da je obavezuje, ono što su pojedinci usvojili iz priručnika i na seminarima za urodnjavanje jezika i to sada primenjuju u nekim medijima i državnim aktima", kaže Tanasić.
Ustavni sud je odluku o stavljanju van snage članova ovog zakona do konačnog rešenja doneo uz obrazloženje da je sudu podneseno osam inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona, a da je u aprilu inicijativu podneo i zaštitnik građana.
Advokatska kancelarija Radić, koja je prva zatražila od suda da oceni ustavnost ovog propisa, sada postavlja pitanje i dokle će na sajtu Vlade biti priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika koji je postavljen nakon donošenja ovog zakona.
Tražili smo u dva navrata da ga skinu sa sajta, kaže advokat Milenko Radić.
"Nikada pa ni 2019. nije postojao pravni osnov da se na sajtu Vlade u cilju preporuke fizičkim i pravnim licima postavlja privatna publikacija sa rečima i izrazima nepostojećeg jezika koji osporava stručna javnost. Tu situaciju je posebno teško razumeti nakon odluke Ustavnog suda od 28. juna kada je sud osporio ustavnost zakona", ističe Radić.