Evropska komisija je u nacrtu izveštaja o Srbiji za 2024. godinu navela da je Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, tehnički spreman za otvaranje i istakla da će ukupni tempo pregovora nastaviti da zavisi od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
U izveštaju, koji će sutra biti predstavljen u Briselu u okviru Paketa proširenja, ukazuje se i na važnost vladavine prava i usklađivanja zajedničkom spoljnom politikom EU.
"Preporuke Komisije iz prethodnih godina da je Srbija ispunila početna merila za Klaster 3 (konkuretnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje, ostaju važeće", navodi se u nacrtu izveštaja, u kojem se analizira napredak prema članstvu u EU koji je postignut u Klasteru 1, koji se odnosi na osnove u procesu pristupanja, kao i napredak u dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u EU, odnosno u preostalih pet klastera.
Ovogodišnji nacrt izveštaja ima oko 100 strana, a u delu koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine navodi se da se od obe strane očekuje da sprovode obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, što, kako se napominje, uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština.
Komisija navodi da se od Prištine očekuje da započne proces koji vodi ka uspostavljanju ZSO na osnovu evropskog predloga koji je predstavljen stranama 21. oktobra 2023, a da se od Beograda očekuje da "paralelno počne da ispunjava obaveze iz sporazuma pokretanjem priznavanja kosovskih dokumenata, simbola i institucija".
Dodaje da strane imaju obavezu da u potpunosti implementiraju sve prethodne sporazume iz dijaloga, kao i da će konstruktivnost strana biti procenjena "isključivo na osnovu njihovog učinka u implementaciji".
U dokumentu se ističe da normalizacija odnosa ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane i da u nedostaku napretka rizikuju da izgube važne prilike.
Navodi se i da EU očekuje od Srbije da u potpunosti sarađuje i preduzme "sve neophodne mere da uhapsi i brzo privede pravdi počinioce napada na severu KiM 2023. godine".
U uvodnom delu se primećuje da se od početka sukob u Ukrajini Srbija uskladila sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, uključujući i Generalnu skupštinu UN i da je nastavila da sarađuje sa EU po pitanju zaobilaženja sankcija i pružanja finansijske i humanitarne podrške Ukrajini.
Kako se navodi, Srbija se i dalje nije uskladila sa bilo kakvim restriktivnim merama protiv Rusije niti sa većinom izjava visokog predstavnika EU o tom pitanju, održala je odnose na visokom nivou sa Rusijom i intenzivirala odnose sa Kinom, što prema oceni EK, postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije.
"U okviru pregovaračkog okvira EU-Srbija, od Srbije se očekuje da postepeno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje je usvojila EU, uključujući restriktivnim merama", dodaje se u dokumentu.
U izveštaju se navodi da Srbija i dalje proglašava članstvo u EU kao svoj strateški cilj, ali da vlasti tek treba da obezbede proaktivniju i objektivniju komunikaciju o EU i procesu pristupanja Srbije Uniji "i da se suprotstave dezinformacijama u nacionalnim medijima".
Kada je reč o vladi, navodi se da je potrebno pažljivije pratiti preporuke nezavisnih tela, a ocenjuje se i da su potrebni napori da se osigura sistematska saradnja između vlade i organizacija civilnog društva i da se poboljša transparentnost javnog finansiranja civilnog društva.
U izveštaju, koji pokriva period od 15. juna 2023 do 1. septembra 2024, koristi se skala od pet ocena za opšte stanje, a za opis napretka skala od šest kategorija, a nazadovanje nije zabeleženo ni u jednoj oblasti pri čemu je analizirano svih šest klastera.