Svetu koji se nalazi na ivici globalnog sukoba i koji potresaju ozbiljne krize i ratovi, više nego ikad potreban je princip miroljubive koegzistencije. Kina ove godine obeležava 70. godina od donošenja Pet principa miroljubive koegzistencije, postulata koji su bili ugrađeni i u Pokret nesvrstanih i čine osnovu spoljne politike Srbije, rečeno je na otvaranju dvodnevne naučne konferencije "Žetva vetrova promena: Kina i globalni akteri međunarodnih odnosa".
Međunarodnu konferenciju, koju su organizovali Institut za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda i Institut za evropske studije Kineske akademije nauka iz Pekinga, svečano je otvorio ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
Ova naučna konferencija ističe predanost Srbije da neguje svoje čelično prijateljstvo sa Kinom i svedočanstvo je da Beograd i Srbija ostaju tačke spajanja i susreta ljudi i sa Istoka i sa Zapada, rekao je šef srpske diplomatije.
"Srbija ostaje privržena svojoj nezavisnoj međunarodnoj politici. Naša zemlja je na putu ka EU, ali gradi stratešku nezavisnost sa srpskim karakteristikama. Želimo da očuvamo naš suverenitet, trudeći se da poboljšamo odnose sa velikim silama", rekao je Đurić.
Odnose Srbije i Kine opisao je kao odlične, ističući da se radi o čeličnom prijateljstvu kojem je novi zamah dala istorijska poseta, kako je istakao, predsednika Kine Si Đinpinga u maju u Beogradu kada je potpisano 29 bilateralnih sporazuma, a Srbija postala jedina zemlja u Evropi koja je postala deo kineske inicijative Zajednica za zajedničku budućnost.
"Naši odnosi s Kinom su duboki i temeljni, oslonjeni na međusobno razumevanje, nemešanje u unutrašnju politiku, kao i poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Zahvalni smo Kini na principijelnom stavu o Kosovu i Metohiji, to je jedno od najvažnijih nacionalnih pitanja za našu zemlju. Takođe, podržavamo politiku jedne Kine, odnosno Srbija poštuje teritorijalni integritet Kine", istakao je Đurić, dodajući da se raduje učešću ove zemlje na međunarodnoj izložbi EKSPO 2027, koja treba da bude održana u Beogradu za tri godine.
Ovo je četvrta godišnja konferencija u okviru "Dijaloga o Kini", a na ovogodišnjem naučnom skupu u Beogradu učestvuje 80 naučnika iz 27 zemalja sveta, istakao je direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Branislav Đorđević.
"Ovo je najveći naučni skup o Kini koji se ovde godine dešava u Evropi. Danas kada svet stoji na ivici sukoba, čovečanstvu je više nego ikad potreban mir i razvoj. U takvim vremenima poštovanje principa miroljubive koegzistencije, koji je promovisala Kina, postaje od vitalnog značaja", istakao je Đorđević.
Učesnike je pozdravio i ambasador NR Kine u Srbiji Li Ming koji je istakao da je Kina uvek posvećena svetskom miru, stabilnosti i napretku, kao i da je gradnja Zajednice sa zajedničkom budućnošću jedan od kamena temeljaca politike kineskog predsednika Si Đinpinga i jedan od glavnih ciljeva kineske diplomatije.
"Kina poziva na jednakost, multipolarni svet i uvek učestvuje u rešavanju svetskih gorućih pitanja. Pritom, njen pristup je uvek na dobrobit svih, bez jednostranosti i duplih standarda. Radimo sa svim stranama kako bi se našlo rešenje", istakao je Li Ming.
Kako je dodao, u ukrajinskoj krizi, Kina je uvek bila na strani mira i pozivala na pregovore. On je istakao da Srbija ima posebno mesto u kineskoj spoljnoj politici.
"Kina i Srbija imaju sličan mentalitet, zajednička shvatanja i čelično prijateljstvo. Prilikom uspešne posete predsednika Sija, Srbija je postala prva evropska zemlja koja je pristupila Zajednici sa zajedničkom budućnošću. Nastavićemo da radimo na tome da naše tradicionalno prijateljstvo sija novim sjajem i postane model spoljnih odnosa u novoj eri", zaključio je kineski ambasador.
Uvodno predavanje na konferenciji održao je profesor emeritus Univerziteta u Kentu Ričard Sakva koji je govorio o rusko-kineskim odnosima u vreme rata. Opisujući doba u kojem živimo kao Drugi hladni rat, profesor Sakva je istakao da je osnovni princip međunarodnog sistema osnovanog posle 1945. godine suvereni internacionalizam.
"Njegova osnovna ideja je da postoje suverene države, ali angažovane u multilateralnim odnosima. Dakle, ne radi se o suverenim državama koje su u antagonističkom odnosu, niti o zatvorenom, hermetičnom sistemu kakav neguje politički Zapad. Jevgenij Primakov je to 1994. godine nazvao multipolarnost kada je govorio o tome da će Rusija braniti suvereni internacionalizam", naveo je Sakva.
On je istakao da je osnovna ideja rusko-kineskih odnosa zasnovana na odbrani suverenog internacionalizma i multipolarnosti.
"Rusija i Kina u tom kontekstu nisu revizionističke sile, kako ih nazivaju neki krugovi na Zapadu, one ne dovode u pitanje principe Povelje UN, ali dovode u pitanje kako se danas vodi spoljna politika. One, u stvari, brane međunarodnu politiku utemeljenu u Povelji UN i sistem kakav je uspostavljen na osnovu nje posle 1945. godine", istakao je Sakva.