Srbija i Balkan

"Novosti": Razmatranjem zahteva Prištine, EU bi pogazila osnovne principe na kojima počiva

Za prihvatanje aplikacije jednoglasno mora da glasa svih 27 članica EU, a ambasador Kipra u Srbiji ističe da principijelan stav te zemlje o nepriznavanju "Kosova" ostaje nepromenjen
"Novosti": Razmatranjem zahteva Prištine, EU bi pogazila osnovne principe na kojima počivawww.globallookpress.com © dpa/Michael Kappeler

Priština i njeni zapadni saveznici promenili su taktiku u pokušaju da zaokruže nezavisnost lažne države, pa na pet zemalja članica Evropske unije više ne vrše pritisak da priznaju "Kosovo", već da ga - ne blokiraju, pišu "Novosti" i ukazuju da je ovaj diplomatski manevar posebno vidljiv uoči podnošenja zahteva Prištine za članstvo u Evropskoj uniji koji je juče potpisan.

"Oni su jučerašnji dan nazvali "istorijskim" i on bi to mogao da bude, ali za EU, i to u negativnom smislu, ukoliko aplikacija Prištine uopšte bude uzeta u razmatranje. Time bi Unija pogazila osnovna pravila na kojima počiva i srušila svoje ključne dokumente, pre svih Ugovor o EU, odnosno Lisabonski sporazum, koji predviđa da status kandidata mogu dobiti samo države, što Kosovo nije", navodi list.

Za prihvatanje aplikacije jednoglasno mora da glasa svih 27 članica EU, uključujući i Španiju, Grčku, Kipar, Slovačku i Rumuniju, koje ne priznaju "Kosovo".

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je za prolazak prištinskog zahteva potreban konsenzus "koga u EU nema" zbog čega smatra da je reč o političko-marketinškom potezu za unutrašnju političku upotrebu na Kosovu i Metohiji.

"Mi smatramo da takav potez dvostruko nije dobar. Prvo, zato što je jasno da ne postoji jedinstven stav oko statusa KiM, odnosno da pet zemalja ne priznaje KiM i da do sada nije zabeleženo da neko dobije status kandidata za članstvo, a da nije rešeno pitanje statusa, a drugo zato što je u uslovima apsolutnog nepoštovanja svih sporazuma od strane Prištine nemoguće da neko razmišlja o tome", naveo je Dačić.

On je dodao da od češkog predsedavanja zavisi kako će se prema tome odnositi dalje evropski zvaničnici, odnosno da li će to pitanje ući u neku proceduru ili će sačekati nekog sledećeg predsedavajućeg.

"To zasada još nije poznato, ali sam siguran iz razgovora koje smo imali sa zemljama koje ne priznaju Kosovo, a to isto mi je rekao i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, da se oni protive tome iz svih ovih razloga koje sam pomenuo i da bi, kada bi bilo izjašnjavanje o tome, glasali protiv", rekao je srpski šef diplomatije.

U ambasadi Slovačke kažu da će se o prijavi odlučivati tek nakon što bude i zvanično podneta.

"Ukoliko se to desi u decembru ove godine, proceduralni postupak u okviru njene dalje procene biće u rukama češkog predsedavanja Savetom EU, koji će primiti prijavu u svojstvu rotirajućeg predsedavanja Savetom", navode iz slovačke ambasade za "Novosti".  

Istovremeno, ambasador Kipra u Srbiji Dimitrios Teofilaktu ističe da će stav te zemlje, a posebno u vezi sa aplikacijom Prištine za članstvo u EU, biti formiran na osnovu dobro poznatog stava Kipra po tom pitanju.

"Principijelni stav Kipra u pogledu nepriznavanja jednostranog proglašenja nezavisnosti od strane vlasti u Prištini, nije promenjen", poručuje Teofilaktu i dodaje da ne želi da daje dalje komentare "jer još nije jasno kako će češko predsedništvo rešiti ovo pitanje".

image