Srbija i Balkan
Danas se obeležava Dan sećanja na masovno stradanje civila u Kragujevcu
Prema raspoloživima saznanjima, nacisti su ubili 2.796 osoba, među kojima su i đaci od petog do osmog razreda gimnazije
Masovno streljanje hiljada građana Kragujevcu, među kojima su i đaci viših razreda kragujevačke gimnazije, od strane nemačkih okupatora 21. oktobra 1941. godine bio je jedan od najtragičnijih događaja u okupiranoj Srbiji i obeležava se kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
U Kragujevcu i okolini, nemačka kaznena ekspedicija je u cilju odmazde zbog 26 ranjenih i 10 ubijenih nemačkih vojnika, izvršila masakr nad više hiljada srpskih civila.
Prema raspoloživima saznanjima, ubijeno je 2.796 osoba, od kojih 412 u selima, a ostali u Kragujevcu.
Povod za streljanje u Kragujevcu bili su nemački gubici 16. oktobra, kada je nemačka kolona, u zajedničkoj akciji partizana i četnika dočekana u zasedi na putu Kragujevac - Gornji Milanovac.
Kao odmazdu, okupator je primenio je drakonsku odredbu iz naredbe generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog, a 50 za ranjenog Nemca.
Brutalne odmazde započele su 19. oktobra prvo u obližnjim selima, da bi se nemačka kaznena ekspedicija potom nastavila 20. i 21. oktobra u Kragujevcu.
Naređenje za sprovođenje odmazde u Kragujevcu neposredno je izdao major Oto Deš, tada zapovednik 749. puka, sa središtem u Kraljevu, a nalog je prosleđen majoru Paulu Kenigu u Kragujevac.
Na osnovu naredbe generala Bemea izračunato je da se s ciljem odmazde strelja 2.300 lica.
Nacisti su u Kragujevcu prvo uhapsili muškarce starosti između 16 i 60 godina, mada je među privedenima bilo i drugih, a koliko se zna, otpora prilikom privođenja nije bilo.
Nikada nije sasvim izvesno razjašnjeno koliko je ljudi tada uhapšeno, ali se procenjuje da je privedeno između pet i šest hiljada građana.
Svi privedeni, odnosno uhapšeni, zgurani su potom u topovske šupe koje je prethodno koristio artiljerijski puk "Tanasko Rajić", da bi ubrzo započela i streljanja.
Izvršioci su bili pripadnici Vermahta, i to Prvog bataljona 724. pešadijskog puka i pripadnici Trećeg bataljona 749. pešadijskog puka.
U Spomen-parku u Šumaricama od 1971. godine održava se "Veliki školski čas", manifestacija kojom se podseća na masakr koji se dogodio.
Odluka o izgradnji Spomen-parka doneta je 1953. godine, a memorijalni kompleks ukupno sadrži 30 masovnih grobnica.
Vlada Srbije 2012. godine donela je odluku da se dan masakra u Kragujevcu, obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Srpska pravoslavna crkva je takođe kanonizovala stradalnike, proglasivši ih za novomučenike.
