Nemački tink-tank: Kako će ishod izbora u SAD uticati na Zapadni Balkan

Bez obzira na ishod predstojećih predsedničkih izbora u SAD, može se očekivati da će se uloga Vašingtona na Zapadnom Balkanu smanjiti, piše Nemački savet za spoljne odnose (DGAP).

Ovaj tink-tank koji među svoje najznačajnije sponzore ubraja i nemačko Ministarstvo spoljnih poslova i Fondaciju otvoreno društvo Džordža Soroša napominje da do novih izbora dolazi u trenutku kada se region nalazi na "prekretnici" usled rusko-ukrajinskog sukoba i postepenog povlačenja SAD sa "periferija Evrope".

Istovremeno, balkanski lideri naučili da primenjuju "povećano geopolitičko rivalstvo između zapadnih i nezapadnih sila u svoju korist".

"Najistaknutiji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je proširio bilateralne odnose sa Kinom i Rusijom, dok je istovremeno uspeo da nastavi pristupni put Srbije EU uprkos neusaglašvanjem u vezi sa sankcijama Rusiji. Vučić je takođe držao SAD na svojoj strani pružajući ključnu vojnu podršku Ukrajini", ocenjuje nemački institut za spoljnu politiku.

Međutim, dok SAD "prihvataju da politička odgovornost za Zapadni Balkan pada na EU", Nemačka i Francuska su sada "politički oslabljene i istovremeno ometene domaćim pitanjima", a institucije EU zaokupljene su početkom novog političkog ciklusa u Briselu, navodi DGAP, i dodaje da iz toga proističe "nedostatak evropskog vođstva i resursa za rešavanje nerešenih sukoba u regionu".

U tom svetlu, "izazovi" na Zapadnom Balkanu će postati "još impozantniji" usled promene uloge SAD u regionu. U zavisnosti od pobednika na predstojećim američkim izborima, ovaj institut vidi dva moguća načina na koji bi američki angažman u regionu mogao da se promeni.

Drugi Trampov mandat

Autori iz nemačkog instituta ocenjuju da je u politici SAD prema Zapadnom Balkanu došlo do "unilateralnog zaokreta" za vreme prvog mandata Donalda Trampa, i podsećaju da je Trampov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel izdejstvovao potpisivanje "Vašingtonskog sporazuma" između Beograda i Prištine, fokusirajući se na pragmatične aspekte odnosa poput trgovine i ekonomije.

Ipak, samo mali deo od 16 stavki iz sporazuma je do sada u potpunosti primenjen, podsećaju.

Nemački savet za spoljne odnose navodi da se Grenel često spominje kao Trampov izbor za državnog sekretara ako republikanac pobedi na izborima, te da se diplomata pokazao kao oštar kritičar pristupa administracije aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena Zapadnom Balkanu. 

Takođe navode da Grenel održava "redovne kontakte" s predsednikom Srbije Vučićem, premijerom Albanije Edijem Ramom, i novim šefom vlade Severne Makedonije Hristijanom Mickoskim, i da "koristi ove kontakte kako bi otvorio vrata za nekoliko investicionih projekata, uključujući i one koje sprovodi Trampov zet, Džared Kušner".

Druga Trampova administracija bi bila pragmatičnija, "što bi išlo na ruku neliberalnim balkanskim liderima", ocenjuje nemački institut.

Bez posvećenosti jedinstvenosti i uvećanju Evropske unije, drugi Trampov mandat bi "rado" podržavao interne podele EU oko nerazrešenih balkanskih konflikata i "tipovao na svoje favorite", smatraju autori analize. 

"Unutar regiona, to bi ojačalo dominantne regionalne pozicije Srbije i Albanije na račun njihovih manjih suseda kao što su Crna Gora i Kosovo", navodi se u tekstu i dodaje da bi "još veći rizik za bezbednost na Balkanu predstavljala erozija kredibiliteta NATO-a i pretnja povlačenjem američkih trupa iz Kfora".

To ne samo da bi oslabilo "transatlantske odnose", već bi "suštinski osporilo" strategiju EU za postepenu integraciju Zapadnog Balkana koja se zasniva na uslovljavanju i novim finansijskim sredstvima, dodaju. 

"Istovremeno, savez Trampa i evropskih neliberalnih lidera poput mađarskog Viktora Orbana, takođe bi otvorio vrata daljoj konsolidaciji domaće moći balkanskih lidera" sa "više geopolitičkog transnacionalizma", a "na štetu uticaja Nemačke i institucija EU", tvrde autori. 

Nemački institut očekuje da bi nova Trampova administracija vršila pritisak na region da se uskladi s tvrđim stavom SAD prema Kini, i pita se kako bi se to odrazilo na srpsko-kineske odnose. 

Pobeda Kamale Haris

Nemački savet za spoljne odnose navodi da je teško predvideti kako bi se Kamala Haris odnosila prema regionu, ali očekuju da bi ona mogla da nastavi putem "diplomatskog balansiranja i bezbednosnih provera" Bajdenove administracije, ali uz manje pažnje posvećene regionu na "najvišim političkim nivoima" u SAD.

Administracija Harisove bi zahtevala veći angažman u okviru diplomatije i "misija predvođenih NATO-om" od strane Evropljana, dodaje se. 

Autori navode da bi Harisova mogla da izvrši veći pritisak na Beograd i Banjaluku, koje vide kao "proksije Rusije u Zapadnom Balkanu", te da bi mogla biti "manje tolerantna na tekući akt balansiranja Beograda s Rusijom i Kinom".

Autori ocenjuju da će o stavu potencijalne administracije Harisove najviše govoriti to hoće li zadržati Džejmsa O'Brajena na mestu pomoćnika državnog sekretara za Evropu što bi značilo kontinuitet politike na aktuelnom nivou "i u smislu održavanja pragmatičnih odnosa sa predsednikom Vučićem" ili neće. 

U tekstu se tvrdi da bi Trampova pobeda dovela do toga da lideri Srbije i Albanije imaju više kontakta sa državnim vrhom SAD, dok bi geopolitička konkurencija u regionu rasla nauštrb interesa EU i Nemačke. 

Sa druge strane, pobeda Harisove ostavila bi prostora Nemačkoj za veći angažman u regionu, ocenjuju autori.