Zbog najnovijeg TikTok trenda samopovređivanja, 13 devojčica iz Đakovice u južnoj srpskoj pokrajini na Kosovu i Metohiji moralo je da bude medicinski zbrinuto.
One su se, prema izjavi načelnice sekretarijata za obrazovanje u toj opštini, Erande Kumnove-Bači, sekle oštrim predmetom – zarezačem za olovke – po rukama.
Kako je otkrila za medije, slučajevi su se dogodili u dve škole, a jedan od njih su prijavili roditelji maloletnice.
Klinički psiholog Vlajko Panović za RT Balkan kaže da najveći broj mališana nema tendencije ka samoubistvu, već je u pitanju teatralnost, zbog koje se, kako dodaje, tinejdžerke najčešće zasecaju po butinama i spoljnoj strani podlaktica.
"U pitanju je veoma učestao fenomen, pogotovo u srednjoj školi. To je period adolescencije kada imaju najveći broj životnih dilema i doživljavaju da ih roditelji ne razumeju. Tada teže da uspostave odnose ravnoteže prema onima koji ih razumeju, uglavnom na društvenim mrežama. Deca su onda na margini, a pored primetnog problema neredovnog sna, postaju umorni, emocionalno zatupljeni i anksiozni, i prema njihovom kazivanju, 'tek kada se zarežu, postaju živi'", objašnjava psiholog Panović.
Katarina Jonev, edukator o bezbednosti dece na internetu, kaže za naš portal da još uvek nije čula za ovaj konkretan trend, ali da su kod nas poslednjih godina veliku popularnost doživeli različiti izazovi.
Priseća se da smo imali najopasniji "blekaut" izazov – međusobnog gušenja i snimanja dece dok ne padnu u nesvest, "francuskog obraza" – štipanja obraza dok ne pocrveni, "krvavog novčića" – gađanja ruku sitnim novcem dok šaka ne prokrvari, "razbijača lobanje" - podmetanje nogu osobi koja skače, sa ciljem da se osoba spotakne i padne na glavu, "vrućeg voska" – depiliranja lica vrelim voskom, "strujnog udara" – stavljanje metalnog novčića između utičnice i punjača, "plavog kita", "istrčavanja pred vozilo u pokretu na pešačkom prelazu" itd.
"TikTok je eskalirao poslednjih nekoliko godina, pogotovo oko pandemije virusa korona kada su deca bila zatvorena u četiri zida, izolovana iz svakodnevnih obaveza i navika i bilo im je dosadno. Bilo im je omogućeno prisustvo na mrežama i internetu, a određena mlađa populacija je počela da smišlja izazove. Početkom 2020. su izazovi postajali sve bizarniji i evo sada, četiri godine kasnije, i dalje su prisutni. Jedan od prvih izazova u Americi bilo je lizanje javnih površina, tipa gelendera i ve-ce šolja", objašnjava ona.
Odatle je krenuo talas koji je pokazao da deca nisu svesna da mogu da imaju posledice po svoje mentalno zdravlje, fizički integritet, reputaciju, dostojanstvo.
"Zarad veće količine pregleda i lajkova, mladi se neretko upuštaju u ekstremne izazove, koji sa sobom nose povrede i ugrožavanje života, pa čak i smrtnih slučajeva. Počinje se u nižim razredima osnovne škole, a prestaje otprilike pred kraj srednje škole, kada postanu zreliji, formirani i svesni kako im te 'igre' mogu uticati na budućnost. Inače, kod samopovređivanja su zastupljenije devojčice od 12, 13 godina. One otvoreno pričaju o tome i pokazuju te ožiljke, to su za njih ratne povrede koje se veličaju", navodi ona.
Katarina Jonev podseća da deca na taj način traže pažnju.
"Jedini način da dobiju tu satisfakciju je odgovarajući na ekstremne izazove na društvenim mrežama", ističe.
Klinički psiholog Vlajko Panović smatra da ovde može da se govori i o ozbiljnim problemima koji zadiru u procese vaspitanja.
"Roditelji nemaju mnogo vremena i vrše pritisak na decu i uspostavlja se odnos nerazumevanja, dok sa druge strane raste poverenje u medije i trendove koji se tamo pojavljuju", navodi dr Panović. Inače, stručnjaci za kinesku platformu TikTok za inostrane medije su izjavili da su na toj mreži 12 puta učestaliji video-materijali koji preporučuju samopovređivanje i suicid, kao i da takav sadržaj u proseku izlazi na svakih 27 sekundi.
Povodom slučaja iz Đakovice, tzv. kosovska policija vodi istragu, a slučaj je okarakterisan kao "pokušaj samoubistva".
Zato se postavlja još jedno pitanje – da li će i Srbija možda postaviti neka ograničenja kod upotrebe TikToka u državnim institucijama, ili povećanja granice uzrasta za korisnike, odnosno pokretanja tužbi za "stvaranje zavisnosti, ciljano zatrpavanje dece oglasima i seksualne eksploatacije", kao u slučaju 13 američkih saveznih država i Distrikta Kolumbija.