Novi izlivi ljubavi: Koliko "Kosovo" voli Sjedinjene Države i ima li kraja toj strasti

Nema kraja izlivima bezgranične ljubavi prištinskih vlasti prema Sjedinjenim Državama. I neutralnim posmatračima čak, moglo bi se reći, sve to povremeno postaje pomalo degutantno.

Najnoviji izliv dogodio se juče kada je tzv. kosovski premijer Aljbin Kurti primio  pomoćnika sekretara Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Aleksandra Kasanofa kome je ustreptalo saopštio kako Kosovo ne zaboravlja doprinos SAD "oslobođenju, nezavisnosti i razvoju Kosova". Pa je još dodao kako "Kosovo" i Sjedinjene Države "dele zajedničke vrednosti i ciljeve kao prijatelji, saveznici, partneri"...

Sledila je zahvalnost na saradnji u oblasti ekonomije, energetike, bezbednosti, pa i šire...

Iz Prištine nije sinoć, međutim, javljeno da li je Kasanofu, posle svega rečenog, možda, krenula i koja suza?

A jedva su četiri meseca prošla otkako su Amerikanci u Prištini bili svedoci sličnih izliva bezgranične ljubavi prema njihovoj državi. Tada se slavila 25 godišnjica "oslobođenja od Srbije" kada je predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani na svom profilu objavila video snimak koji počinje upravo izjavom Bila Klintona o početku bombardovanja SR Jugoslavije 24. marta 1999. godine. Odmah iza Klintona, na snimku se pojavio i albanski nacionalni heroj, terorista Adem Jašari.

Tada je sa tugom u Prištini primljena vest da Bil Klinton ove godine, zbog obaveza, neće moći na Kosovo, da zajedno slave bombardovanje Srbije, kao i slobodu lažne države.

Klinton je umesto da lično stigne na aerodrom koji nosi ime pomenutog Jašarija, u izlivu ljubavi, ali u kontra smeru, podsetio kako su NATO snage pre 25 godina "uspešno proterale srpske snage sa Kosova okončavši deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja". Uz poruku na društvenoj mreži Iks postavljen je video u kome se Klinton obraća Amerikancima pre 25 godina "povodom pobede NATO-a i uspešnog proterivanja srpske vojske".

Vjosa i Aljbin u Americi, privatno

Sa setom i tugom, juna ove godine, prisećali su se u Prištini kako je Klinton, pre samo pet godina, na prethodnu okruglu godišnjicu "oslobođenja" bio gost tadašnjeg predsednika, sadašnjeg haškog pritvorenika Hašima Tačija.

Tog dana u Prištini moglo se na najbolji način videti koliko Kosovo i Albanci vole Ameriku. Čak je i dan bio sunčan, sunce je veselo sijalo, a Bulevarom Bila Klintona u centru grada dominirao je veliki bilbord sa likom Bila Klintona. Spomenik Bilu Klintonu u Bulevaru Bila Klintona bio je takođe okupan zracima sunca.

Na ulicama bile su hiljade građana koji su mahali zastavama Amerike sa 50 zvezdica i prugama, manje su deljene besplatno, veće su koštale pet dolara, a kada su se na bini pojavili Klinton i bivša državna sekretarka Madlen Olbrajt, trg samo što nije eksplodirao od radosti prisutnih Albanaca.

Ljubav prema Sjedinjenim Državama tog dana prosto se osećala u vazduhu, mogla se seći nožem. Okupljenim nije smetalo ni što su Klintona, na junskoj pripeci, na trgu bez mrve hladovine morali čekati punih 40 minuta. Kad su se Bil i Madlen pojavili, na trgu je raširena i velika zastava, sastavljena od dve, albanske i zastave SAD koje su ušivene i pretvorene u jednu.

"Volim ovu zemlju", rekao je tog dana na skupu u Prištini Bil Klinton, dok su okupljeni uzvikivali kako još više vole Sjedinjene Države.

Posle je Bil ispričao kako mu je poseta Kosovu 12. juna 2019. zajedno sa Madlen Olbrajt bila "jedan od najlepših događaja kojih se seća".

Godinama pre toga prištinski mediji jednodušno su, kada je Bil bio u jednoj od poseta, ocenili kako je upravo on "najzaslužniji za slobodu Kosova".

Uz tu ocenu, te 2009. u Bulevaru Bila Klintona u Prištini je otkriven spomenik Bilu Klintonu.

"Klinton dolazi na Kosovo u trenutku kada su odnosi Kosova i SAD na najvišem niovu. On je suprug državne sekretarke Hilari Klinton kao glavne osobe u američkoj diplomatiji koja može ubrzati proces priznavanja Kosova", pisala je tog dana prištinska štampa.

Veliki izliv ljubavi "Kosova" prema SAD dogodio se i 4. jula ove godine na dan američke nezavisnosti kada je u organizaciji udruženja "Prijatelji Amerike" svečano opran šest metara visok spomenik Bilu Klintonu u Prištini na kome je prikazan Bil kako drži dokument iz 1999. godine kojim se odobrava ulazak američkih trupa na Kosovo, odnosno na teritoriju međunarodno priznate države Srbije.

Nakon što je spomenik očišćen, garda KBS-a podigla je na jarbol zastavu SAD.

Kao što, kada je ljubav obostrana i priliči, mada je ona iz pravca Kosova ka Sjedinjenim Državama nešto jača nego obrnuto, njeni pojavni oblici prisutni su po Kosovu na svakom koraku.

Zastavama SAD okićene su mnoge kuće i po Kosovu i po Metohiji, zastave SAD su na spomenicima viđenim borcima UČK kojih ima na sve strane oko puteva. Butik u centru Prištine, blizu spomenika Bilu Klintonu nosi ime po njegovoj supruzi Hilari. Tamo su otvorena čak dva butika sa istom firmom, Hilari 1, i Hilari 2. U buticima se, pored ostalog, može naći odeća slična modelima koje je svojevremeno, na vrhuncu moći, nosila Hilari.

Spomenik u Prištini ima i Madlen Olbrajt, a na otvaranju, bivša sekretarka zahvalila je onom koji je učinio da ona na spomeniku "izgleda tako visoka". Ulice na Kosovu imaju i Džordž Buš, Vesli Klark kao i Vilijam Voker. Ime Džordža Buša nosi jedna od glavnih ulica u Prištini.

Pre četiri godine na putu Gnjilane – Uroševac postavljen je spomenik Džozefu R. Bou Bajednu Trećem, sinu tada novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajedna. Bo Bajden služio je posle rata na Kosovu, u međuvremenu preminuo je od kancera.

U Prištini kao i u gradovima širom Kosova više ulica nosi imena nekadašnjih američkih predsednika, među njima je i Vudro Vilson. Na vrhu jednog od poznatih prištinskih hotela je i kopija Kipa slobode iz Njujorka.