Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je saradnja sa BRIKS-om važna i da naša zemlja treba u tome da učestvuje.
"Jedno je pitanje šta je naše strateško opredeljenje, a to je članstvo u EU i nije moguće da imate dva strateška opredeljenja, da istovremeno budete i za BRIKS i za EU. Ali, saradnja sa BRIKS-om jeste važna i u tome treba da učestvujemo. Na kom nivou i kako, to je procena onih koji vode spoljnu politiku", istakao je Dačić u intervjuu za "Novosti".
Na pitanje smatra li da Srbija treba da bude na Samitu BRIKS-a u Kazanju, Dačić kaže da pričamo o nekim temama koje izlaze iz racionalnog pogleda na svet u ovom trenutku.
Kako je podsetio, Srbija nije članica BRIKS-a, jer kada je pravljen niko nije imao u vidu Srbiju, nego velike zemlje, ekonomski jake.
"On nema organizacione forme koje bi mogle da nadomeste organizacione forme EU. To može da bude naša iracionalna ljubav, u smislu da nije realna da se ostvari u dnevnopolitičkom međunarodnom životu", naglasio je ministar.
Odgovarajući na pitanje da li bi poraz Rusije, što je malo verovatno, značio i kraj našeg pravoslavnog obrasca i istočne civilizacije, ministar unutrašnjih poslova kaže da to nije moguće.
"Kada neko gleda na Rusiju i posmatra pitanje istočne civilizacije imaju se pogrešna uverenja da je pitanje dana kada će neko da padne. Oni su Napoleona pustili da uđe u Moskvu da bi ga to koštalo života. Isto i Hitler nije mogao da izdrži težinu rata sa Rusijom. Niko ne treba da računa na to da će neko biti poražen ili da će neko da pobedi", rekao je ministar unutrašnjih poslova.
"Bilo bi mnogo bolje da se dođe do pokušaja da se nađe rešenje, da se postigne primirje. Ali ga nema, jer se plaše da će to biti najpre linija razgraničenja koja će kasnije postati teritorijalna linija", istakao je Dačić.
Lavrov i Šojgu večni prijatelji
Govoreći o ministru spoljnih poslova Rusije, Sergeju Lavrovu Dačić kaže da više nije na mestu ministra spoljnih poslova, ali da se čuje sa njim na prijateljskoj bazi kada su u pitanju rođendani, praznici i sve ostalo, jer su dugogodišnji prijatelji.
Ističe da se ne odriče nekih prijateljstava i sa drugim ljudima, naročito sa Sergejem Šojguom.
"Sa te dve osobe sam najviše radio i to su dokazani prijatelji Srbije. I oni su to pokazali na svakom mestu. Kao što treba negovati i prijatelje Srbije na drugim stranama", smatra Dačić.
O vlastima u Prištini
Govoreći o situaciji na KiM, Dačić smatra da je cilj vlasti u Prištini da se što više smanji broj Srba u južnoj pokrajini, da im se izbriše perspektiva i kod njih stvori svest da im nema opstanka na KiM.
Dačić je rekao da su to dugoročni ciljevi premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, koji se ne obazire na dogovore postignute u procesu dijaloga.
Kako je dodao sada se prvi put desilo da je međunarodna zajednica došla do stepenika kada je Kurti nešto morao da popusti i ukine zabranu srpske robe i naveo da je Kurti to učinio samo zato što ga je međunarodna zajednica ucenila statusom u nekim regionalnim organizacijama.
Ukazao je da je samo pitanje da li međunarodna zajednica hoće da primenjuje uticaj.
"Prvi put se sada desilo da su sa predlozima, koje je izneo predsednik Aleksandar Vučić, saglasne i zapadne i istočne zemlje, Evropska unija, SAD, Nemačka, Rusija i Kina", rekao je Dačić.
Osvrćući se na izjavu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da je Srbija povukla pismo u kojem se ogradila od spornih delova Ohridskog sporazuma, Dačić je rekao da je o tome slušao iz novinskih izveštaja i da nema informacije, ali je istakao da Srbija ima jasnu politiku da će sprovoditi one delove sporazuma sa kojima se saglasila.
"Nismo se saglasili sa delovima sporazuma koji se tiču statusa Kosova, koji se tiču de jure i de fakto priznanja i članstva u međunarodnim organizacijama. Naša politika se nije promenila ni za jotu, svih ovih godina", naglasio je Dačić.
Odgovarajući na pitanje da li mu se čini da su projekti poput "Jadra" i kupovine aviona "rafal" signal da se Srbija sve više okreće Zapadu, Dačić je rekao da ne misli da je to nešto što našu zemlju na balansu naginje na jednu stranu.
Istakao je da pitanje litijuma nije vezano za Zapad i da je njegov najveći proizvođač Kina.
"U pitanju je ekonomski potencijal za koji će nadležni državni organi, a pre svega predsednik Vučić, odlučiti da li postoje uslovi u smislu zaštite životne sredine, da bi se realizovao", naveo je ministar.