Danilo Vuković u "Relativizaciji": Normalizovali smo ideju da naša zemlja nije normalna

Ljudi vrlo često donose sud o tome kakva je zemlja u kojoj žive više na osnovu onoga što čuju, nego na osnovu ličnog iskustva, upozorava Vuković

U novoj epizodi emisije "Relativizacija", Ljiljana Smajlović razgovarala je sa sociologom i profesorom sociologije prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Danilom Vukovićem.

Gost "Relativizacije" komentarisao je nedavno objavljene rezultate istraživanja koji su pokazali da je 66 odsto ispitanika u Srbiji zadovoljno svojim životom.

"Živimo u društvu koje veliki naglasak stavlja na porodične odnose, na prijateljske odnose, na druženje. Mi smo više Mediteranci, iako smo Sloveni", kaže Vuković.

On je ocenio da u Srbiji postoji "diskurs nenormalnosti", dodajući da decenijama unazad "govorimo da naša zemlja nije normalna".

"Normalizovali smo ideju da naša zemlja nije dobra i da naše društvo ne valja. Iz te perspektive gledano, mene ne čudi da ljude čudi kako neko u ovakvoj zemlji može da bude srećan", navodi Vuković.

Pojašnjavajući zašto je deo javnosti sa negodovanjem dočekao ovakve rezultate istraživanja, Vuković kaže da postoji mali deo društva koji poredi sebe sa Evropom i ne obraća pažnju na elementarna pitanja zadovoljavanja egzistencijalnih potreba.

"Iz te perspektive, kada ljudi gledaju svoje sunarodnike ili sugrađane koji su zadovoljni jer imaju više novca nego što su nekad imali, zato što su im deca rade, a nekad nisu radila, njima to može biti čudno, jer je njihov koncept zadovoljstva mnogo složeniji i mnogo širi", smatra Vuković i napominje da je na dnevno-političkom nivou to pitanje političkih i ideoloških stavova.

Gost "Relativizacije" ocenjuje da je reakcija na ovo istraživanje bila suštinski politička i ukazuje na to da u Srbiji postoji medijski duopol, te da jedna grupa medija izveštava da je sve dobro, dok druga izveštava kako ništa ne valja.

"Kada ljudi gledaju televiziju i slušaju medije formiraju svoj sud o tome kakva je zemlja vrlo često više na osnovu onoga što čuju nego na osnovu ličnog iskustava", kaže Vuković.

Kako napominje, ako ljudima neko stalno priča da je sve dobro, oni počinju da misle da zaista jeste sve dobro, dok to pravilo važi i kada neko govori da je sve loše.

"Živimo u zemlji gde su nejednakosti visoke i to može biti izvor velikog nezadovoljstva i nesreće ljudi", kaže Vuković, ali dodaje da bi, da je opozicionar, rekao da je u redu da ljudi budu srećni jer danas ipak više ljudi ima posao nego što je imalo ranije.

Na pitanje Smajlovićeve da li je ispravno uverenje da kad svi budu obrazovani kao mi ili budu imali novca kao mi – misliće kao mi, Vuković odgovara odrično.

"To nije tačno, pre svega zato što nikada neće doći trenutak kad će svi biti jednako obrazovani, neće doći trenutak kada ćemo svi imati jedan stepen duboke refleksije u društvu u kojem živimo. Drugo, na stavove birača u Srbiji ne utiču samo socio-ekonomski faktori. Na naše stavove utiču i spoljnopolitički faktori. Mi smo poprište borbe velikih sila i ideologija", kaže Vuković.

Ukazuje na to da se u istraživanjima pojavljuje pitanje šta biste izabrali između visokog životnog standarda i Kosova, što ocenjuje kao lažno pitanje.

"To pitanje vrlo verovatno nikada neće u punom smislu doći na dnevni red, a sa druge strane je osmišljeno da relativizuje pitanje Kosova", smatra gost "Relativizacije".

Dodaje da nismo zemlja koja koja može da uspostavi stabilnu demokratiju jer smo zemlja koja nije dobro integrisana u globalne strukture bezbednosti.

"Mi smo nit' tamo, nit' 'vamo, a te zemlje imaju velike teškoće da jasno definišu svoje nacionalne interese, državnu politiku i da zaokruže svoje granice. To su preduslovi da mi uopšte pričamo o demokratiji. Nema demokratije u nedovršenoj državi, nema demokratije u državo koja je bezbednosno šuplja", zaključuje on.

Vuković, koji se bavi socijalnom politikom i pravdom i radio je za agenciju Ujedinjenih nacija, ističe da iza međunarodne pomoći stoje odnosi moći. 

"Međunarodne razvojne agencije mnogo češće rade ono što je u interesu onoga ko plaća celu operaciju, a ne samo u interesu onoga ko prima novac", kaže sagovornik Smajlovićeve.

Dodaje da postoji velika iluzija o međunarodnoj razvojnoj pomoći i kao primer navodi da kada neka država, recimo Angola, dobije projekat od 10 miliona evra za uspostavljanje mehanizama rodne ravnopravnosti, devet miliona će da se vrati na Zapad.

"To je jedna od industrija koja održava zapadnu ekonomiju i u toj industriji su zaposleni u Ujedinjenim nacijama, naučnici koji daju ideološke paradigme koje oni koriste, novinari koji o svemu tome izveštavaju, građanski aktivisti i volonteri i tako dalje", navodi.

Kako ističe, ne veruje u to da UN, USAID i drugi međunarodni partneri mogu da pomognu.

"Ono što sam svojim očima video kada se pregovaralo o kreditima Svetske banke u Srbiji mi govori da se vrlo malo misli o tome gde će i kakav efekat taj kredit da napravi među običnim ljudima, i da postoji ceo mehanizam ljudi i institucija koji zapravo žive od toga i suštinski ne odgovaraju nikome i malo interesa pokazuju da to bude efikasno", kaže Vuković.