Isticanje "važnosti stabilnih i niskih cenata energenata" često je shvaćeno kao puka fraza.
Ekonomisti, ali i dežurni humoristi, često se sprdaju isticanog "visokog rasta BDP-a" u Srbiji i jeftinih energenata, jer se oni, kako kažu, "ne mažu na hleb", dok "inflaciju svi osećamo".
Zaboravljaju, međutim, da srpska privreda i dalje radi punom parom i privlači investicije upravo zbog stabilnih i niskih cena energije i snabdevanja jeftinijim energentima iz Rusije, o čemu države članice Evropske unije mogu samo da sanjaju.
Da se radi o ključnim faktorima koji odlučuju čak i o opstanku ili sunovratu čitavih ekonomija, upozorio je poznati slovenački profesor ekonomije Jože P. Damijan. On je objavio, kako ih je sam nazvao, nekoliko "najdepresivnijih slika Slovenije" kao i jednu "najdepresivniju sliku Evrope". (Po sredi su grafikoni)
"U situaciji u kojoj se nalazimo su dva grafikona, ispod, najdepresivnija slika sadašnjice. Prva pokazuje smanjenje potrošnje električne energije u privredi za 16 odsto posle 2021. godine", piše dr Damijan.
Grafikon (gore) zaista potvrđuje smanjenje potrošnje električne energije u 2024. godini za 16 odsto u odnosu na 2021. godinu. "Ako neko misli da je reč o povećanoj energetskoj efikasnosti jer su slovenačke kompanije pronašle čudesnu tehnologiju za stvaranje više proizvoda sa manje energije, grdno se vara", dodao je u komentaru.
Sledeći grafikon pokazuje smanjenje obima proizvodnje u pet energetski intenzivnih industrija (papirna, gumarska, nemetalna, metalska, hemijska) za više od 15 odsto u odnosu na 2021. "Ova proizvodnja čini gotovo polovinu potrošnje energije u sveukupnoj slovenačkoj industriji, i četvrtinu proizvodnje, izvoza i zapošljavanja. Ukratko, dešava se deindustrijalizacija zbog visokih cena energenata. Ako ne verujete, ispod su tri slike rasta cena dva glavna energenta koja koristi industrija – gasa i struje. Prva slika pokazuje eksploziju cena gasa za komercijalne potrošače prema veličini potrošnje."
Druga slika pokazuje eksploziju cena električne energije za komercijalne kupce prema veličini potrošnje.
Kao što se vidi iz gornjih grafikona (poraba=potrošnja, letno=godišnje, plin=gas, vojna=rat), cene gasa su od 2021. porasle za više od 130 odsto, a struje za više od 160 odsto za najveće kupce.
Uz to su cene gasa od sredine 2024. godine ostale za najveće potrošače 60 odsto skuplje u poređenju sa cenama iz 2019. godine, dok je cena električne energije viša za 140 odsto. Za manje kupce cene su više od 50 do 100 odsto.
"Na trećoj slici (ispod) prikazane su cene gasa i struje za grupu najvećih kupaca (reč je o 10 najvećih slovenačkih kompanija). Cene gasa za njih su i dalje više za 60 odsto iznad nivoa iz 2019. godine, a cene struje za 140 odsto. Kako bilo koje slovenačko preduzeće može da bude konkurentno sa ovakvim cenama energije?", pita Jože P. Damijan.
"Depresivno? Da, jeste. Govorimo o kompanijama sa više od 80 godina istorije", upozorava profesor ekonomije.
Potom se osvrnuo i na "najdepresivniju sliku Evrope":
"Neki su danas proglasili sliku (ispod) za najdepresivniju sliku Evrope: grafikon pokazuje depresivni trend očekivanog ekonomskog rasta 5 godina unapred.
Kada su 2000. godine neke članice Evropske unije hrabro i glasno ušle u buduću katastrofu zvanu evro, očekivanje budućeg rasta je bilo na nivou od 2,6 odsto. Već tada je to bilo izuzetno loše (po EU) u poređenju sa globalnim konkurentima – Amerikom i Kinom.
Danas, četvrt veka kasnije, očekivanja za budući rast su prepolovljena (na samo 1,3 odsto).
Ko su glavni krivci?
(1) Nizak rast produktivnosti; (2) još niži priraštaj stanovništva (zbir stope rasta produktivnosti i stope rasta stanovništva jednak je stopi rasta BDP-a) i (3) energetska kriza. Evropska preduzeća više nemaju razloga da zadrže proizvodnju u EU – jer nema radne snage, a rigidna regulativa ubija preduzetničke aktivnosti u tehnološkom razvoju s obzirom da je Evropska komisija sa svojim zelenim ludilom, zvanim 'obnovljiva energij', i ekonomskim ratom protiv Rusije učinila energiju (=život) izuzetno skupom."
"Očekujte egzodus najvećih evropskih kompanija (iz EU) i još veći skok silaznog trenda u narednoj deceniji", upozorava profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani Jože P. Damijan.