Transplantacija organa i žuta kuća: Zbog čega se SPC našla na udaru

Svako koga iole zanima kakav je stav Srpske pravoslavne crkve o transplantaciji organa mogao je veoma lako doći do te informacije, ako ne kod svog sveštenika, ukoliko ga nema, onda sigurno na internetu.

Pre dobrih 20 godina SPC je formulisala svoj stav kojim, pod određenim uslovima kojih se drži i svaki savestan i moralan lekar, pozdravlja i odobrava doniranje organa kao izuzetno human čin. Od tada do danas – ništa se nije promenilo u stavu Crkve prema transplantaciji organa.

Krugovi kojima smeta Spasovdanska litija na ulicama Beograda ili poštanska marka sa Hramom Svetog Save, jer vređaju njihova "nevernička" osećanja, redovno su najviše uznemireni što se Crkva ne oglašava po ovom ili onom pitanju. Zašto SPC nije osudila nasilje nad ženama, zašto se Crkva ne oglašava o iskopavanju litijuma, zašto Crkva ćuti o Kosovu (i Metohiji)...

Takvima je kao melem na ranu došlo nedavno vajkanje ministra zdravlja Zlatibora Lončara da već neko vreme čeka odgovor SPC o pitanju doniranja organa i da razgovori o tome sa predstavnicima Crkve "maltene uopšte ne idu". Na njegovu izjavu, revnosni novinar N1 samouvereno je poentirao: Srpska pravoslavna crkva nije iznela zvaničan stav o doniranju organa.

Izjava ministra zdravlja bila je dobar povod i za podgoričku "Pobjedu" za još jedan otrovan tekst na račun SPC u kojem se navodi da "pitati Crkvu, najnazadniju socijalnu ustanovu, da bi država mogla da unapredi progres medicine, nije toliko traćenje vremena, koliko je nepotrebno državno pridavanje značaja kaluđerima".

Osim što patrijarh Porfirije redovno donira krv i poziva na akciju dobrovoljnog davanja krvi i svoje sveštenstvo i vernike, o transplantaciji organa izjasnili su se Sveti arhijerejski Sabor 2004. godine, zatim vladika bački Irinej, koji je ponovio stav Crkve 2007, ali i dvojica arhijereja koji su zaveštali svoje organe.

Vladika valjevski Lavrentije 2011. godine potpisao je pred kamerama donorsku karticu.

"Nemam imanja, nemam ništa da ostavim bližnjima svojima, i ako budem mogao nečim da pomognem, premda sam u godinama i u meni je sve ostarilo i iznemoćalo, draga srca poklanjam organe svojim bližnjima, da time nešto i pred Bogom zaslužim", rekao je tada vladika Lavrentije.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, takođe, je svojevremeno 2016. godine pozdravio donošenje u Crnoj Gori Zakona o transplantaciji organa, rekavši da je to najbolji zakon koji je Skupština do tada usvojila.

SPC o doniranju organa: Otrovni spin medija, imamo svoj stav već dve hiljade godina

"Jevanđelje se zasniva na onome koji, ne samo što je darovao neki svoj organ ili svoju reč, nego koji je darovao sebe za život sveta bez ostatka", rekao je tada mitropolit Amfilohije za "Antenu M" i objasnio da će i sam donirati svoje organe.

Na ovu vestu iz te 2016. prenetu na portalu podgoričkih "Vijesti" prvi objavljeni komentar nepoznatog čitaoca glasi: "Ja ne mrzim nikoga, niti imam bilo kakav problem s religijama, ali bolje grob nego organ od ovog čoveka".

Nekad se, dakle, ne radi ni o transplantaciji ni o javnom interesu ni o dobrim namerama, već jednostavno o zlobi koja lako preraste u otvorenu mržnju prema srpskoj Crkvi.

Što se tiče njenog stava o doniranju organa, on je ponovljen i sada, povodom ovih najnovijih izveštaja o navodnom nemanju stava. SPC pozdravlja doniranje organa, ali ukoliko u njemu nema nikakvog koristoljublja, ukoliko je ono izraz slobodne volje čoveka i ne ugrožava život davaoca organa.

"U doba narastajućih socijalnih razlika, a uz to imajući u vidu užasavajuća iskustva proteklih ratova, od kojih je jedna od najstrašnijih takozvana Žuta kuća u susednoj Albaniji, naša Crkva će uvek i bespogovorno naglašavati da je odluka o transplantaciji organa, bez obzira na to da li je 'donor' mrtav ili živ, pitanje kojim može da se bavi samo besprekorno moralno medicinsko osoblje, a ne ono moralno indiferentno ili, još gore, korumpirano", naglašava se u saopštenju SPC.

Onima koje zaista interesuje stav pravoslavne crkve o transplantaciji, na sajtu SPC uz ovo saopštenje, osim dokumenata SPC, ponuđeni su i delovi "Osnova socijalne koncepcije Ruske pravoslavne crkve" iz 2007. godine.

Pod istim uslovima koje je istakla i SPC, ruska Crkva navodi da "posmrtno donatorstvo organa i tkiva može da bude ispoljavanje ljubavi i sa one strane smrti". Međutim, ističe se da se darivanje ili zaveštanje takve vrste ne može se smatrati čovekovom obavezom.

"Zbog toga je dobrovoljna saglasnost, data za života, uslov zakonitosti i moralne prihvatljivosti eksplantacije. Takozvanu prezumpciju (pretpostavku) o saglasnosti potencijalnog davaoca za odstranjivanje organa i tkiva njegovog tela, koja je predviđena zakonodavstvom niza zemalja, Crkva smatra nedopustivim narušavanjem čovekove slobode", ističe se u dokumentu RPC.

U Srbiji su, kako izveštavaju mediji, predložene izmene Zakona o presađivanju organa, a predlog zakona koji je usvojila Vlada Srbije u maju prošle godine predviđa da će donori organa biti svi oni koji se nisu izjasnili suprotno. To je ono što ruska crkva označava u gornjem citatu kao nedopustivo narušavanje čovekove slobode.

Saglasnost za uzimanje organa daju srodnici, a ukoliko ih preminulo lice nema, Etički odbor zdravstvene ustanove. Članu porodice ostavlja se razuman rok da donese odluku, a koji ne sme da ugrozi mogućnost uzimanja organa i njihovu bezbednost radi presađivanja drugoj osobi, navodi se u izmenama zakona koje su objavili mediji.

Da li je sve bio otrovni medijski spin, kako je insinuacije o transplantaciji i stavu Crkve, ocenila SPC ili bi oni koji Crkvu smatraju za "najnazadniju socijalnu ustanovu" mogli da joj zamere i zbog iskazanih stavova o doniranju organa? U svakom slučaju, sve dok su medicina i Crkva na istom zadatku, borbi za dostojanstveni život čoveka i plemenite žrtve u postizanju tog cilja, ni spin-majstori ni oni zlonamerni nisu toliko ni važni.