Srbija i Balkan
Švedski dokumentarac rešio misteriju staru 52 godine: Kako su ustaše podmetnule bombu u avion JAT
Autor filma je švedskoj publici doneo dokaze da je ukupno sedam muškaraca umešano u napad sa tempiranom bombom povezanom sa budilnikom koja je eksplodirala i podelila avion na dva dela
Eksplozija bombe na letu 'JAT 367' aviona, jedan je od najvećih nerešenih terorističkih zločina u Švedskoj. Slučaj je misterija već 52 godine, a dokumentarni film "Teške činjenice" na švedskoj televizijskog stanici "TV4" i novinar Tonči Percan pokušali su da rasvetle do sada nepoznate činjenice o pogibiji 27 osoba i jedinoj osobi koja je preživela pad sa 10.000 metara - jugoslovenskoj stjuardesi Vesni Vulović.
On je otkrio da se iza napada od 26. januara 1972. godine na avion JAT, koji je poleteo sa stokholmskog aerodroma Arlanda za Beograd, uprkos lepom vremenu i uobičajenom kontaktom sa zemljom, posle presedanja u Kopenhagenu u Danskoj, pao u Čehoslovačkoj, kriju ustaše - pripadnici Hrvatskog narodnog otpora i Hrvatskog revolucionarnog bratstva.
Percan je švedskoj publici doneo dokaze da je ukupno sedam muškaraca umešano u napad sa tempiranom bombom povezanom sa budilnikom koja je eksplodirala i podelila avion na dva dela.
"U arhivi jugoslovenske službe bezbednosti u Zagrebu pronašli smo dokumente u kojima se izdvaja sedam ljudi koji stoje iza napada na avion JAT 367. Reč je o hiljadama stranica podeljenih u različite lične dosijee koji su sastavljani 60-ih i 70-ih godina. U pitanju su izveštaji 59 različitih agenata koji izveštavaju o svakom pojedincu izdvojenom za zločin protiv JAT-a 367", navodi se u dokumentarcu.
Iako su istražitelji pronašli tehničke dokaze u vidu, između ostalog, ostataka eksploziva i vreće u kojoj je bila bomba, nikada nikog nisu uspeli da dovedu u vezu sa zločinom.
"'Teške činjenice' ukazuju na bombaša. Njegovo ime je Josip Senić, tada je bio evropski šef Hrvatskog revolucionarnog bratstva - HRB - organizacije proizašle iz terorističke organizacije ustaša. HRB, sa sedištem u Australiji, borio se za slobodnu Hrvatsku obavljajući terorističke akte protiv bivše Jugoslavije. Josip Senić je pokušao da se doseli u Švedsku, ali je deportovan u Australiju. Međutim, on se u više navrata vraćao u Švedsku pod lažnim imenima i bio je u zemlji neposredno pre napada na JAT 367", navodi se u filmu.
Autor filma Percan kaže da dokumenti UDBA nedvosmisleno ukazuju da su mu za sakupljanje novca, u nabavci eksploziva iz Nemačke, konstrukcije bombe i njenog podmetanja, pomogla najmanje šestorica likova - finansijer, pozivalac - anonimni muškarac koji je posle napada zvao švedske medije kako bi u ime hrvatskih nacionalista preuzeo odgovornost za napad, fikser - primio i rukovao eksplozivom korišćenim za bombu, konstruktor bombe, dobavljač i koordinator napada.
"Senić je ubijen u Nemačkoj dva meseca posle napada na JAT 367, kao i još dvojica za koje se sumnja da ih je ubila jugoslavenska obaveštajna služba, jedan je umro prirodnom smrću, a samo su trojica od navedenih muškaraca živa i svi žive u Švedskoj", otkriveno je.
Dvojica priznaju da su prisustvovali sastancima i sarađivali sa Senićem, ali negiraju umešanost u napad na JAT 367. Treći priznaje da je bio vođa otpora u Švedskoj, ali kaže da se ne seća ničega o JAT-u 367. Podaci iz dosijea do sada su bili nepoznati i nikada im nije suđeno na sudu.
"To nisu stvari o kojima pričate", kaže jedan od označenih muškaraca na pitanje o umešanosti i dodaje: "Pusti to. Šta je bilo, bilo je. Borba se više ne vodi. Imamo Hrvatsku".
Dan posle napada, novine Kvallsposten u Malmeu primile su telefonski poziv od anonimnog čoveka koji je rekao da pripada hrvatskoj grupi koja stoji iza dizanja letelice u vazduh. Telefonski poziv je postao svetska vest i više od 50 godina je jedini poznati trag počinilaca.
"Ja sam bio taj koji je zvao. Izašao sam do telefonske govornice. Uradio sam to da bih na taj način oštetio jugoslovenski turizam. Ali nisam znao ništa o napadu", naveo je anonimni pozivalac.
Treći, označeni kao finansijer, takođe tvrdi da zaista ništa ne zna o eksploziji.
"Ne znam ni kada se ona zapravo dogodila. Ne znam ništa o tome", kaže.
Autor dokumentarca tvrdi da u Švedskoj ne postoji mogućnost da se pokrene istraga zbog zastarelosti, ali da bi hrvatsko ili srpsko tužilaštvo to moglo da učini. Kao i da otvori UDBA dokumente.
Novinar je u filmu došao i do porodica poginulih žrtava - njihova želja je da se suoče sa krivcima i da odgovaraju za terorizam.
"Ono što bih volela, to se nikada neće desiti, da se suočim sa ovim ljudima. Želim mir posle ovoga, a da krivci odgovaraju", navodi Sonja Forslund, kojoj su na letu poginuli majka i dvojica braća, dok ona, tadašnja dvanaestogodišnjakinja, nije dobila slobodno od škole i preživela je.
