Uoči pokretanja sistema za ulazak i izlazak iz Evropske unije, najavljenom za 10. novembar, pojavile su se informacije da bi mogao da ponovo bude odložen, zbog nekoliko zemalja koje nisu spremne za ove promene.
Pošto je reč o sistemu koji će prikupljati biometrijske podatke onih koji prelaze granice, uključujući otiske prstiju i prepoznavanje lica, odjednom je postavljeno pitanje kako će ove procedure i moguća kašnjenja uticati na posetioce, migrante i imigracionu politiku.
Kako prenosi "Gardijan", reč je o najmanje tri zemlje, pre svega Belgiji i Francuskoj, koje neće moći da uvedu napredne sisteme koje zahteva EES.
Većina članica nije imala primedbe i složila se sa time da će se na ovaj način poboljšati bezbednost, smanjiti ilegalni boravak ljudi i ubrzati granične provere.
Sistem se primenjuje na putnike koji nisu iz EU, kao što su turisti ili migranti, kao i građani zemalja kojima su potrebne vize, a njihovi podaci će se čuvati oko pet godina za buduća putovanja u regionu.
Glavna zamerka pojedinih evropskih zemalja je i to da će uvođenje EES-a dovesti do dužeg čekanja na granicama, posebno jer će neki prelasci sigurno zahtevati detaljne provere.
"Iako sistem ima za cilj da ubrza granične prelaze u budućnosti, u periodu prilagođavanja moglo bi biti dužih redova na aerodromima i kopnenim granicama", prenosi "Gardijan".
To se odnosi posebno na popularne destinacije kao što su Francuska ili Italija.
Kada je reč o dugoročnim posetiocima poput onih koji dolaze da rade ili studiraju, EES predviđa detaljnije kontrole.
Zemlje poput Grčke i Italije, preko čijih granica prelazi mnogo migranata, traže dodatnu pomoć od drugih članica da uspostave neophodnu tehnologiju i infrastrukturu za EES.
Za Mađarsku i Holandiju, koje žele veću kontrolu nad sopstvenim sistemima azila, ova odlaganja mogu uticati na buduće pregovore o imigracijama unutar EU.
Najavljeno kašnjenje u pokretanju sistema ulaska i izlaska (EES) pokrenulo je pitanja o tome da li je EU spremna da se bavi prikupljanjem biometrijskih podataka velikih razmera na svojim granicama, prenose evropski mediji.
U Srbiji zabrinuti za profesionalne vozače
Poslovno udruženje prevoznika tereta Srbije "Međunarodni transport" saopštilo je juče da će uvođenje elektronske kontrole prelaska granice Šengena putem EES sistema pogoditi i transportnu privredu trećih zemalja među kojima i Srbije, što će stvoriti problem u prevozu tereta i lancima snabdevanja, izazvati nedostatak transportnih kapaciteta, a odraziće se i na povećanje cena proizvoda, zbog čega prevoznici traže pomoć za izuzimanje profesionalnih vozača iz tog sistema.
"Ukoliko ne dođe do hitne promene i izuzeća profesionalnih vozača iz ograničenog dana boravka na teritorijama navedenih zemalja, prevoznici naše i zemalja koje pogađa ova odluka, odlučni su da svoja prava na rad traže blokadom teretnog saobraćaja ka zemljama EU", saopštilo je to udruženje.
Dodaje se da se uvođenjem elektronske kontrole dozvoljenog broja dana boravka, EES će predstavljati jedinstvenu kontrolu u svim navedenim zemljama koji će zameniti manuelno brojanje pečata u pasošima vozača, mnogo brže i efikasnije će eliminisati vozače sa teretnih vozila zbog prekoračenja dana boravka i dovesti do zabrane ulaska na teritorije tih zemalja za gotovo sve vozače".
Podsećaju i da se privreda EU u velikoj meri oslanja na svoje proizvodne pogone koji se nalaze u trećim zemljama kao što su Srbija, Turska, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora, a robu, repromaterijale, delove za automobilsku industriju, prevoze teretna vozila i vozači prevoznika iz tih zemalja.
"Nedostatak profesionalnih vozača u drumskom transportu već uveliko postoji, uvođenjem ovog EES sistema isti će još više kulminirati, te u periodu od četiri do šest meseci gotovo da neće biti vozača koji će moći da prevozi robu i time će stati i drumski transport robe", upozorili su iz udruženja.
Sistem EES je u stvari prvi korak ka uvođenju drugog Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS), koji će podrazumevati da putnici iz zemalja koje imaju bezvizni režim sa EU moraju preko interneta da apliciraju za dozvolu za ulazak koja će ih koštati sedam evra.
Sredinom sledeće godine, kada počinje njegova primena, državljani više od 60 zemalja, među kojima je i Srbija, moraće da prođu ovu proceduru.