Srbija i Balkan
Gužva u zatvorima: Slovenija pustila zatvorenike na slobodu, ni u Hrvatskoj nije ništa bolje
Ukupna popunjenost zatvora prema podacima slovenačke Uprave za izvršenje krivičnih sankcija iznosi više od 137 odsto. Od 1.800 zatvorenika više od 900 su stranci koji su, najčešće, lišeni slobode zbog krijumčarenja migranata preko hrvatsko-slovenačke međe.
Novih zatvora nema na vidiku, postojeći pucaju po šavovima, zato je slovenačka vlada, priterana besparicom, nedostatkom prostora i zatvorskog osoblja, širom otvorila vrata svojih kazamata. Ništa bolje nije ni u drugim zemljama Evropske unije.
Slovenački zatvori su pretrpani zbog mnoštva trgovaca ljudima koji su transportovali migrante sa Bliskog Istoka ka zemljama zapadne Evrope. To što zatvori na sunčanoj strani Alpa pucaju po šavovima je posledica odluke vlade Janeza Janše da u vreme kovid-pandemije pooštri kazne za krijumčarenje migranata preko državne granice na od tri do deset godina zatvora, a u slučaju otežavajućih okolnosti čak i do petnaest godina iza rešetaka. Već tada je struka upozoravala da se radi o nesrazmernom zaoštravanju, jer se za navedeno krivično delo izriče ista kazna kao i za ubistvo.
Slovenački mediji već dugo izveštavaju o pretrpanosti zatvora na Povšetovoj ulici u Ljubljani, gde su kapaciteti premašeni za skoro 100 odsto, i ističu katastrofalne uslove u slovenačkim kaznionicama, uključujući i zatvor Dob (gde je zatvorsku kaznu zbog korupcije svojevremeno služio i nekadašnji slovenački premijer Janša), gde su kapaciteti prekoračeni za 40 odsto. Ukupna popunjenost zatvora prema podacima slovenačke Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (URSIKS) iznosi više od 137 odsto.
Među skoro 1.800 zatvorenika trenutno je više od 900 stranaca, najviše zbog krijumčarenja migranata preko hrvatsko-slovenačke međe.
Slovenački kriminolozi podvlače da je prenaseljenost zatvora rezultat pojačanog kriminala u vezi sa migracionim tokovima u Evropsku uniju. Oni su se zbog sukoba u Ukrajini prebacili sa istočne na balkansku migracionu rutu.
Krijumčarenja stranaca preko slovenačke državne granice sankcioniše član 308. Krivičnog zakonika Republike Slovenije.
"Jesu počinili krivično delo, ali najčešće se ne radi o osobama sa značajnijim problemima u ponašanju. Ali zato što oni pune zatvore, smanjene su mogućnosti za kažnjavanje onih koji su zaista problematični. Tako je čitav sistem preopterećen pojedincima koji su relativno neproblematični, dok su kapaciteti koji su u startu nedovoljni da prime sve kojima je dosuđena zatvorska kazna - još više smanjeni", upozoravali su stručnjaci iz ljubljanskog Instituta za kriminologiju, uz napomenu da smo svedoci "eksperimenta šta se događa sa sistemom kada na njega baciš 'bombu'."
Posledice takvog haosa i kolapsa pravosuđa ne oseća samo prenapregnuti zatvorski sistem, već i tužioci i sudovi, jer zbog nedostatka zatvorskih čuvara - otpadaju već zakazana suđenja, s obzirom da zatvorenike nema ko da doprati do sudnice.
"Zatvorski sistem nema rešenje za taj problem, kao što ga nema ni cela Evropa. Nalazimo se usred plime migracionih tokova i kažnjivih radnji koje proističu iz ilegalnog prelaska granice. Ranije je bilo u pritvoru u proseku od 250 do 350 ljudi, a sada se približavamo brojci od 800", upozorio je prošle nedelje generalni direktor URSIKS-a Bojan Majcen.
Sve to je nateralo slovenačku vladu da užurbano prione izmeni zakona o izvršenju krivičnih sankcija i čak donese odluku o prevremenom puštanju na slobodu i preinačavanju zatvorskih kazni u - blaže.
U praksi to znači da su proteklih dana otvorena vrata slovenačkih zatvora i na slobodu puštena, iako nisu odslužili dosuđenu kaznu, prva grupa osuđenika za koje "struka smatra da su neproblematični."
Takva odluka nije naišla na odobravanje javnosti, posebno u svetlu domaćih statističkih podataka da većina osuđenika po izlasku na slobodu ponovo počini isto ili slično krivično delo. Uprkos strahu od "povratnika" i neizvesnosti pretnje po javnu bezbednost, vlada premijera Roberta Goloba odlučila je da zbog kadrovskih i "prostorskih" problema izda uredbu koja omogućava "privremeno" puštanje zatvorenika.
U prvom talasu je protekle sedmice pušteno oko 30 zatvorenika koji su ispunili uslove za suspenziju kazne. Period suspenzije se ne uračunava u vreme izdržavanja kazne. To znači da se po isteku mere moraju vratiti u zatvor, naglasila je slovenačka ministarka pravosuđa Andreja Katič.
"Moram da naglasim da ni zatvorenici nisu oduševljeni ovom merom, jer bi i oni želeli da što pre odsluže celu zatvorsku kaznu, kako bi se vratili u društvo i živeli normalno", dodala je ministarka. Sprovođenje sankcije je, u principu, unapred određeno i jasno definisano. Čovek koji je osuđen zna kada će izaći iz zatvora.
"Ako tu osobu pošaljemo u zatvor i posle mesec dana, zbog prenaseljenosti izađe privremeno, uz najavu da će se vratiti kada se situacija normalizuje, to znači da tu osobu ostavljamo u neizvesnosti. To znači da neka sankcija neće trajati šest, već devet ili dvanaest meseci. Time su značajno smanjene šanse tog lica da se radikalno promeni kako ubuduće ne bi vršilo krivična dela. Ovako ne može da se dogovori za posao, niti može da planira svoj porodični život", objasnila je slovenačka ministarka pravosuđa.
Različite zemlje se na različite načine hvataju u koštac sa problemom pretrpanosti zatvora. Francuska i Češka su, na primer, to činile periodičnim amnestijama za sve kazne određene vrste ili dužine. "To nije principijelno, niti sistemski, ali jeste efikasno", komentarišu ljubljanski eksperti, uz preporuku da bi bilo razumno razmotriti takvu mogućnost i u Sloveniji, koja je "trenutno u situaciji da pod hitno mora da izabere između najgorih opcija".
U Belgiji, na primer, zbog prenatrpanosti zatvora vlast već nekoliko godina ne poziva osuđenike na odsluženje zatvorske kazne manje od tri godine. To se obično pretvara u elektronsko praćenje (nanogica), grupne sankcije (društveno koristan rad) ili uslovnu kaznu, objasnila je ministarka Katič. "Istina, takvo rešenje ne bi otklonilo glavobolje sa prostorom, koje mi imamo, ali bi moglo da ublaži određene tenzije s obzirom da je velika većina u Sloveniji izrečenih sankcija do četiri godine zatvora."
Nije jasno koliko dugo može trajati suspenzija ili odlaganje kazne. Predloženim amandmanom predviđeno je da privremene mere zbog pojačanih bezbednosnih rizika mogu da traju najviše tri meseca, ali Golobova vlada može i da ih produži na predlog ministarke pravde. Doduše, "svaki put najduže za tri meseca".
Spas iz takve situacije slovenačke vlasti vide "u nadi da će EU preduzeti odgovarajuće mere i da će se broj ilegalnih migracija smanjiti, a takođe i pritisak na Evropu".
U međuvremenu, zagrebački mediji izveštavaju da ni tamo nije bolje - čak 1000 "prekobrojnih" osuđenika čeka na mesto u zatvorskoj ćeliji, jer su i hrvatski zatvori "prekapacitirani". U planu je izgradnja tri nova zatvorska objekta, a dok se čeka na njih trebalo bi da budu podignuta bar dva "modularna".
Tamošnji komentatori sa zrnom cinizma kažu da je aktuelna vlast pod vođstvom premijera Andreja Plenkovića zainteresovana da modernizuje zatvorske jedinice, jer sve više vidnih članova vladajuće stranke HDZ zbog korupcije i drugih malverzacija završava iza rešetaka.
