U sadašnjoj situaciji ne može se govoriti o članstvu "Kosova" u Severnoatlantskoj alijansi, a NATO ne želi nikakve jednostrane korake u vezi sa mostom na Ibru, poručio je pomoćnik generalnog sekretara NATO-a Boris Ruge u intervjuu za "Kljan Kosova".
On je dodao da zna da su Osmanijeva i drugi razgovarali o Partnerstvu za mir koje bi trebalo da bude prvi korak.
"Kao što znate, ovo je nešto što zahteva konsenzus, 32 zemlje članice NATO-a treba da glasaju o tome. Trenutno ne idemo ka Partnerstvu za mir. Ali mislim da je činjenica da je stav naroda Kosova prema NATO-u tako pozitivan, nešto što treba da uzmemo u obzir", naveo je Ruge.
Govoreći o dijalogu Prištine i Beograda podsetio je da taj proces traje već duže vreme.
"Razumem da postoje frustracije u vezi sa tim, ali naša politika u NATO-u nas tera da podržavamo dijalog koji vodi EU i ne gubimo nadu da se proces može nastaviti. Istakao bih činjenicu da smo imali Berlinski proces koji je održan u Berlinu, a jedan od događaja je bio unapređenje Sporazuma o slobodnoj trgovini, pa sada "Kosovo" sedi za stolom Cefte, zamenjujući Unmik. Ovo otvara put ka ekonomskoj zoni na Zapadnom Balkanu, što je izuzetno važno jer nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije dovoljno velika da postoji sama", istakao je.
Po njegovim rečima, to je primer kako se može postići napredak.
"Mislim da će se ovaj proces nastaviti, verujem da je Lajčak već najavio svoj odlazak početkom sledeće godine, imamo nove lidere u Evropskoj uniji i proces će se nastaviti sa novom postavom, ali pozivamo Kosovo i Srbiju da se uključe na konstruktivan način u interesu građana regiona, a posebno Kosova", rekao je Ruge.
Iako, kako kaže, poznaje i veoma poštuje Aljbina Kurtija, ističe da NATO ne želi nikakve jednostrane korake u vezi sa mostom na Ibru.
"Kada govorimo o mostu na Ibru moram da ponovim ono što sam rekao u avgustu i što je rekao admiral Stjuart Manč, komandant komande u Napulju, da ne želimo nikakve jednostrane korake u vezi sa ovim mostom. Razumemo da je ovaj most bio predmet razgovora u dijalogu uz posredovanje Evropske unije, postoji dogovor o principima da treba da bude potpuno otvoren, dakle ne samo za pešake već i za vozila, ali ne želimo jednostrano delovanje po tom pitanju", ističe Ruge.
Ocenjuje da jednostrano delovanje "ne pomaže" i da očekuje da su sve strane uključene u komunikaciju sa lokalnim stanovništvom.
"Jedan od razloga zašto to ne želimo je što imamo svoje vojnike na mostu koje ne želimo da stavimo pred talas opasnosti, stoga očekujemo da strane to poštuju", poručio je Ruge.
Na pitanje da li vidi opasnost da se na "Kosovu" desi "još jedna Banjska", odgovara da je NATO od pomenutih događaja iz 2023. dodao Kforu 1.000 vojnika.
"Kfor je moćniji, ima više kapaciteta i pojačano prisustvo na severu Kosova i mislim da smo sada u dobroj situaciji. Imamo dobre odnose sa kosovskom policijom, dobre radne odnose sa Euleksom, tako da smo u dobroj formi. I ne komuniciramo samo sa institucijama Kosova, već i sa Vladom Srbije", ocenio je pomoćnik generalnog sekretara NATO-a.
Naveo je i da NATO ne planira da dodatno poveća broj vojnika u okviru Kfora, ocenjujući da je ono što trenutno imaju dovoljno za mirno i bezbedno okruženje.