Srbija, EU i BRIKS: Srce na istoku, politika na zapadu

Na kom je putu Srbija, a na kom državna politika? Idu li u istom smeru – ka briselskom carstvu ili građani, ipak, vuku ka BRIKS-u?

Ako je prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću istraživanja koja kažu da je ubedljivoj većini građana srce na istoku – lažu. Zato je pred javno mnjenje izašao sa drugim brojkama – tačno 43 odsto je za Evropsku uniju, a procenat manje za BRIKS. Ali, priznaje, u vladajućoj stranci rezultat je drugačiji – 55 u korist BRIKS-a. 

"Nije to baš sve tako, ovo je pod idealnim uslovima i pod uslovom da se ja ne izjašnjavam direktno za neku od te dve strane. Ukoliko bih sutra rekao BRIKS, bila bi ubedljiva pobeda BRIKS-a. Ukoliko bih rekao Evropska unija, bila bi ubedljiva pobeda Evropske unije", rekao je Vučić prošle nedelje, gostujući na TV Prva.

Istraživači javnog mnjenja ne poriču da glas predsednika po ovom pitanju može biti značajan. Ali, šta se dešava kad se spomene Kosovo? Na čijoj je strani rezultat ne semaforu?

"Evropska unije je, pored koka-kole, brend u koji se najviše ulagalo. Naročito u ovom regionu, i naročito u Srbiji. Rezultat toga je da je podrška EU i dalje značajna, ide do 50 odsto i klizne ispod 40 čim stignu ucene da se uvedu sankcije Rusiji, cenzuriše rad ruskih medija... Međutim, kada smo građanima postavili pitanje da li bi se odrekli Kosova u zamenu za članstvo u Evropskoj uniji 87,3 odsto ispitanika se izjasnilo negativno, a 3,1 procenat njih je dao potvrdan odgovor. I ta brojka je identična onoj koju dobijemo kada pitamo građane da li su za ulazak u NATO. Drugim rečima, ako je Evropska unija Deda Mraz iz koka-koline reklame, građani Srbije ne žele da Kosovo stave ispod briselske jelke", objašnjava za RT Balkan analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli (NSPM) Đorđe Vukadinović.

Šta je Srbima BRIKS? Alternativa za evro-atlanske integracije? Novi, vrli multipolarni svet? Sinonim za Rusiju?

"BRIKS jeste za dosta ljudi još uvek nepoznat i nov pojam, ali većina ga vidi kao alternativu EU, čvrstu vezu sa Rusijom, bliskost sa nesvrstanima. U anketi koju smo sproveli u maju ove godine direktno smo suprotstavili ove dve opcije i pitali građane da li bi BRIKS, na čelu sa Rusijom i Kinom, mogao biti spoljni oslonac Srbije umesto EU. Njih 46,6 odsto je odgovorilo sa 'da', a 23,5 procenata je reklo 'ne'. I ne treba zanemariti da je skoro 30 odsto neopredeljenih koji nisu bili sigurni šta da izaberu", objašnjava Vukadinović.

Stranačko raspoloženje o članstvu u Evropskoj uniji u vladajućim partijama slično je raspoloženju građana, ali onom koje vlada kada Kosovo nije cena ulaska u EU. Tako je 42,5 odsto članstva Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS) za Evropu, a 41,9 protiv. U opoziciji, pokazuje istraživanje NSPM-a, stanuje najviše proevropljana – svega 56,5 procenta, dok je evroskeptika oko 33 odsto.

Ali, kaže Vukadinović, najvažnije je kuda idu partijski nestvrstani. A njih 45 odsto je protiv EU, a tek 17,1 procenat je "za".