Srbija i Balkan
Hil priznao: SAD pokušavaju da oblikuju okruženje u Srbiji, treba se distancirati od Rusije
Američki ambasador i dalje pod parolom "to je izbor Srba", pokušava da vrši pritisak na Beograd po pitanju njegovih spoljno-političkih opredeljenja
SAD "donekle" pokušavaju da oblikuju okruženje u kom će Srbija "videti gde želi da ide", priznaje američki ambasador Kristofer Hil dodajući, ipak da je "to na kraju izbor Srba".
Odmah zatim, objašnjavajući na televiziji K1 kakvo to okruženje SAD žele da oblikuju, Hil je rekao da bi Srbija trebalo da se distancira od Rusije, jer kako tvrdi, na svetu ima malo država koje se približavaju Rusiji.
"Govorimo možda o Belorusiji, iako su već veoma blizu. Možda govorimo o Severnoj Koreji... Tako da smatram da možete da vidite kuda to ide, koji je pravac", rekao je Hil.
On je ocenio i da umesto da se govori o tome od koga Srbija treba da se distancira treba pogledati u kom pravcu Srbija ide dodajući da to pokazuje i izvanredan broj poseta.
Uprkos opredeljenosti Srbije za vojnu i političku neutralnost, američki ambasador poručuje nam da Srbiju ne vidi kao neutralnu zemlju, te da on smatra da je država napravila civilizacijski izbor i da je u Evropi.
"Svidelo se to vama ili ne, u Evropi ste", istakao je Hil i dodao da Srbija pored toga ima i veze sa zemljama Azije, Afrike, Bliskog istoka i da je to za nju važno.
On je ponovio i da SAD ne govore Srbiji šta treba da radi, jer je to stvar izbora dodajući i da to razume, jer ni u SAD ne slušaju druge države kad im govore šta da rade. Ipak, on
"Mislim da je prilično jasno kuda Srbija hoće da ide. Ona želi da ide sa modernim ekonomijama. Ona želi da bude blizu državama Zapada. Ali mislim da Srbija ne želi da joj se govori sa kim može da razgovara. Pa ako Srbija želi da ima posetioce iz Indije ili bilo gde, to je stvar Srbije", rekao je Hil.
On je rekao i da ako Srbija teži da se pridruži EU treba da shvati da postoje neke stvari koje Evropljani traže. Umesto Kosova i Metohije, što je već i neskriveni zahtev EU, Hil navodi da se od Srbije traže samo vladavina prava ili nezavisni mediji.
"I ako Srbija želi da ide u tom pravcu, želimo da pomognemo Srbiji", istakao je Hil.
Ubrzo, međutim, prelazi na stvar i podseća da je razlog za to što Amerika, uz Tursku i Veliku Britaniju, najviše ulaže u transformaciju nelegalnih tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, iako je, prema Rezoluciji 1244 KFOR jedina oružana sila na KiM - to što su SAD priznale "Kosovo".
"SAD su donele odluku i tu smo. Dakle, postavlja se pitanje da li možemo da radimo zajedno, uprkos tome što imamo različita mišljenja o nekim važnim pitanjima, pitanjima koja su važna za vas i važna za nas. Moje mišljenje je da možemo da nastavimo da radimo na pitanjima, iako imamo nesuglasice. Nisam ovde da vam kažem da se možemo oko svega dogovoriti, ali ovde sam da vam kažem da ćemo mnogo slušati. Pokušaćemo da razumemo situaciju, da idemo napred", istakao je Hil.
Na konstataciju K1 da Srbiji niko nije rekao da Rezolucija 1244 nije na snazi, iako se ona ne poštuje i Amerika, koja se zalaže za vladavinu prava, radi mimo te rezolucije, Hil je rekao da ne može ponovo da raspravlja o prošlosti, ali da je ono što može da uradi da pogleda gde smo danas i vidi da li ima prostora da radimo više zajedno.
"A mislim da ima, iako imamo neke nesuglasice", rekao je američki ambasador.
Prema rečima američkog ambasadora, niko nije zadovoljan razvojem događaja 1999. godine, ali oni su se desili i onda smo, kako navodi, došli u situaciju deset godina kasnije - gde nijedan od izbora, ocenjuje on, nije bio sjajan – a SAD su napravile izbor da priznaju "Kosovo".
Hil je dodao da je Srbija napravila drugačiji izbor, ali da to ne znači da SAD i Srbija ne mogu da razgovaraju o milion drugih pitanja.
Na pitanje da li misli da Prištini preti bezbednosna opasnost od Srbije, kako to često tvrdi premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, Hil je rekao da ne želi da govori o onome šta Kurti misli, ali je istakao da SAD žele da budu sigurne da imaju jasno razumevanje sa Srbijom o tome šta se pokušava postići kroz razgovore.
"Naš stav je da je Srbija ove razgovore shvatila ozbiljno. Ovo je diplomatski proces. Diplomatija podrazumeva razgovor. Razgovor traje dugo. Razumem frustraciju ljudi po ovom pitanju, ali mi smo posvećeni", rekao je Hil.
Govoreći o odnosima Srbije i SAD, Hil je rekao da žele dobre odnose sa Srbijom, odnosno da Vašington ima određena očekivanja, kao što i Srbija ima određena očekivanja od SAD, ali da mogu da rade zajedno.
"Sa Srbijom nije tako teško, jer mislim da imamo zajedničku viziju šta bismo želeli da vidimo u ovom svetu. I želimo da vidimo mnogo više poštovanja jedni prema drugima. A mi svakako želimo da vidimo mir i bezbednost na ovim prostorima, ali i širom sveta", rekao je Hil.
Na pitanje da li budućnost Srbije zavisi od predsedničkih izbora u SAD, kako se to često ističe u ovdašnjim medijima, Hil je rekao da ne voli da priča o unutrašnjem političkom procesu u SAD i da ne vidi zašto bi ljudi u Srbiji mogli da vole jednog kandidata, a ne drugog, pošto oni ne glasaju na izborima u SAD.
Hil je naveo i da bi o sudbini nalazišta litijuma u Srbiji trebalo da odluči srpski narod, te nije na strancima da govore šta treba da uradi.
Srbija, kako je rekao ima nalazište litijuma koje je jedno od najvećih i najboljih u Evropi, kao i da će od Srbije zavisiti da li će to biti deo njene budućnosti.
"Ako budete tražili moje mišljenje, mislim da je to prava prilika za srpski narod, ali očigledno Srbi treba da budu sigurni u tu odluku. Moraju da osete da to zaista funkcioniše", rekao je Hil.
