Nikad nisam mogao da zamislim da će Crna Gora da se pravi na nekoj snažnoj antisrpskoj tezi kao što je to bio slučaj u prethodnim godinama, izjavio je pre predsedničkih izbora Jakov Milatović.
Ovaj političar koji je mladalačke dane proveo u Crnoj Gori, a onda zahvaljujući stipendiji završio školovanje na Zapadu, vratio se u državu da postane ni manje ni više nego ministar.
Pravo je pitanje da li je Milatović uopšte glasao na parlamentarnim izborima 2020. godine kada je posle 30 godina vlasti smenjen režim Mila Đukanovića. Ipak, to nije bila prepreka da postane ministar u novoj vladi.
Pred drugi krug izbora molio za srpske glasove
U Beogradu se osećam kao kod kuće, a moj odnos prema Srbiji uvek je bio "ispunjen ljubavlju", govorio je Milatović pre predsedničkih izbora 2023. godine.
Znajući da je nemoguće da pobedi Đukanovića ako ne dobije glasove onih koji se izjašnjavaju kao Srbi, pred glasanje u drugom krugu poručio je da se zalaže za najbolje moguće odnose sa Srbijom i da mu znači podrška svih učesnika na izborima.
Svu svoju nespremnost da se nosi sa funkcijom predsednika države pokazao je već na dan glasanja kada je na biračko mesto zaboravio da ponese ličnu kartu. Nevešto se pravdao da je kriva supruga koja ga je u poslednji čas nagovorila da promeni odelo.
"Od danas ćemo napraviti veliki korak kada je u pitanju pomirena Crna Gora, pravednija Crna Gora i konačno Crna Gora svih nas", obećao je Milatović u prvoj izjavi tik nakon što je glasao.
Već nakon toga promenio je svoju retoriku i odnos prema Srbiji.
Iako je obećao da će Đukanovićevu politiku poslati u daleku prošlost, ističe je da je glasao za nezavisnost Crne Gore, kao i da je za njega pitanje priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova gotova stvar.
Nedavno našao u nezgodnoj situaciji da na javnom skupu objašnjava da se oseća kao Crnogorac a da govori srpskim jezikom.
Po dolasku na funkciju, Milatović je promenio i odnos prema Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. Pre izbora, 2022. godine govorio je da je MCP bila jedina institucija koja nije bila pod kontrolom Đukanovića.
"Naravno, nije ni to palo sa neba. Mitropolit Amfilohije je gradio svoj autoritet godinama. Naše društvo je u tim litijama videlo impuls koji je uspeo da okupi sve ljude koji su tražili promene", govorio je Milatović koji je i nakon smrti mitropolita Amfilohija bio čest gost njegovog naslednika Joanikija.
Ipak, promenio je svoj odnos i prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Mitropoliji.
Opravdavajući se da je legalista, Milatović je počeo da daje legitimnost nekanonskoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, govoreći da je ona "deo pravnog sistema Crne Gore".
Nedavno je otišao i korak dalje, pa se sastao sa poglavarom Kiparske pravoslavne crkve Georgijem sa kojeg su poslate poruke koje mogu da pokažu kakav je odnos Milatovića prema CPC.
"Crnogorska crkva još nije autokefalna. Verujem da veza koja postoji među svim pravoslavnim crkvama važi i za nas. Kada uz Božiju pomoć ostvare autokefalnost, naši odnosi će se dalje razvijati. U svakom slučaju, delimo zajedničku veru", rekao je Georgije, što je saopšteno nakon sastanka.
Milatovićev kabinet je demantovao ove tvrdnje sa Kipra, ali iz tamošnje crkve nije povučeno ovo saopštenje.
Šetnja po Dubrovniku
Umesto da pomogne izvršnoj vlasti da izmeni svoj diskriminatorski odnos prema onima koji se izjašnjavaju kao Srbi i podrži izmenu zakona o dvojnom državljanstvu, Milatović se opredelio da svoju različitost od Đukanovića pokaže na drugi način.
Slobodno vreme nakon samita koji je organizovao Andrej Plenković, Milatović je iskoristio da prošeta Stradunom i tim fotografijama se pohvali na društvenim mrežama.
"Pre 33 godine ovaj grad bio je žrtva tragičnih ratnih događanja u kojima je pretrpeo značajna stradanja i razaranja, čemu je, nažalost, doprinela i tadašnja politika naše zemlje", napisao je Milatović.
"Važno je da politiku devedesetih ostavimo iza nas i da, oslobođeni zabluda i skupo plaćenih grešaka iz prošlosti, koračamo napred prema zajedničkoj evropskoj budućnosti", naveo je Milatović.
Dakle, bilo mu je važno da se Hrvatima pokaže da nije kao Đukanović, ali ne i pred Srbima.
Od litija zahvaljujući kojima je postao najpre ministar, a onda i predsednik države, od obećanja da državu neće graditi na srbomržnji, ostalo je još samo to da govori srpskim jezikom.
Da li će ga to držati dovoljno dugo da, nakon objavljivanja rezultata popisa, podrži da srpski jezik postane i službeni, ne zna se. Biće jasno ako počne da govori izmišljenim slovima žj (ź) i šj (ś).