Farsa i jeftin igrokaz samoprozvanog protektora Šmita: Pokušaj da se Dodik ukloni sa političke scene
"Nelegitiman, nelegalan i potpuno fingiran", tako postupak protiv predsednika Republike Srpske i v.d. direktora "Službenog glasnika" Srpske Miloša Lukića za RT Balkan opisuje Radomir Lukić, profesor ustavnog prava.
Postupak koji se vodi pred Sudom BiH, ili takozvani krivični postupak, kako navodi Lukić, potpuno je nelegitiman i nelegalan iz više razloga.
"Na prvom mestu, visoki predstavnik nije organ Bosne i Hercegovine kao države, ako je ona suverena država, a takva je jedino mogla da bude primljena u Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije članice Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija", kaže Lukić.
On objašnjava da je problematičan status i reputacija samog suda koji vodi taj postupak protiv Dodika i Lukića.
"Teško da je Sud BiH nezavisan i nepristrasan sud u pravom smislu te reči, jer da je nezavisan i nepristrasan on je, zaista, morao konstatovati sve ono što sam ja napred krajnje ozbiljno i odgovorno i u skladu sa nalozima pravne struke rekao. To je samo jedno fingiranje takozvanog krivičnog postupka, zbog povrede takozvanog Krivičnog zakona, odnosno izmena i dopuna Krivičnog zakona koje je utvrdio gospodin Šmit", dodaje Lukić.
Lukić smatra da je celi proces zapravo pokušaj da se Milorad Dodik ukloni sa političke scene. Osim toga, iza kulisa su igre velikih sila, a na stolu je prinuda da BiH, posebno Republika Srpska bira: ili Istok ili Zapad, objašnjava on.
"Sve je to jedna zaista velika farsa i jedan jeftin i naivan igrokaz, koji stremi ka tome da gospodina Milorada Dodika, legalnog i legitimno izabranog predsednika Republike Srpske, ukloni iz političkog života zarad interesa velikih evropskih i američkih sila. Tu je stvar veoma jednostavna i želja je velikih sila da Bosnu i Hercegovinu, posebno Republiku Srpsku, uvuku u aktuelni sukob između zapadnih sila na jednoj strani, na drugoj strani Rusije i Kine kao narastajućih i već postojećih ekonomskih i vojnih sila. Utoliko je sve to besmisleno i smešno i podseća na najveće sudske farse koje su u pravnoj istoriji zabeležene u kojima su provođeni procesi u kojima su odluke već unapred bile poznate. Dakle, nešto nečasno, nešto nedostojno bilo čega ozbiljnog – nešto što ne može da bude prihvaćeno", kaže Lukić.
Profesor Lukić smatra da kada se u obzir uzmu sve činjenice – protivpravno delovanje Kristijana Šmita, nelegitimno ponašanje Suda BiH i podizanje pravno neosnovane optužnice – Republika Srpska ne bi imala nikakvu obavezu da poštuje eventualnu osuđujuću presudu u ovom postupku.
"Nema nikakvog osnova da se nešto što nije krivični zakon primeni i da nešto što nije kazna po pravom krivičnom zakonu bude primenjeno i prihvaćeno od Republike Srpske. Već dugo vremena se na ovim prostorima ne vodi bilo kakva pravna, ozbiljna i iskrena i istinska borba. To je sve faktička borba gde strane sile sve podvode pod nedefinisanu vladavinu prava, a njihovo shvatanje vladavine prava nema nikakvog zajedničkog mesta sa doktrinom o vladavini prava čija je suština da niko ne može biti stavljen iznad prava, dakle iznad ustava i zakona. Ovde je položaj ovog samozvanog protektora takav da bi on trebalo da bude i smatra sebe, i smatraju i velike sile iz vrlo spornog pravno nepostojećeg Saveta za implementaciju mira, da je on iznad Ustava i da je zakon sve ono što on poželi. Takva maksima je vredela za vreme apsolutne monarhije – sve što monarh poželi postaje zakon. Ako je to tako, onda se u ime vladavine prava i pravne države nešto što nije pravo, nego negacija prava, ne sme i ne može prihvatiti", naglašava Lukić.
Podsećamo, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v.d. direktora "Službenog glasnika" Srpske Miloša Lukića, Sud BiH tereti za navodno krivično delo neizvršavanje odluka takozvanog visokog predstavnika u BiH.
Optužnica je usledila nakon što je Narodna skupština Republike Srpske 27. juna 2023. godine usvojila dva zakona, koje je po redovnoj zakonodavnoj proceduri Dodik potpisao, te su objavljeni u "Službenom glasniku" Srpske. Radi se o zakonima koji navode da se odluke Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) više neće objavljivati u ovoj publikaciji, a time ni poštovati u Republici Srpskoj, kao i da se u Srpskoj više neće primenjivati odluke Ustavnog suda BiH. Kristijan Šmit je potom svojim odlukama, odnosno nametanjem izmena Krivičnog zakona BiH 1. jula 2023. poništio oba zakona.