Rjabkov: BRIKS otvara vrata zainteresovanim zemljama, Srbija dobrodošla kao partner

Zamenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Rjabkov izjavio je da BRIKS želi da otvori vrata zemljama koje su zainteresovane za produbljenu saradnju i da je Srbija među onim državama koje su dobrodošli kao partneri.

Rjabkov je u intervjuu novinaru beogradske "Politike" Bojanu Bilbiji, naveo da će se na Samitu BRIKS-a, koji počinje danas u Kazanju okupiti više od 30 svetskih lidera i međunarodnih organizacija i izrazio nadu da će tokom trodnevnog skupa biti doneta odluka o uvođenju kategorije "države-partnera".

Pojasnio je da se BRIKS do sada razvijao kao organizacija koja se postepeno širila, ali koja je istovremeno praktikovala formate "Autrič" i BRIKS plus.

"Autrič podrazumeva blisko susedstvo: na primer, kada je predsedavala Južna Afrika, ona je pozivala uglavnom afričke zemlje. A BRIKS plus znači pridruživanje država iz drugih regiona, između ostalog i po principu koordinacione uloge koje te države imaju u istovrsnim multilateralnim strukturama", naveo je Rjabkov za beogradski list.

Kako je rekao, BRIKS sada želi da otvori vrata zemljama koje su zainteresovane za produbljenu saradnju u sferama zanimljivim za njih, kako bi, dodaje, mogle da uzmu maksimalno učešće u efektivnom radu.

"Srbija je naravno kao jedan od naših najpouzdanijih partnera u Evropi, na Balkanu, tradicionalno prijateljska zemlja koja je s Rusijom povezana mnogim nitima u raznim oblastima, među onima koji su nam dobrodošli kao partneri", naveo je Rjabkov.

Naglasio je da BRIKS podrazumeva poštovanje suverenog izbora i da nikoga ni na šta ne primorava, iako je u interesu da se dinamika približavanja BRIKS-u nastavi.

Komentarišući želju Turske da se pridruži tom savezu, Rjabkov kaže da o prijemu novih članova u punom smislu te reči tokom ove godine nema govora i dodaje da se od 1.januara 2024.godine broj članova BRIKS-a gotovo udvostručio, a da se članice koje su se tek pridružile još nisu u potpunosti akomodirale.

"Nije lako kombinovati dalje proširenje i efikasnost na delu. Poštujemo želju Turske da se pridruži BRIKS-u i drago nam je što će predsednik Erdogan doći u Kazanj", istakao je ruski zvaničnik.

Na konstataciju da Rusija tradicionalno podržava Srbiju u vezi sa najvažnijim pitanjima kao što je pitanje KiM, glasanje o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, Rjabkov je istakao da je ta zemlja uvek bila i da će biti među onima koji prednjače u promovisanju stava u međunarodnoj zajednici da Srbija i Srbi žele mir i normalan suživot sa svima.

Kako kaže, ne sme se dozvoliti da Srbija i srpski narod budu i dalje apsolutno neprihvatljivo stigmatizovani.

Rjabkov smatra da ideja o kolektivnoj odgovornosti čitavih naroda i država, ishodeći iz savremenih iskustava, mora biti odbačena i da Zapad mora da shvati da je vreme takvog diktata prošlo.

Dodao je da će se Rusija na svim platformama - u Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini UN, u OEBS-u držati tog stava.

"Postkonfliktna normalizacija na Balkanu bila bi uspešnija da je nisu toliko kočili zapadnjaci koji su zainteresovani za podele i koji žele da kosovska rana boli, a ne da zaraste, koji žele sve da potčine svom diktatu i da ozvaniče članstvo u strukturama iz kojih nema izlaza", kaže Rjabkov.

O ruskim medijima u Srbiji

Rjabkov je rekao da u Moskvi primećuju da je Srbija pod udarom zbog činjenice da u njoj rade ruski mediji.

"Cinična želja Vašingtona i Brisela, lišena bilo kakvih unutrašnjih kočnica, da nametnu sopstvenu volju, i u ovoj oblasti prelazi sve granice. Ovo je odraz unutrašnje nesigurnosti. Kad bi ljudi koji nastupaju sa ovakvim napadima zaista bili ubeđeni u snagu sopstvenih argumenata, sopstvenog modela društvenog uređenja i rešavanja sukoba, ne bi s takvom žestinom napadali medije čija je uloga upravo da svakom zainteresovanom daju priliku sagledavanja određene pojave na način koji se razlikuje od zapadnog standarda. Želim da napomenem da u Srbiji uspešno funkcionišu redakcije 'Sputnjik' i RT Balkan", istakao je Rjabkov.

Dodaje da potražnja rađa ponudu, te da ovaj princip sada poriče grupa koja vrši pritisak na Srbiju zbog priustva ruskih medija u zemlji.

"Mislim da srpske vlasti koje ne sprečavaju rad ruskih medija, upravo čuvaju istinsku slobodu govora i poštuju prava i interese svojih građana", ocenio je on.

Rusija će nastaviti da brani interese Srbije

Poručio je da će Rusija nastaviti da brani interese Srbije i srpskog naroda uz ocenu da je neophodno pokazati političku volju i čvrstinu kako bi se razgovaralo i zajednički doći do potrebnih rešenja.

"Tada će šanse za napredak i izlaz iz kriza biti znatno veće", istakao je Rjabkov.

"Teško govoriti o tome da je Moskva izolovana"

On je takođe rekao da o izolaciji Rusije mogu da govore samo oni koji se bave dezinformisanjem međunarodnog javnog mnjenja.

"Poslednjih godina na Zapadu se učvrstilo mišljenje da se Rusija intenzivno bavi propagandom i dezinformacijama. Međutim, mi sve predstavljamo onakvim kakvo jeste. O izolaciji Rusije nije se moglo govoriti ni 24. februara 2022. godine kada je počela SVO, a kamoli sada", istakao je Rjabkov.

Podsetio je da će samit BRIKS-a okupiti, na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, impresivan broj svetskih lidera, pa se zaista teško, dodao je, može govoriti o tome da je Moskva izolovana na međunarodnoj sceni.

Moskva je strpljiva, ali rizik od direktnog sukoba između Rusije i SAD se ne sme potceniti

Govoreći o odnosima Rusije i SAD, Rjabkov ističe da su njihovi odnosi zaista na najnižoj tački za period od preoteklih nekoliko decenija.

"Rizik od direktnog sukoba između Rusije i SAD ne sme se potceniti. Nažalost, Vašington nastavlja svoje beskrajne pokušaje testiranja naše snage u raznim oblastima. Sami vidite da smo mi strpljivi. Obratite pažnju da ne povlačimo nikakve 'crvene linije'. Znamo kako naši protivnici spekulišu sa samom idejom 'crvenih linija' kako jedni druge podstiču da bi ugodili Kijevu i gurnuli Severnoatlantski savez u direktan sukob sa Rusijom", rekao je on.

"Svesni smo da je ovo izuzetno opasna situacija. Trenutno se radi na izmenama i dopunama Osnova državne politike RF u oblastima nuklearnog odvraćanja. Ne krijemo da se to čini s obzirom na iskustvo stečeno tokom SVO i svega što je povezano sa neobuzdanom podrškom kojevskog režima od strane njegovih zapadnih pokrovitelja", dodao je.

Rjabkov kaže da klasično nuklearno odvraćanje ne funkcioniše u potpunosti, što znači da je njihovoj doktrini potrebna modifikacija.

Istakao je da se nada da će u Vašingtonu i drugim prestonicama NATO-a čuti i shvatiti poruku upozorenja koja je integrisana u ovaj rad na izmenama i dopunama doktrine, te da će je vojni planeri u Briselu shvatiti.