Srbija i Balkan
Picula: Ni priznanje "Kosova", ni sankcije Rusiji ne garantuju ulazak Srbije u EU
Tonino Picula je tokom plenarne sednice u Strazburu imenovan stalnim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju i u narednih pet godina će ispred Parlamenta biti zadužen za sve teme koje se tiču odnosa Evropske unije i Srbije
Hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula nakon što je imenovan za stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju najavio je da će u ocenama napretka Beograda insistirati na ispunjavanju zahteva koji se za priključenje Uniji postavljaju pred zemlje kandidate. Ukazuje da nije dovoljno samo da Srbija prizna Kosovo kako bi napredovala na evropskom putu, već da postoji niz specifičnih politika koje mora da ispuni, piše Hina.
Picula je tokom plenarne sednice u Strazburu imenovan stalnim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju i u narednih pet godina će ispred Parlamenta biti zadužen za sve teme koje se tiču odnosa Evropske unije i Srbije.
Piculu, koji se u svojim mandatima aktivno bavio odnosima zemalja Zapadnog Balkana i Unije, mediji izdvajaju kao evrozastupnika koji ima neprijateljski odnos prema našoj zemlji, pa su njegovo imenovanje za stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju opisali i kao "guranje prsta u oko" Beogradu.
"U proteklih 11 godina sam vodio delegacije za odnose s BiH i 'Kosovom'. U prošlom mandatu sam bio i stalni izvestilac za Crnu Goru i prema tome imam već jednu vrstu rezistencije na sve ono što nije opravdana kritika, što je možda ideološki ili vrednosno obojeno. Moj je posao pre svega da u određenoj zemlji razgovaram sa predstavnicima institucija koje moraju napraviti glavni posao, jer je za stanje u nekoj zemlji najodgovornija vlast. Na meni je da u otvorenim razgovorima s predstavnicima vlasti komuniciram pre svega i analiziram ono što se, po nekoj opštoj proceni, mora napraviti", kazao je Tonino Picula.
On je ocenio da će taj proces biti dosta složen, ali navodi da je na njegovoj strani pre svega političko iskustvo, kako evropsko tako i nacionalno, i da će u svakom slučaju "nastupati pre svega principijelno".
"Pa ako čak i stavimo sa strane moje imenovanje na tu dužnost sa svim onim kako se to interpretira, pogotovo u Srbiji, treba kazati da je Evropski parlament od sve tri institucije Evropske unije uvek bio najdosledniji zagovornik politike proširenja", rekao je Picula u razgovoru za Hinu, ali i naglasio da "proces pristupanja i dalje mora biti utemeljen na ispunjavanju kriterijuma".
"Nije dovoljno priznanje Kosova, ni sankcije Rusiji"
Iz Kancelarije zastupnika su najavili da će jedan od glavnih izazova za Srbiju svakako, pored usklađivanja s pravnim tekovinama i vrednostima EU, biti usklađenost i s aktualnom politikom Brisela, prema ruskoj invaziji na Ukrajinu", što znači da će se intenzivirati pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji.
O stanju u Srbiji zastupnik Picula će jednom godišnje u ime EP-a pripremati izveštaje nakon predstavljanja godišnjih izveštaja Evropske komisije. U pregovorima su do sada otvorena 22 od 35 poglavlja od kojih su dva privremeno zatvorena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da pregovori Evropske unije i Srbije sporo napreduju konstatujući da to "nije zbog zbog vladavine prava".
"Da priznamo lažnu državu Kosovo ili uvedemo sankcije Rusiji, sutra bismo postali članica EU", rekao je Vučić.
Iako Vučić takvu mogućnost odbacuje kao neprihvatljivu, Picula dodaje da ni to ne bi bilo dovoljno.
"Meni se čini da su to važni elementi koji bi značili da Srbija zaista menja odnos prema političkim procesima koji su izrazito važni za nju i za njene susede. Ali, naravno da pored toga postoji celi niz elementa specifičnih politika koje Srbija na svom putu do svog konačnog cilja mora i ispuniti. Ne možemo svesti to samo na jedan, dva ili tri elementa koji, koliko god da su važni, nisu dovoljni. Postoje kopenhaški kriterijumi koji možda ne zvuče spektakularno, ali su putokaz kojim su prošle sve druge zemlje, pa će tako morati i Srbija", rekao je Picula.
Kopenhaški kriterijumi su zahtevi koje EU postavlja pred zemlje kandidate za priključivanje, od onih političkih, poput vladavine prava, do usklađivanja sa ciljevima Unije.
"Važno je otvarati i zatvarati poglavlja i klastere, ali jednako tako je važno i jeste li nekom potrebni. To je u politici realnost, očito da postoje lideri država članica EU koje iz svojih nacionalnih interesa Srbiju doživljavaju kao partnera. Koliko pri tome vode računa o celini situacije u Srbiji, to je pitanje za njih", pojašnjava Picula.
Picula je u razgovoru napomenuo kako će sliku o Srbiji stvarati ne samo kroz kontakte s predstavnicima vlasti nego i s predstavnicima civilnog sektora, akademske zajednice i naravno poslovne zajednice.
"Ti kontakti sigurno će mi pomoći da stvorim jednu celovitiju sliku o stanju u Srbiji, o čemu ću izvestiti instituciju koja me je imenovala, a to je Evropski parlament", kaže Picula.
