Advokat Vladimir Gajić: Zašto će Dodik biti oslobođen?

Pred Sudom Bosne i Hercegovine u toku je suđenje Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske kao i vršiocu dužnosti direktora "Službenog glasnika RS" Milošu Lukiću.

Oni su optuženi za izvršenje krivičnog dela "Neizvršavanje odluka visokog predstavnika". Kao u pravoj koloniji za koje smo verovali da su prevaziđena prošlost, navodi u autorskom tekstu za "Blic" advokat Vladimir Gajić.

Kako ocenjuje, suđenje Miloradu Dodiku će ući u anale sudske prakse. Čak i ove naše balkanske.

Ovo je naime prvi slučaj u modernoj istoriji Evrope da se nekome sudi po zakonu koji je doneo pojedinac, a ne zakonodavno telo, što je u demokratijama obično parlament. Ovo je prvi slučaj da se nekome sudi zbog nepoštovanja volje pojedinca, a ne zbog nepoštovanja države, piše Gajić.

Suđenje predsedniku Republike Srpske je politički proces par exellance. Nije namera tužioca da pošalje Dodika u zatvor. Njegova je namera, da kao pion kolonijalnog upravnika sprovede njegovu volju i zabrani Miloradu Dodiku da se bavi politikom. Da smene jednog predsednika koji ima ogroman legitimitet u srpskom narodu, bez izbora, smatra.

On naglašava da u ovom sudskom procesu, optuženi ništa ne priznaje.

Buduća presuda trebalo bi da definiše ulogu i nadležnosti Visokog predstavnika bez ulaženja u pitanje njegovog legitimiteta. Republika Srpska godinama tvrdi da Visoki predstavnik g.Šmit nema mogućnost zakonodavnog delovanja, podseća.

Tužilaštvo će prvo morati da dokaže na sudu da ipak ima. Moraće to pravnim argumentima da dokaže. Aneks 10 Dejtonskog sporazuma ne daje Visokom predstavniku izvršna i zakonodavna ovlašćenja, već meritorna i savetodavna. Bonska ovlašćena, koja su politički a ne pravni akt, za kojima se poteže kao pravnim argumentom, nisu inkorporirana u domaćem pravnom poretku, niti su ozvaničena kao međunarodno pravni dokument. Jasno je da tvorac to nije uradio jer bi na taj način rušili Povelju UN i direktno podrivali suverenitet BIH, objašnjava.

Izgleda da se nije računalo da će Bonska ovlašćenja ikada biti predmet sudskog preispitivanja.

Gajić piše da su mnogi visoki predstavnici potezali za Bonskim ovlašćenjima, ali su vodili računa da pravno ne budu osporavana i snagom političkog pritiska obezbeđivali su da odluke budu verifikovane i pretočene u zakone u Parlamentarnoj skupštini BIH.

Izmene Krivičnog zakonika koje je uspostavio Visoki predstavnik / koji to nije/ Šmit, nisu potvrđene u Parlamentu BIH. Tako je tužilaštvo dovedeno u poziciju da dokazuje nedokazivo, a to je da Visoki predstavnik ima nadležnosti da donosi i ukida zakone u Bosni i Hercegovini, piše Gajić u autorskom tekstu.

Ova mogućnost Šmita je u sudskom procesu protiv Dodika je posebno važna, kada se zna da je Šmit poništio inkriminisani zakon Republike Srpske pre nego što ga je u svojstvu predsednika Republike Srpske Milorad Dodik potpisao. Tu dolazimo u zonu pravnog apsurda.

Ako je zakon poništen od strane Šmita i ako Sud priznaje da Visoki predstavnik ima ovlašćenja da poništava zakone u BIH, šta je onda Dodik potpisao? Ništavan pravni akt?

Onda taj Dodikov potpis ima pravnu težinu i izaziva pravne posledice kao da se Dodik potpisao na muralu ili u liftu? Čemu onda suđenje?, upitao je.

A contrario, ako Visoki predstavnik nema pravo da donosi i ukida zakone u BIH / što je istina jer to pravo nema ni po jednom međunarodno pravnom dokumentu ni po Ustavu BIH/ onda Dodiku ne može da se sudi jer nije počinio krivično delo na osnovu izmena Krivičnog zakona na koje Šmit nema pravo. "Nullum crimen, nulla poena sine lege" (Nema krivice bez zakona). Iz ove pravne zagonetke Sud Bosne i Hercegovine neće moći da izađe.

Sud dakle, piše Gajić u tekstu, ima samo dve opcije za zauzimanje svog pravnog stava. Koju god da izabere, Mile Dodik mora biti oslobođen.

Nema krivičnog dela jer je zakon donet od strane Narodne skupštine Republike Srpske poništen od strane Visokog predstavnika pre nego što ga je predsednik Republike Srpske potpisao ili nema krivičnog dela Nepoštovanja odluka "Visokog predstavnika" Šmita jer on nema ovlašćenja da donosi i ukida zakone u BIH. Ukoliko se bude opredelio za prvu varijantu, Sud će očuvati poziciju i autoritet Visokog predstavnika i sprečiti potpuno rušenje suvereniteta BIH.

Ostaje pitanje šta će biti sa političkom eliminacijom Milorada Dodika koja je bila cilj ovog postupka?

Izgleda da se i ona raspršila na vetru nakon odluke Suda u Americi da Tramp, bez obzira na osuđujuću presudu, može da nastavi političko delovanje, zaključuje Gajić.