"Ruski uticaj", litijum i demokratija: Šta je sve prozapadna opozicija pričala sa Kasanofom?

"Novi Eskobar", kako zovu novog specijalnog izaslanika SAD Aleksandra Kasanofa, zadržao je stare metode svih američkih zvaničnika koji posluju na Balkanu – što bliže uz svoje skute držati predstavnike prozapadne opozicije.

Tako se Kasanof tokom nedavne posete Beogradu, osim sa predstavnicima vlasti, sastao i sa predstavnicima opozicionih partija, naravno, onih prozapadnih.

Naš izbor

RT Balkan analiza: Ko je Aleksandar Kasanof i šta da očekujemo od njegovog dolaska na Balkan?

Kasanof je, naime, kako je to prenela "Nova", "u malo neformalnijoj atmosferi, na prijemu organizovanom u rezidenciji američkog ambasadora", razgovarao sa predsednikom Pokreta slobodnih građana Pavlom Grbovićem, predsednikom Narodnog pokreta Srbije Miroslavom Aleksićem i kopredsednikom Zeleno-levog fronta Radomirom Lazovićem, ali i Naimom Leom Beširijem iz Instituta za Evropske poslove.

Nekadašnji američki politički savetnik u Kijevu (i to u periodu Evromajdana), međutim, ima reputaciju čoveka iz čijeg sastančenja sa opozicionarima zemalja u kojima je radio - po pravilu ništa dobro nije izlazilo. Njegovo ime je u istrazi američkog specijalnog tužioca Roberta Milera o navodnim "ruskim vezama", odnosno tokom afere "Rusijagejt", odjeknulo kao ime čoveka koji je imao svoje "krtice" čak i u ukrajinskoj vladi, a saznalo se da je, u doba kada je Lukašenko već naslućivao da Zapad uveliko planira da izvede beloruski Majdan i spremao se za predsedničke izbore 2015. godine, Eskobarov naslednik uveliko sastančio i sa beloruskim opozicionarima.

Kakva on to sada posla ima sa srpskom opozicijom?

Beširi je, posle ovog sastanka bio najrečitiji, pa je na svom Tviter nalogu otkrio kako su teme razgovora bile reforme na putu ka EU, stanje demokratije i funkcionalnost institucija u Srbiji uključujući Vladu, zatim parlament i , kako kažu, izostanak borbe protiv korupcije i stanje javnih nabavki, sloboda izbora i izborni procesi, kao i "oslabljena borba protiv trgovine ljudima".

Pričalo se, dodao je Leo, i o "vršljanju ratnih zločinaca po javnim frekvencijama" i regionalnom pomirenju, ali i stanju medija, "ruskom uticaju na javno mnjenje u Srbiji" i dijalogu Beograda i Prištine.

Lazović je za "Novu" otkrio da je Kasanofu preneo kako su građani Srbije odlučni se rudnik litijuma ne otvara u ​​Srbiji, te da ga je upozorio i na još nekoliko, kako kaže, ključnih problema u našoj zemlji kada je u pitanju stanje demokratije.

Na pozive RT Balkan, kao i obično nije odgovorio, kao što nije odgovorio i na nekoliko pitanja koje smo mu poslali. Što nas pomalo i čudi, budući da ne sumnjamo da se u toj neformalnoj atmosferi, ćaskajući o "stanju medija" i "ruskom uticaju", ako su sa Kasanofom pričali kad i Naim- Beširi, sigurno nisu štedele "pohvale" i na račun našeg portala.

Drugi Kasanofov gost, Pavle Grbović, obećao je da će porukom odgovoriti na naša pitanja, ali do objavljivanja ovog teksta, nismo saznali ni šta su tačno bile teme ovog susreta, ali ni njegov stav o tome da li su ovakvi sastanci uobičajeni, ili, kako to kažu kritičari, predstavljaju mešanje stranog zvaničnika u unutrašnja pitanja u Srbiji.

Miroslav Aleksić, međutim, bio je voljniji da za naš portal objasni kako je izgledao susret sa "novim Eskobarom".

"To o čemu govorite nije bio sastanak, već samo protokolarni prijem povodom njegovog imenovanja kao izaslanika SAD za Zapadni Balkan. Bez obzira na to, naša je obaveza, kao odgovornih političara, da razgovaramo sa svim stranim zvaničnicima koji za to iskažu interesovanje. Lično sam stava da Srbija kao nezavisna država treba da neguje dobre odnose i sa državama u regionu, kao i sa velikim silama, bilo da su one sa Istoka ili Zapada", pojasnio je Aleksić.

U drugom delu opozicije, međutim, nisu oduševljeni druženjem kolega poslanika sa stranim zvaničnicima poput Kasanofa, tokom koga su, kako je preneo prozapadni "Danas", opozicione stranke iskoristile priliku da Kasanofu predstave i "potrebu da se Srbija što pre integriše u politički prostor SAD i EU, ali i stav građana po pitanju rudarenja litijuma".

Iz koalicije NADA koju čini Novi DSS i POKS kažu da se oni "vrlo jasno protive mešanju stranih država u unutrašnja pitanja naše zemlje, bez obzira na to da li se njihovi stavovi poklapaju sa našim ili ne".

"Pitanje eksploatacije litijuma u Srbiji se tiče naših građana i oni treba o tome da odlučuju i već jesu, jer je jasno da većina građana ne podržava projekat 'Jadar'. Naš stav je i da je pitanje ulaska Srbije u EU bespredmetno ne samo što ovaj savez država traži od naše zemlje de fakto i de jure priznanje secesije lažne države Kosovo na šta nikada ne smemo pristati, nego i jer je vrlo neizvesno hoće li unija kao takva opstati u bliskoj budućnosti", podvlače iz koalicije NADA.

Aleksandra Pavića, narodnog poslanika iz redova "Mi - snaga naroda", međutim, ovakav skup ni najmanje ne iznenađuje, jer, kako kaže, "na Zapadu ništa novo".

Potomak poljskih emigranata, "majdanovac", spominje se u "Vikiliksu": Ko je zamena Eskobaru?

"Ovo nije ništa neuobičajeno ni za Amerikance ni za prozapadnu opoziciju, jer Amerikanci se odavno sastaju i sa vlastima, a čak i iako su im vlasti naklonjene (kao i ove sadašnje i sve postpetooktobarske), oni uvek razgovaraju i sa prozapadnom opozicijom, tako da tu nije ništa neobično", pojašnjava naš sagovornik.

On, međutim, ovaj sastanak srpskih, tačnije prozapadnih opozicionara, vidi kao znatno drugačiji od svih prethodnih.

"Iz izjava Lazovića i Grbovića koji su prozapadno orjentisani i to ne kriju, videli smo da su oni ovog puta pokušali da drže Zapad za sopstvene standarde. Zapravo, insistirali su na svom protivljenju projektu 'Jadar' koji zapadne države - i SAD i EU podržavaju. Nisu se, dakle, ponašali kao ranije - kao da su u 'pačijoj školi', već su javno zadržali i zastupali svoj stav, i rekli da će da nastaviti u tom pravcu", ukazuje Pavić.

Sagovornik RT Balkan veruje da se taj deo opozicije "koji je iskreno prozapadni", sada suočava sa onim "u šta se Zapad pretvorio a oni nisu bili sposobni da vide, ili nisu bili spremni da prihvate".

Jer, Zapad, kako on kaže, nije više "onaj demokratski Zapad od pre pada Berlinskog zida".

"Sada je to brutalna i pragmatična mašinerija koja gleda svoje interese i nema nikakve standarde, osim da to bude poredak zasnovan na pravilima. Ali, u smislu – mi pišemo pravila, a onda ih prilagođavamo kako nam odgovara", zaključuje Pavić.