Nakon deset godina "stolovanja" Jensa Stoltenberga, NATO je početkom oktobra ove godine dobio novog generalnog sekretara - dugogodišnjeg premijera Holandije Marka Rutea.
Rute je, očekivano, fokus nakon preuzimanja nove funkcije stavio na Ukrajinu. On je izabrao Kijev kao destinaciju svoje prve zvanične posete - svega tri dana nakon preuzimanja nove pozicije - da bi nakon toga rekao i da je Alijansa "spremna da odbije napad svakog potencijalnog neprijatelja, uključujući Rusiju".
Novom generalnom sekretaru, međutim, nije trebalo mnogo vremena da se dotakne i Zapadnog Balkana. On je istakao da je situacija u ovom delu Evrope "zabrinjavajuća", a posebno je istakao dva područja - Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju.
"Situacija na Zapadnom Balkanu i dalje je zabrinjavajuća zbog secesionističkih pretnji u Bosni i Hercegovini, kao i zbog krhke bezbednosne situacije na Kosovu i malog napretka u dijalogu između Beograda i Prištine", rekao je Rute.
U isto vreme, on je optužio Rusiju da "nastoji da potkopa demokratiju u regionu koristeći sajber i hibridne pretnje, uključujući dezinformacije". Rusija, navodi on, "koristi unutrašnje ranjivosti da bi izazvala podele".
Ruteova izjava, a pre svega njegova jedva prikrivena pretnja Republici Srpskoj kroz priču o "secesionizmu", nije prošla bez reakcija. Predsednik Srpske Milorad Dodik poručio je da Rute "reciklira neistine" o navodnim secesionističkim politikama, kao i da je u politici najopasniji momenat nedostatak ideja.
"Ne mogu se problemi 2024. godine rešavati idejama sa kraja devedesetih. Ne mogu se razlozi za sopstvene neuspehe tražiti u drugima", istakao je Dodik.
Zašto se Rute zainteresovao za Balkan?
Interesovanje novog generalnog sekretara NATO-a za Balkan nije iznenađujuće, ističu sagovornici RT Balkan.
"Izjava je po starom NATO običaju licemerna: oni se brinu zbog secesionizma u BiH , ali su oni arhitekte secesionizma u Srbiji, na Kosovu i Metohiji. To samo po sebi govori da to nije ozbiljna izjava u nekom intelektualnom smislu, već da je pre svega geopolitičkog karaktera", ukazuje politikolog Aleksandar Pavić.
Da je novi šef NATO-a još ratoborniji od svog prethodnika ukazuje nekadašnji oficir KOS-a Ljuban Karan, koji dodaje da Rute smatra da bi NATO trebalo da bude još oštriji u Ukrajini, zbog čega nije čudno što pokazuje zabrinutost za Balkan.
"To pokazuje da je on zainteresovan za destabilizaciju Balkana. Takvi planovi postoje odavno, pošto NATO odavno želi da ovlada ovim prostorom", ističe on.
Širenje NATO-a na ono što se danas naziva Zapadnim Balkanom počelo je 2009, kada su Alijansi pristupile Hrvatska i Albanija. Crna Gora se pridružila savezu 2017, a Severna Makedonija 2020. godine, čime su Srbija i BiH ostale jedine dve države izvan Alijanse.
Međutim, NATO trupe su prisutne i u te dve zemlje - preciznije u BiH i na teritoriji Kosova i Metohije. Ostale zemlje u okruženju - Rumunija, Bugarska, Grčka, Mađarska i Slovenija - Alijansi su se priključile još ranije.
"NATO je zabrinut za svoje poziciju na Balkanu, zato što se njihov svet ruši, od Ukrajine do Bliskog istoka. Nisu oni zabrinuti zbog miliona ljudi koje su unesrećili na Zapadnom Balkanu, već za sopstvenu sudbinu", ističe Pavić.
On dodaje da je NATO poredak moguće održati samo silom, što su oni i činili dok je vojna moć Alijanse bila neprikosnovena: "Međutim, to više nije slučaj."
Za NATO najveći problem na Balkanu predstavlja srpski faktor
Ljuban Karan ukazuje da najveći problem za NATO na Balkanu predstavljaju Srbija i Republika Srpska, te da će one, ako one odbiju da pređu na antirusku stranu, postati mete Alijanse.
Sagovornici RT Balkan se slažu da Ruteove izjave treba shvatiti ozbiljno, pošto one ukazuju da bi NATO mogao da izazove nestabilnost u regionu.
"Nas bi trebalo da zabrine to što oni iskazuju zabrinutost, jer je to predigra neke akcije koja podrivaju stabilnost u regionu. Oni više nemaju konstruktivan, već samo destruktivan kapacitet. To bi trebalo da nas zabrine", zaključuje Aleksandar Pavić.
Ljuban Karan ističe da Srbija i Republika Srpska jesu ugrožene, a kada se u NATO-u govori o eventualnim problemima na Balkanu, "to znači da su problem Srbija, RS i srpski korpus – i niko drugi".