Srbija i Balkan
Dejton, preglasavanje i otimačina: Kako će Srpska zaštititi svoju imovinu?
Ukoliko taj predlog dođe do PS BiH, ona se ne može baviti njime zbog toga što Bosna i Hercegovina, niti jedna njena institucija, nemaju nadležnosti u vezi sa imovinskim zakonima, jer su te nadležnosti Dejtonskim mirovnim sporazumom i ukidanjem Ustava Republike Bosne i Hercegovine 1993. godine prenesene isključivo na entitete, navodi pravnik Ognjen Tadić
Predsedništvo Bosne i Hercegovine ne može predlagati zakone koji se tiču imovine, kaže za RT Balkan pravnik Ognjen Tadić, komentarišući aktuelno preglasavanje srpskog člana Predsedništva BiH u vezi sa Predlogom tzv. zakona o državnoj imovini.
Ta nadležnost pripada isključivo entitetima – Republici Srpskoj i Federaciji BiH, dodaje Tadić i ističe:
"Predsedništvo Bosne i Hercegovine shodno poslovnicima oba doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine može da uputi predloge zakona isključivo ukoliko se oni tiču nadležnosti Predsedništva Bosne i Hercegovine. Pošto Predsedništvo Bosne i Hercegovine nema nikakvu nadležnost u vezi sa imovinskim zakonima onda je vrlo jasno da ovakav predlog Predsedništvo Bosne i Hercegovine nije moglo ni da sačini niti ga može uputiti u dalju proceduru."
Tadić dalje objašnjava da čak i ukoliko taj Predlog dođe do Parlamentarne skupštine BiH, ona se ne može baviti njime zbog toga što Bosna i Hercegovina, niti jedna njena institucija, nemaju nadležnosti u vezi sa imovinskim zakonima, jer su te nadležnosti Dejtonskim mirovnim sporazumom i ukidanjem Ustava Republike Bosne i Hercegovine 1993. godine prenesene isključivo na entitete.
Tadić navodi da pomenuti Predlog zakona nema budućnost, jer će biti obustavljen, upravo zbog toga što je ustavno neosnovan.
"Dakle, bez namere da bilo koga uveravam da je ovo opasnost ili nije opasnost, jer se to, pre svega tiče politike, a ja govorim isključivo o pravu, mogu da kažem da takav tekst koji dođe iz Predsedništva eventualno u Parlamentarnu skupštinu dolazi kod članova kolegijuma Predstavničkog doma ili Doma naroda i tu se ne može postići konsenzus oko toga da on bude upućen na dnevni red", ističe pravnik Ognjen Tadić za RT Balkan.
Mnogo je potencijalnih razloga zbog kojih bi se hrvatski i bošnjački članovi Predsedništva bavili imovinskim pitanjima, koja im po Ustavu BiH ne pripadaju, ističe Ognjen Tadić. Sigurno je samo to da je u osnovi svega mnogo politikanstva, a nimalo prava.
"U konkretnom slučaju raspon razloga može biti ogroman, od toga da Bećirović i Komšić kao vrlo sebične osobe u politici pokušavaju da za sebe nađu neku temu koja će ih promovisati u predstojeće izbore, pa do toga da neko pokušava, naravno, da tu temu iskoristi, 'zakači se' za nju i da na njenim krilima pokuša da nešto realizuje kada je u pitanju sve ovo što smo do sada čuli od Kristijana Šmita i ostalih, a tiče se razvoja priče oko imovine, koju ovde kolokvijalno zovemo državna imovina, iako suštinski nema nekog osnova da se taj naziv koristi", navodi naš sagovornik.
On ističe da je stav Republike Srpske jasan – poštovanje slova Dejtona i Ustava BiH.
"Republika Srpska, bez obzira o čemu se radilo, ima vrlo jasnu poziciju: da su ta pitanja rešena Dejtonskim mirovnim sporazumom, da ih je ona rešila svojim zakonima, da do sada nije bilo nijednog problema, da svaki pokušaj opstruisanja Republike Srpske od strane Federacije BiH na pitanjima rešavanja ove teme, nije ništa drugo nego rad protiv Dejtonskog mirovnog sporazuma i nastojanje da se izvrši njegova revizija", zaključuje Tadić.
Podsećamo, na jučerašnjoj sednici u Predsedništvu Bosne i Hercegovine, srpski član Željka Cvijanović je preglasana kada su hrvatski i bošnjački članovi, Željko Komšić i Denis Bećirović, glasali za Predlog zakona o tzv. državnoj imovini.
