Iz kurtoaznih poruka sa obraćanja medijima i kratkih objava na zvaničnom nalogu na Iksu, teško je bilo zaključiti kakve je utiske predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen "ponela" sa svoje ekskurzije po balkanskim zemljama, koje su kandidati za članstvo u EU.
Sve će pak biti jasnije sutra, kada budu objavljeni godišnji izveštaji Evropske komisije o pojedinačnim zemljama i njihovom putu ka članstvu u Uniji.
Nejasno je ko su autori ovih izveštaja, imajući u vidu da je starom sazivu istekao mandat, a novi sastav Evropske komisije još nije izglasan, jer se nova-stara predsednica EK još uvek lomi kako da sastavi svoj novi kabinet.
Ovo samo dokazuje koliko autori dokumenata EU, od poslanika do članova Komisije, nemaju svoje lično mišljenje, te da Evropskom unijom rukovodi briselska birokratija. Zbog toga i ne čudi što se izveštaji često prepisuju iz godine u godinu, a realno stanje na terenu se često i ne notira.
Šta Brisel zahteva i zamera Srbiji
U domaćim medijima procurio je nacrt ovog izveštaja koji se odnosi na Srbiju.
Od Srbije se po ko zna koji put traži da uvede sankcije Rusiji, a trn u oku Briselu je to što je Beograd intenzivirao odnose sa Kinom.
Ne bi trebalo da čudi što Briselu smeta saradnja sa Pekingom, imajući u vidu da je NATO Kinu proglasio za novog glavnog neprijatelja. Evropska unija je ovim samo dokazala da je političko krilo Alijanse.
Osim u pogledu Rusije, Srbija takođe nije prihvatila niz drugih izjava visokog predstavnika u ime EU i restriktivne mere prema Kini, Belorusiji, Iranu, Severnoj Koreji i Venecueli. Kako se dodaje, letovi za Rusiju postali su čak i frekventniji.
Traži se i da Srbija procesuira navodne ratne zločince, a posebno da ne negira navodni genocid u Srebrenici.
Po pitanju dijaloga s Prištinom, navodi se da EU od Srbije očekuje da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mera da uhapsi i brzo privede pravdi sve počinioce napada u Banjskoj.
Šta zapravo traži EK od Srbije?
Ovo znači da vide da smo spremni na sve kad je "evropski put" u pitanju, pa i na sva odstupanja od Rusije i Kine, smatra novinar Slobodan Reljić.
"I stalno će to da traže jer se Srbija pokazuje kao kooperativna u tim stvarima", kaže Reljić u izjavi za RT Balkan.
Napominje da je su zahtevi Brisela katastrofalni za Srbe i samu državu, a ističe da je to i protiv raspoloženja Srba.
Arogantna politika koju vodi Brisel, a ne podržava je svih 27 članica, na duži rok remeti međunarodnu politiku EU i donosi probleme u samoj Uniji, smatra ekonomista Mahmud Bušatlija.
"Članice su prisiljene da na svoju štetu uvode Rusiji sankcije, a to zapravo najviše pogađaju ekonomije samih članica", ukazuje Bušatlija u izjavi za RT Balkan.
Upozorava da u takvoj situaciji, bilo kakvo nastojanje da nas uvuku u to, odmiče nas čak i od pet zemalja koje nisu priznale tzv. Kosovo.
"Evropska komisija od nas traži da se odreknemo dela svoje teritorije, a nema mandat za to od svih zemalja članica EU, iako je to politička odluka koja podleže odobrenju svih članica", kaže naš sagovornik.
Smatra da Srbija možda ne bi trebalo da ima bilo kakve odnose sa Briselom, osim ekonomskih i u tom smislu navodi da će se privatnici čak i usred rata dogovoriti sa drugom stranom, dok političari ne mogu da se dogovore ni u miru.
"Nisam siguran da neko u Evropi razmišlja o tome da li ćemo nestati kao država i narod, oni vode računa o svojim interesima. Da vode računa o tome, ne bi se tako ponašali", zaključuje naš sagovornik.