Preminuli britanski general Majkl (Majk) Džekson jedan je od retkih koji je odbio da se povinuje naređenju, a još je uspeo da iz svega toga izađe sa "poboljšanom" reputacijom.
U junu 1999. Džekson je komandovao Kforom, multinacionalnim snagama NATO-a od 40.000 pripadnika okupljenih u Severnoj Makedoniji radi implementacije Kumanovskog sporazuma kojim je okončana NATO agresija na SR Jugoslaviju.
Bio je to posao koji je zahtevao pažljivu mešavinu suptilnosti i pretnje. Džeksonovo lice i glas (zbog kog su ga njegovi vojnici zvali Dart Vejder) bili su neprocenjivi resursi.
"Njegovo lice lako bi se moglo zameniti sa konturnom mapom kosovskih planina", napisao je jedan reporter. Njegov promukli glas koji je bio posledica godina ispijanja viskija i uživanja u cigarama, mogao je da preseče razgovor poput iznenadnog zvuka "norton komando" motora, piše "Tajms".
Visok, vitak i tamnih obrva, blago poguren ali na oprezu i spreman da zahamne, Džekson je bio potpuno drugačiji od svog pretpostavljenog u NATO-u, nešto mlađeg, uglađenog američkog generala Veslija Klarka.
Obojica su imali istaknute službene dosijee i iskustvo na Balkanu, ali u slučaju Kosova i Metohije, Džeksonova je bila poslednja.
Kumanovskim sporazumom prekinuto je "strateško" bombardovanje Jugoslavije koje je NATO, bez odobrenja Saveta bezbednosti, pokrenuo kako bi "zaštitio" Albance na Kosovu i Metohiji koji su tvrdili da ih Srbija "ugnjetava".
Prekidu NATO agresije doprineo je i ruski predsednik Boris Jeljcin koji je rekao NATO-u da želi da pomogne Kforu i pošalje i ruske trupe.
Baš kada je Džekson trebalo da pokrene svoje jedinice Kfora, ruska oklopna kolona sa natpisom "Kfor" na bokovima prešla je u Srbiju iz BiH i krenula ka aerodromu u Prištini.
Cilj je bio da se obezbedi aerodrom od terorista takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (tzv.OVK/UČK) kako bi još vojnika iz Rusije moglo da doleti.
Izveštaji o kretanju aviona u Rusiji stigli su do Klarka, NATO-ovog vrhovnog savezničkog komandanta za Evropu u njegovom štabu u Belgiji.
Klark je odleteo u Makedoniju da razgovara sa Džeksonom. Prvo mu je rekao da želi da se helikopterom prebace snage kako bi obezbedile aerodrom pre nego što Rusi stignu.
Džekson ga je ubeđivao da je srpska PVO još aktivna i da je čitava ideja opasna.
Klarl je onda rekao Džeksonu da pošalje oklopne snage da fizički blokiraju pistu. Kako bi stigli posle Rusa, mogućnosti konfrontacije bile su očigledne.
Džekson je onda zatvorio vrata svoje kancelarije tako da su ostala samo njih dvojica i rekao: "Gospodine, neću da započinjem treći svetski rat umesto vas."
Klark - general sa četiri zvezdice, zvezda Vest Pointa - čija se teza o "brzoj primeni sile da bi se postigla dominacija u eskalaciji" pokazala uticajnom u budućoj politici – insistirao da ima ovlašćenja i ponovio naređenje.
Džekson je odgovorio: "Gospodine, ja sam general sa tri zvezdice, ne možete mi davati ovakva naređenja. Ja imam svoj sud o situaciji i verujem da je ova naredba van našeg mandata."
Džekson je na kraju rekao da će sa svojim britanskim kontigentom opkoliti aerodrom, a on sam razgovarati sa ruskim komandantom.
Klark je popustio, a Džekson je odleteo u Prištinu. Tamo se po kiši susreo sa komandantom ruske kolone, generalom Viktorom Zavarzinom, pozdravivši ga na ruskom. Zavarzin je bio leden, ali Džekson je nastavio: "Kisnuo sam kao komandir čete, ali generali ne moraju da kisnu".
Našli su suvo mesto u onome što je ostalo od uništenog aerodromskog terminala i Džekson je izvadio čuturicu viskija iz džepa. Odnosi su se posle toga zagrejali.
Klark i dalje nije bio srećan i nastavio je da zahteva blokiranje piste. Trećeg dana, kada je Džekson ponovo susreo Zavarzina - koji je sada ponudio votku - Rus se požalio da snajperisti tzv. OVK maltretiraju njegove ljude.
Džekson je iskoristio priliku da ponudi postavljanje kordona oko aerodroma i na zarđalom, ali efektnom ruskom jeziku dodao: "Osim toga, ovim snagama britanskih vojnika komandovaće moj sin (Mark Džekson). Zavarzin je, piše Džekson u svojoj autobiografiji, zablistao i zagrlio ga. Kriza je prošla.
"Rusi su veoma sentimentalan narod", napisao je Džekson. A njihova vojska je u to vreme bila časna. Potpisan je sporazum da se Rusi integrišu u mirovne dužnosti i istovremeno ostanu van komande NATO-a.
Princ tame u potrazi za ruskim jezikom
Majkl Dejvid Džekson, zvani Majk ili Džeko, rođen je u Šefildu 1944. godine. Školovao se u Stenfordu gde je učio ruski, francuski i nemački i odatle je otišao na Vojnu akademiju.
Kako se na akademiji u Sandherstu nije učio ruski, prebacio se u Birmingem gde jeste, i to u obaveštajnu jedinicu.
Kao ađutant prvog bataljona u Severnoj Irskoj prisustvovao je događajima na "krvavu nedelju", 30. januara 1972. godine kada su britanski vojnici otvorili vatru na demonstrante u (London)Deriju, ubivši 14 njih. Neki demonstranti su, navodno, imali oružje.
Posle doškolovanja za oficira, Džekson je postao pukovnik i komandovao je 39. pešadijskom brigadom u Belfastu. U to vreme mu se nekako "zakačio" nadimak "Princ tame".
Zadatak bezbednosnih snaga, posebno u Belfastu, bio je da budu što manje vidljivi i pružaju podršku policiji. Jedan komandant brigade je smenjen jer je loše procenio izazov. Džekson, vrhunski pragmatičar, to je savršeno procenio.
Usledilo je neuobičajeno ubrzano unapređenje u general-majora, a 1994. godine, kada se NATO sve više približavao Balkanu, Džekson je dobio komandu nad 3. divizijom, koja je sledeće godine činila osnovu Multinacionalne divizije Jugozapad u IFOR-u u Bosni i Hercegovini.
Mišel Čosudovski, kanadski ekonomista i direktor Centra za istraživanje globalizacije, optužio je Džeksona da se 1995. godine u Krajini povezao sa američkim plaćenicima koji su isplanirali "Oluju" i masakre u Krajini da je odgovoran za etničko čišćenje Srba, iz Hrvatske i sa KiM.
"Njegov mandat je bio repatrijacija Srba, odnosno da odugovlači taj proces i sprovede etničko čišćenje po mandatu Zapada", rekao je Čosudovski.
Lukav, strpljiv i čvrst, Džekson se pokazao kao naročito vešt u upravljanju raznim međunarodnim kontigentima. "Uspeh" u BiH mu je doneo unapređenje "od tri zvezdice" - u general-potpukovnika i komandu nad novoformiranim Kforom dve godine kasnije.
Za svoje akcije na Kosovu i Metohiji nagrađen je ordenom za izvanredne zasluge DSO, a 2003. je postao načelnik generalštaba britanske vojske. Službu je napustio 2006.