Srbija i Balkan
Borelj: EU jasno stavila do znanja Srbiji da odnosi sa Rusijom ne mogu da se odvijaju uobičajeno
Borelj je rekao da stratešku zabrinutost izaziva i produbljivanje odnosa Srbije i Kine, ali da države članice imaju različit pristup po tom pitanju
Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj danas je, govoreći o Paketu proširenja za 2024. godinu, rekao da će Srbija, pre ili kasnije, morati da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom Evropske unije i da će, u suprotnom, njeno članstvo u EU biti ugroženo.
"Ali mi smo i dalje u procesu", naglasio je Borelj.
Na pitanje da prokomentariše odnose Srbije sa Rusijom i Kinom, istakao je da je, u aktuelnom geopolitičkom kontekstu, "Srbija možda najvažniji političko-ekonomski partner" EU i ocenio da je evropska perspektiva za Srbiju jedini održivi način za izgradnju dugoročnog prosperiteta i otpornosti.
"Moramo da radimo kako bismo promenili tempo ovog spoljnopolitičkog usklađivanja", naveo je Borelj i dodao da EU insistira na tome.
On je rekao da je EU jasno stavila do znanja da odnosi sa Rusijom ne mogu da se odvijaju uobičajeno i ocenio da stratešku zabrinutost izaziva i produbljivanje odnosa Srbije i Kine, ali da države članice imaju različit pristup po tom pitanju.
Kada je reč o Beogradu i Prištini, Borelj je naglasio da, tempo proširenja i napredak u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU ka normalizaciji odnosa "moraju da idu ruku pod ruku".
On je dodao da Srbija pregovara o članstvu u EU i naveo da takva odluka podrazumeva usklađivanje sa EU i u pogledu spoljne politike i restriktivnim merama EU.
"Želimo da računamo na Srbiju kao na partnera u zajedničkim principima, vrednostima, bezbednosti i prosperitetu i potrebno nam je da nas Srbija uveri o svom strateškom pravcu", naveo je Borelj.
"Ne možete raditi jednu stvar, a da ne radite drugu. Napredak ka Evropskoj uniji i rešenje za dijalog su međusobno zavisni i interaktivni. Oni zahtevaju trud, ali na kraju, naporan rad se isplati, posebno za građane", naveo je Borelj na konferenciji za novinare u Briselu posvećenoj Paketu proširenja EU za 2024. godinu.
On je izrazio nadu da će Ohridski sporazum biti sproveden, "označavajući put ka normalizaciji i članstvu u Evropskoj uniji".
Govoreći o rezultatima dijaloga, naveo je da su prošle godine postignuti Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacioni aneks, ali je istakao da se na primenu "nažalost i dalje čeka".
Pored toga, kako je dodao, u okviru dijaloga je rešeno pitanje registarskih tablica, ukinuti su ulazno-izlazni dokumenti, čime je omogućeno "građanima Srbije i Kosova" da slobodno putuju s jedne na drugu stranu i "stavljena je tačka na 20 godina neregulisanog korišćenja energije" na severu KiM.
Borelj je, na pitanje da li bi uradio nešto drugačije kada je reč o Ohridskom sporazumu i navoda novinara da je bilo i mnogih zastoja u dijalogu koji uključuju događaje u Banjskoj, rekao da je "svakako sve moglo da se uradi na drugačiji način".
"Ali mislim da smo to uradili na način koji su obe strane mogle da prihvate", naveo je Borelj.
On je ocenio da "svi moraju da shvate da se u ovom procesu ne radi o priznavanju", do kojeg će "ako dođe, doći na kraju", već da je reč o normalizaciji odnosa, koja je "mnogo skromniji proces" i objektivan proces.
"Ne možete da počnete da tražite i ponašate se kao da vas je priznala druga strana jer to nije slučaj. Ne možete mešati svoje želje sa stvarnošću", naveo je Borelj.
On je ocenio da je EU jasno stavila do znanja u svakom trenutku da "stvari moraju da idu korak po korak", uz razumevanje zabrinutosti i ustavnih ograničenja obe strane.
"Onda su stvari krenule loše u jednom trenutku. One su skrenule sa koloseka sa ovim tragičnim događajima, koji su koštali živote mnogih ljudi i stavili proces na ivicu ponora. Onda su bile sankcije", naveo je Borelj.
Borelj je dodao da je preporučio "ukidanje mera EU za Prištinu", ali da tu odluku moraju da donesu države članice EU u Savetu EU.
On je dodao da očekuje od Beograda i Prištine da reše otvorena pitanja u okviru dijaloga, koji se vodi uz posredovanje EU i zahvalio specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku i njegovom timu na svemu što su uradili poslednjih godina.
Borelj je govorio i o neophodnosti usklađivanja zemalja kandidata za članstvo u EU sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodeći da je usklađivanje sa ZSBP EU "najznačajniji pokazatelj da kandidati dele naše vrednosti i našu geopolitičku orijentaciju".
"Jednostavno ne možete da održavate odnose sa Rusijom ili pokušavate da se ponašate uobičajeno i očekujete da će vaša zemlja biti deo Evropske unije. To je jedno ili drugo", rekao je Borelj.
Paket proširenja za 2024. godinu koji je danas usvojen i predstavljen u Briselu sastoji se od saopštenja Komisije i izveštaja za deset kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, među kojima je i izveštaj za Srbiju.
Borelj rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da su proteklih pet godina obeležili izazovi bez presedana i istakao da je članstvo u EU sada, više nego ikad, postalo strateški izbor.
Naveo je da EU predlaže u Paketu proširenja detaljnu procenu stanja u zemljama koje teže da postanu članice Evropske unije i istakao da je procena zasnovana na pojedinačnim naporima kandidata, na osnovu zasluga, pri čemu je u osnovi vladavina prava.
Borelj je istakao da su se pregovori o pristupanju u proteklih pet godina vratili na vrh agende Komisije i ocenio da je postignut napredak u pogledu postepene integracije.
Ukazao je i da od 2024. godine nijednom građaninu Zapadnog Balkana neće biti potrebna viza za putovanje u Evropsku uniju i da je objavljen Plan rasta za Zapadni Balkan, kao i za Moldaviju i Ukrajinu
