Posle najave predsednika Aleksandra Vučića, Vlada Srbije usvojila je juče Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova i Metohije. Predsednik Vučić ranije je najavio da će posebno tužilaštvo i posebna sudska veća "goniti sve koji učestvuju u progonu srpskog stanovništva" na Kosmetu.
Prema saopštenju Vlade, predlogom zakona predviđeno je da nadležnost u prvom stepenu za ove predmete imaju Više javno tužilaštvo i Viši sud u Beogradu, a za postupanje u drugom stepenu Apelaciono javno tužilaštvo i Apelacioni sud u Beogradu.
"Takođe, predviđeno je da se u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje Posebno odeljenje za krivično gonjenje krivičnih dela koja su izvršena na teritoriji Kosova i Metohije", navedeno je u saopštenju Vlade.
Inače, predsednik Srbije polovinom septembra rekao je da će zakon o organizaciji nadležnosti pravosudnih organa Srbije za područje Kosmeta biti usvojen u Skupštini Srbije u roku od 45 dana. Po najavi Vučića, tužilaštvo će imati "poseban zadatak da istraži i goni kriminalna i protivpravna dela službenika i zvaničnika institucija u Prištini".
"Usaglasili smo to i sa Srbima sa Kosova i Metohije, posebno sa predstavnicima Srpske liste kao legitimnim predstavnicima srpskog naroda na KiM. Oni su ovo tražili i mi smo smatrali da je veoma važno", rekao je Vučić dodajući da "državni organi u Srbiji često nemaju dovoljno vremena za KiM i da je to naša bolest od 1945. naovamo".
Po njegovim rečima, "uspostavljanje ove mere neće trajati doveka, već samo do uspostavljanja i poštovanja normi dogovorenih i potpisanih u Briselu, uz poštovanje Briselskog sporazuma".
"Mi ovim popunjavamo pravni vakuum, jer u ovom trenutku nemamo način da gonimo sve one koji učestvuju u progonu, proterivanju, maltretiranju, šikaniranju, prebijanju i upucavanju Srba na KiM", rekao je Vučić, naglasivši da je ovim zakonom biti "obuhvaćena i lica srpske nacionalnosti koja, u ime i za račun albanske tajne policije, sprovode progon srpskog življa na najgori mogući način i učestvuju u progonu našeg stanovništva".
Inače, Briselskim sporazumom predviđeno je da Srbija integriše sudske vlasti na Kosmetu, odnosno da one funkcionišu u okviru pravnog sistema "Kosova".
Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, koji je poznat kao Briselski sporazum i koji je postignut 19. aprila 2013. godine, postavljeni su osnovi za integraciju srpskih pravosudnih organa iz severnih opština u tzv. kosovski sistem. Pravosudni organi na severu do tada su funkcionisali u okviru srpskog sistema.
Posla će u ovom slučaju za srpske pravosudne organe biti i to na pretek.
"Neki slučajevi čekaju već decenijama da budu rešeni, da žrtve, njihove porodice dobiju bilo kakvu satisfakciju. Uzmimo samo primer ubistva 14 žetelaca u Starom Grackom, uzmimo nasilje tokom martovskog pogroma 2004. godine, da ne govorio o bezbrojnim primerima ubistava, premlaćivanja, uništavanja imovine, pljački, zastrašivanja Srba, uništavanja grobalja, crkvi, manastira. Znamo mi da će izvršioci biti nedostupni srpskim pravosudnim organima, ali za nas bi važno bilo da naša država istraži te zločine, da makar objavi imena osumnjičenih. Značajno bi bilo i da oni koji čine zločine nad Srbima, koji ih planiraju, znaju da će to neko istraživati", kaže jedan od naših sagovornika, Srbin iz Severne Mitrovice u prvoj reakciji na predlog zakona.
Advokat Nebojša Vlajić, koji godinama već zastupa Srbe pred pravosudnim organima tzv. Kosova, u izjavi za RT Balkan kaže da je Srbima na Kosmetu drago i veoma važno što je jedan takav predlog zakona donet, jer svi oni očekuju da odgovaraju oni koji čine ovako nezapamćenu represiju nad Srbima na KiM.
"Međutim, po mom uverenju ovakav zakon nije ni bio neophodan, jer Srbija je država na celoj svojoj teritoriji pa i na Kosmetu. Ona može na osnovu sadašnjeg Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku da vodi postupak protiv bilo kog lica koje na njenoj teritoriji izvrši krivično delo, uključujući i one osobe koje sada namerava da goni", kaže advokat Vlajić.
Po njegovim rečima, jedan ovakav zakon svakako je koristan.
"Potrebna je volja da se ti ljudi gone. Ali, nije dovoljna samo volja jer se radi uglavnom o tome da su ti ljudi nedostupni srpskim organima. Oni žive na KiM, izbegavaju odlaske ili putovanja kroz Srbiju tako da država Srbija nema ni jedan mehanizam kako do njih može da dođe, kako može da ih uhapsi. Ali svakako, postoje mnogi ljudi koji su zaslužili krivično gonjenje i to bi srpska zajednica sa odobravanjem pozdravila", kaže advokat Vlajić.
Po rečima Ljubana Karana, bivšeg obaveštajaca, predloženi zakon je više nego značajan posebno za Srbe na KiM, jer se na Kosovu i Metohiji dešava neviđeno etničko čišćenje našeg naroda od strane Kurtija i institucija tog režima.
"Ovaj predlog zakona važan je takođe i zbog tzv. Kurtijevih Srba koji zbog svojih dvoličnih ambicija da napreduju tamo gde ne bi trebalo i gde ne bi smeli, i gde je sramota da napreduju, a to je u antisrpskoj sredini, pomažu Kurtiju i njegovim nasilnicima, batinašima da nađu izmišljene razloge da primenjuju silu i druge načine terora prema Srbima. Oni su kojekakvi potkazivači, svedoci. Oni su ti koji glume nekakve Srbe za koje je Kurtijev režim prihvatljiv i da Srbija greši u pristupu prema Kosovu, da Kosovo treba da bude samostalna država. To su otpadnici od srpskog naroda koji čine veliko zlo Srbima pa i Srbiji prema državi. A, u isto vreme, slobodno se kreću i po KiM gde su nagrađeni i poštovani od Kurtija i njegovih zločinaca. Slobodno se kreću i po Srbiji, ne opterećuje ih savest, a nije postojao način da odgovaraju po našim zakonima. To je teritorija Srbije i sve što rade protiv Srbije treba da podleže srpskim zakonima", kaže Karan.
Po njegovom mišljenju, predlog zakona je važan i zbog Albanaca koji čine nečuvene zločine nad Srbima na KiM.
"I prema Kurtijevim teroristima i njihovom teroru treba primeniti takav zakon gde god postoje dokazi da su terorisali Srbe. Oni čine ubistva, teška ranjavanja, druge zločine, a kreću se i po Balkanu i po Srbiji. Ovaj zakon će ih ograničiti u tom kretanju, neće se osećati slobodno ni u Srbiji ni u drugim državama koje poštuju srpske inicijative i zahteve za hapšenja i izručenja Srbiji", kaže Karan.