Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan stiže u posetu Srbiji, treću u poslednjih nekoliko godina. Za razliku od prošlog puta, kada je Beograd ugostio Erdogana kao predstavnika zemlje članice NATO-a, turski predsednik nam ovoga puta stiže i kao vesnik novog multipolarnog sveta u nastajanju, budući da je Ankara u međuvremenu podnela zahtev za članstvo u BRIKS-u, organizaciji koja se sve češće doživljava kao antipod Severnoatlanskoj alijansi.
Odnosi Srbije i Turske vekovima se već kreću na liniji – između ljubavi i mržnje. Još od doba Osmanlija, do danas dve zemlje su blisko upućene jedna na drugu, iako imaju neke nepremostive, pa čak i neoprostive razlike. Jedno od glavnih pitanja koja danas opterećuju srpsko-turske odnose jeste i pitanje lažne državnosti Kosova i Metohije čiju nezavisnost Turska ne samo da je priznala već je i aktivno podržava, a u poslednje vreme čak i naoružava tamošnje nelegalne i nelegitimne vojne snage.
Šta, onda, možemo očekivati od Erdoganovog dolaska u Srbiju? Da li možda turski predsednik na ovaj način pokušava da sprovede političku doktrinu neoosmanizma koju je još maja 2009. godine predstavio njegov ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, a čiji je cilj ponovno širenje turske moći u delovima nekadašnjeg Osmanskog carstva?
Problemi, ali ne i nesavladive prepreke
Bivši ministar spoljnih poslova, i nekadašnji ambasador u Turskoj Vladislav Jovanović ističe da je Turska regionalna sila koju niko, pa ni Srbija ne bi smela da zanemari.
"Mi smo s njom imali dugu istoriju s različitim fazama i Turska je i danas prisutna na Balkanu iako mi imamo i razloge za nezadovoljstvo prema potezima Ankare, a naročito u vezi sa Kosovom i Metohijom čiju su oni nezavisnost priznali. U pitanju je regionalna sila u naponu, koja je ipak na neki način i smeta interesima drugih velikih sila koje nastoje da ovde prošire svoj uticaj", naglašava Jovanović u razgovoru za RT Balkan.
Naš sagovornik, podseća da je Turska članica NATO-a koja želi da se priključi BRIKS-u, te da je iz toga jasno da ona i na Balkanu želi da afirmiše sopstveni interes, koji nije identičan interesima Alijanse.
"Turska je i ekonomska sila, ali nezavisno od toga ima moć da bude partner Srbije i u drugim oblastima. Njima je Srbija još od vremena Rimskog puta, kada je bila najbliža veza sa Evropom, žele da održavamo dobre odnose i zbog srpskih turista koji posećuju tu državu, a uz to imamo istorijsku bliskost zbog zajedničke prošlosti, koju mi nismo birali. Poseta Erdogana je, dakle, u interesu i Turske i Srbije, ali je sigurno da između dve države postoje škakljive teme poput Kosova i Metohije, pa i BiH. Ipak, to je više problem u odnosima, nego što je prepreka za razvoj drugih odnosa", podvlači Jovanović.
Naš sagovornik podseća da se Erdogan kao Davutogluov šef nije izjašnjavao da li je za ili protiv ideje neoosmanizma.
"Mislim da nije bio sasvim oduševljen time, jer to deluje ograničavajuće na njegovu strategiju da odnose, a naročito na Balkanu, razvija u svim pravcima i ne opterećuje ih istorijom. Istina je međutim da on svakako želi da ostatke osmanizma na Balkanu koristi kao tačke oslonca za svoju politiku, iako ne na način koji je to Davutoglu savetovao", uveren je Jovanović.
Uvek blizu ruskog uticaja
Politički analitičar Dževad Galijašević kaže da u odnosima sa Ankarom uvek treba imati na umu da Turci imaju svoje interese, a da su se, kad je reč o strateškom interesu Srbije, odnosno Kosmetu, ponašali vrlo neprijateljski u odnosu na Srbiju.
"Čak su u tome i prednjačili u odnosu na NATO, šaljući dronove Kurtiju, ne intervenišući zbog nasilja koje se sprovodi nad Srbima, iako je u ovom momentu komandant Kfora iz Turske. Može, dakle, biti veoma značajna stvar to što će predsednik Vučić sigurno, tokom razgovora skrenuti pažnju na probleme koje srpska zajednica ima na Kosovu i besomučni progon koji čini Kurtijev režim", ističe Galijašević.
Turska, prema njegovim rečima, ima interes da bude blizu ruske geopolitičke sfere uticaja, pogotovo s obzirom na to da je Rusija "izmenila paradigmu geopolitičkih odnosa i na Bliskom istoku i da je strateški sporazum sa Iranom pomerio Saudijsku Arabiju, a zatim i samu Tursku prema BRIKS-u".
Sve to, kako kaže naš sagovornik, znači da Turska u budućnosti traži nove partnere, te će zbog toga Ankara morati da počne da drugačije tretira neka važna pitanja.
A Erdogan, podseća naš sagovornik, "ima dugove prema Rusiji".
"Rusija je njemu spasila glavu u poznatom američkom državnom udaru koji je on locirao na Gulenovo polje delovanja, a bilo je jasno da iza toga stoje Zapadne službe, zemlje NATO-a i CIA. Amerika je htela da ga obori, a njegova podrška Rusiji je motivisana pre svega potrebom da sačuva i glavu i režim. Da bi to uradio mora imati partnere, a Srbija je najuticajnija država u ovom delu Balkana – jedina ozbiljna država u ovom delu Balkana, a srpski narod je u političkom smislu najbitnija nacija iako je fragmentirana u nekoliko državno pravnih celina", ističe Galijašević.
On je uveren da u Srbiji "odlično razumeju da u ovom trenutku Turska nije strateški i politički partner", ali da to može postati, zaokretom prema BRIKS-u i Rusiji i prestankom balansiranja sa NATO-om i Velikom Britanijom.
"Svet zapadne hegemonije je na odlasku, gradi se multipolarni svet koji predvode Rusija, Kina, Indija, Brazil, odnosno zemlje koje žele da na javnu scenu vrate međunarodno pravo kao ključni element uređivanja odnosa među država. Turska mora da shvati da se situacija promenila i da se mora pomeriti prema partnerstvu sa Srbijom, ne samo u oblasti ekonomske saradnje, nego i u strateškim pitanjima, kao što su KiM, delovanje na Kosmetu, zaštita srpske nacionalne zajednice, koji bi podrazumevali stav da je to silom otrgnuta srpska teritorija", ističe Galijašević.
Turski predsednik, međutim, upozorava naš sagovornik, nije partner na koga se treba preterano oslanjati.
"Erdogan i njegova partnerska politika su nepouzdani partneri i NATO-u i Rusiji i u ovom momentu bi bili nepouzdani i Srbiji. U takvoj situaciji, kad postoji razlika u veličini država, Turskoj se ne sme dozvoliti da se ponaša kao sila i da pokušava da kroz Srbiju uredi odnose na Balkanu. Ona mora da shvati da narodi na Balkanu imaju interese, i da, ako žele da sarađuju, te interese moraju poštovati", ističe Galijašević, dodajući da je, ipak, dolazak predsednika ovako moćne države i znak iskazivanja časti i poštovanja državi domaćinu, što treba gledati kao "dobar znak o tome koliko je Srbija važna u prelomnim trenucima".