Ogromna većina mladih u Nemačkoj zabrinuta je zbog mogućnosti izbijanja velikog rata u Evropi, pokazalo je nedavno istraživanje koje je sprovela britanska multinacionalna kompanija za naftu i gas "Šel" a koja razlog za ovakav rezultat vidi u tekućem sukobu između Ukrajine i Rusije.
Objavljena u ponedeljak i pod nazivom "Pragmatizam između razočaranja i prihvatanja različitosti", anketa je procenila mišljenja 2.509 Nemaca starosti između 12 i 25 godina o nizu pitanja.
Pokazalo se da je "strah od rata u Evropi" najveća briga među mladima. Rata se boji 81 odsto mladih Nemaca dok ekonomska zabrinutost i moguće rastuće siromaštvo brinu "samo" 67 odsto ispitanika.
Istraživači su takođe primetili da je 55 odsto mladih ispitanika reklo da ih zanima politika, što je značajan porast u odnosu na 34 osto registrovanih 2002. godine.
Strah od rata u Nemačkoj raspiruje i tamošnja vlast, pa je tako nemački kancelar Olaf Šolc u junu odobrio nove planove zemlje za potencijalni rat – prvi put od 1989. Berlin je "uočio" pretnje koje, navode, dolaze iz Rusije, a uvedene mere predviđaju, između ostalih mera, i vraćanje obavezne vojne službe.
Otprilike u isto vreme, ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je poslanicima da zemlja mora biti "spremna za rat" do 2029.
U julu su se Vašington i Berlin dogovorili da će američke krstareće rakete biti stacionirane u Nemačkoj od 2026. Prema rečima nemačkog šefa odbrane, planirano raspoređivanje bi "dalo vreme koje nam je potrebno" da razvijemo slično oružje u zemlji.
Takav potez bi ranije bio zabranjen prema sporazumu o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz doba hladnog rata, iz kojeg se Vašington povukao 2019.
Komentarišući to. ruski predsednik Vladimir Putin je upozorio da "ako SAD sprovedu takve planove, smatraćemo da smo slobodni od prethodno usvojenog moratorijuma na raspoređivanje naoružanja srednjeg i kratkog dometa".