Srbija i Balkan

Tragom saopštenja Stejt departmenta: Zašto ono što važi za Jupitera ne važi za Crnu Goru

Na osnovu ovoga vidite koliko je NVO sektor važan za američku mašineriju jer kad neko pokuša da ih i minimalno kritikuje kolika se buka podigne u javnosti, u medijima, u diplomatiji, kaže istoričar Bogdan Živković
Tragom saopštenja Stejt departmenta: Zašto ono što važi za Jupitera ne važi za Crnu Goru© Photo by Nathan Posner/Anadolu Agency via Getty Images

Stejt department u izjavi za "Glas Amerike", saopštio je da su "Sjedinjene Američke Države duboko zabrinute zbog mogućih posledica koje bi zakon o stranim agentima koji je predložen u Crnoj Gori, mogao imati na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, uključujući slobode izražavanja i udruživanja".

Dodaje se da bi u Crnoj Gori, "saveznici u NATO-u i kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji", "takav zakon bi mogao ograničiti građanski prostor".

"Mogao bi stigmatizovati organizacije civilnog društva koje rade na poboljšanju života građana Crne Gore i ometati kritički rad nezavisnih medija koji javnost izveštavaju na osnovu činjenica. Ti elementi izrazito su značajni za sve demokratske institucije i sisteme", navedeno je u odgovoru portparola Stejt departmenta "Glasu Amerike".

Prethodno je Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije, koja je deo vladajuće većine u Crnoj Gori, saopštio da će predlog zakona biti zasnovan na Zakonu o registraciji stranih agenata u Sjedinjenim Američkim Državama (Foreign Agents Registration Act).

"Ne vidimo zašto bi bilo kome smetalo povećanje transparentnosti čitavog društva po uzoru na najveće demokratske tekovine zapadnog sveta", saopšteno je iz koalicije Za budućnost Crne Gore koja je najavila predlog zakona.

Iz Vlade Crne Gore saopšteno je, međutim, da ostaju na evropskom putu i da se predlog takvog zakona neće naći na njihovom dnevnom redu, kao i da Pokret Evropa sad, čiji je lider Milojko Spajić, premijer Crne Gore, neće podržati takav zakon.

Neposredni povod za inicijativu ZBCG bio je izveštaj Međunarodnog foruma za demokratske studije pri Nacionalnoj zadužbini za demokratiju (NED), američkoj NVO koja deluje i u Crnoj Gori.

"Strani neliberalni uticaji, naročito iz Kremlja i Pekinga, nude lažnu alternativu evropskom projektu", izjavila  je na skupu "Borba protiv autoritarnog uticaja na Zapadnom Balkanu: Crna Gora kao probni slučaj", Tanja Dramac Džirijes, zamenica direktora za Evropu u NED-u.

Autorka izveštaja Vanja Ćalović Marković u izveštaju je posebno pomenula Rusiju, Kinu i Srbiju.

"Kremlj pokušava da utiče na parlamentarne izbore u Crnoj Gori podrškom proruskim političkim grupama, kao što je Demokratski front. Srbija jača taj uticaj finansiranjem prosrpskih političkih stranaka, kupovinom crnogorskih medija i uspostavljanjem srpskih kulturnih institucija koje jačaju stavove usklađene sa Kremljom", rekla je ona navodeći SPC kao ključno sredstvo navodnog uticaja Srbije i Rusije.

"Svi znamo za FARA zakon, odnosno Foreign Agents Registration Act, kao jedan od temeljnih američkih zakona koji ne zabranjuje delatnost u Americi ljudima koji primaju novac iz inostranstva, ali koji zahteva da svako ko prima novac iz inostranstva za svoju delatnost to mora da prijavi. Ali, po onoj rimskoj maksimi, 'Quod licet Lovi, non licet bovi', odnosno, 'Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu', tako se ponašaju i Sjedinjene Države u ovom slučaju, i ne samo u slučaju Crne Gore. To što je temeljni američki zakon, jedan od osnova američke demokratije, to što je jedna od glavnih brana američke demokratije od spoljnih uticaja, mešanja u unutrašnja pitanja SAD, oni ne dozvoljavaju drugim državama, koje su njihovi vazali, koje su u njihovoj interesnoj sferi", kaže za RT Balkan istoričar Bogdan Živković, dobar poznavalac prilika u Crnoj Gori.

Tako se, nastavlja Živković, dolazi do neverovatnog paradoksa da oni kritički komentarišu plan srpskih stranaka u Crnoj Gori da se usvoji nešto što bi bilo puko kopiranje jednog američkog zakona.

"Naravno, razlog za to se nalazi u američkim interesima, zbog toga što bi jedan takav zakon pogodio u najvećoj meri, gotovo u 90 posto, ljude koji primaju novac sa Zapada, dakle iz državnih  ili paradržavnih sredstava ali sa Zapada, a sa ciljem dubokog mešanja u unutrašnja pitanja Crne Gore ili drugih balkanskih država. Dakle, Amerikanci su svesni da bi takav zakon pre svega kao strane agente označio one aktere na lokalu koji rade za američke interese. To je puki, eklatantan primer licemerja. Ne možemo imati jasniji primer licemerja,  nego ovakav  komentar Stejt departmenta. Sve to nam govori o stvarnosti u Crnoj Gori, o stvarnosti u regionu i o američkom imperijalizmu", kaže Živković.

Sve ovo, veli sagovornik, dovodi do zaključka da je nemoguće da će se pomenuti zakon doneti u Crnoj Gori, da će inicijativa srpskih stranaka biti podržana.

"Ne verujem da će se i jedna druga stranka tome pridružiti jer su sve vrlo verne Vašingtonu tako da je ovo bila bura u čaši čaja. Svima nama koji pratimo američki uticaj na Balkanu zanimljivo je da u ovom primeru prosto vidimo tu licemernost američke politike. Zanimljivo je, takođe, reći  još jednu stvar koja se tiče NVO sektora u Crnoj Gori a to je analogno i drugim zemljama na Balkanu, i Srbiji. Dakle, ovo nije bila neka ozbiljna inicijativa, više se možda radilo o revoltu, nečemu što su izgovorili srpski političari u Crnoj Gori jer su pod žestokim udarom NVO, ovo je pitanje i koje malo koga u Crnoj Gori zanima osim jednog tankog sloja ljudi vezanih za NVO sektor, i vidimo koliko nevladin sektor može da podigne buru u medijima, u međunarodnim odnosima, da odmah dobije podršku Stejt departmenta čim su njegovi interesi ugroženi", nastavlja Živković.

On konstatuje da je u pitanju demonstracija činjenice koliko je nevladin sektor u Crnoj Gori ali i na Balkanu jedan privilegovani sloj društva.

"Sektor koji nema svoj legitimitet u narodnoj volji, niko za njih ne glasa, niko njih ne simpatiše nego, prosto, zato što su oni neka vrsta transmisionog kaiša zapadnog uticaja i američkog imperijalizma. I na osnovu ovoga vidite koliko su oni važni za američku mašineriju jer kad neko pokuša da ih i minimalno kritikuje kolika se buka podigne u javnosti, u medijima, u diplomatiji. To govori koliko NVO sektor ima privilegovanu, ničim zasluženu poziciju u jednom društvu", reči su Živkovića.

Prema njegovim rečima, svaka racionalna, realna i objektivna analiza pokazala bi da Zapad ulaže pare u Crnoj Gori kao i na Balkanu koje su u stostruko većem iznosu nego bilo kakav novac koji u javni sektor ulažu Rusija ili Kina.

"To je paralelno sa stanjem kada se RT optužuje da je ruski državni medij, a N1 se shvata kao nezavisna medijska kuća. I tu se radi o tome da su mediji, takve fondacije, spretni i vešti da ono što je puko američko mešanje u unutrašnje poslove, velika ulaganja u civilni sektor definišu kao nešto benevolentno, kao nešto što uopšte ne bi trebalo razmatrati. Sa druge strane, da svaki pokušaj paralelne akcije Kine, Rusije ili bilo koje druge države, označe negativnim predznakom i kao nešto što je izuzetno loše po tu zemlju. Sve to vezano je sa hegemonijom NVO sektora u medijima, društvu, gde oni mogu da diktiraju diskurs kako se o nekim stvarima razgovara, kako ih percipiramo, iako je to u potpunoj nesaglasnosti sa stvarnošću", zaključuje Živković.

image