Srbija i Balkan
Izveštaj EK: Srbija napredovala u ekonomiji, neophodno usklađivanje sa spoljnom politikom EU
U izveštaju su date samo pojednostavljene analize, i istaknuto je je li se Srbija uskladila sa nekim izjavama i deklaracijama
Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu konstatuje napredak u brojnim oblastima, a posebno u oblasti ekonomije, rekao je premijer Srbije Miloš Vučević dodajući da je zemlja zabeležila napredak i u oblasti pravde, slobode, bezbednosti, statistike, oporezivanja, transevropske mreže...dok nas "naravno" čekaju razgovori o najosetljivijem korpusu pitanja, a to je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Tu se, kako navodi, obično pojednostavljuje analiza i samo se ističe da li se Srbija uskladila sa nekim izjavama i deklaracijama.
Ministar nije precizirao o kojim se deklaracijama radi, ali nedavno je Centar za međunarodne i bezbednosne poslove objavio analizu, po kojoj se Srbija uskladila sa samo 27 od 57 spoljnopolitičkih deklaracija koje je izdala Evropska unija od 1. januara do 30. juna ove godine.
"A zaboravlja se da je Srbija na mnogo konkretnih polja pokazala da je članstvo u EU naše strateško opredljenje i da ostaje naš glavni cilj i glavna politika", naveo je Vučević.
Da je ovaj "najosetljiviji korpus pitanja" zapravo najvažniji EU, potvrdio je i šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre koji je Vučeviću uručio izveštaj EK, navodeći da je progresivno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU deo pregovaračkog okvira, kao i da EU želi da Srbija bude deo njene porodice.
Kada je reč o usklađivanju sa spoljnom politikom, prema njegovim rečima, nije bilo napretka, a stopa usklađenosti je i dalje oko 50 odsto. On je tako naveo da je "prioritet da se unapredi ta stopa i razjasni geostrateška orijentacija", rekao je Žiofre.
"Dakle, zemlja kandidat mora progresivno odnosno postepeno, da se uskladi sa odlukama u okviru ove politike, a neke podrazumevaju restriktivne mere, neke su deklaracije. I zaista usklađivanje postoji i u jednom i u drugom, i to je ono što tražimo", rekao je Žiofre odgovarajući na pitanje novinara šta Srbija treba da uradi da bi se uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, da li su postavili neke rokove i da li to znači uvođenje sankcija Rusiji.
Kako je rekao, s obzirom na to da je Srbija zemlja kandidat, EU ima snažne veze sa Srbijom.
"EU je glavni ekonomski partner Srbije, već dugo smo u procesu pregovaranja i stupili smo u komplikovaniju geopolitičku situaciju nakon ruske agresije na Ukrajinu, koja sada traje već skoro 1.000 dana, brutalnih napada Rusije na Ukrajinu i u tim okolnostima važno je imati jasnu geostratešku orijentaciju i o tome smo razgovarali sa Srbijom. Mi verujemo da će Srbija biti članica EU, idemo u tom pravcu i želimo da možemo računati na Srbiju kao pouzdanog i iskrenog partnera koji će biti deo naše Unije koja se zasniva na zajedničkim vrednostima demokratije i vladavine prava", poručio je Žiofre.
Naglasio je da je to unija u koju Srbija stupa i zato što je sama to odlučila.
"Dakle, doneli ste svesnu odluku da se pridružite i to će učiniti Uniju i većom i snažnijom. O tome smo razgovarali i prošle nedelje i danas i nastavićemo dalje da razgovaramo. Pravac je vrlo jasan, mi želimo Srbiju u EU, imamo jasnu geostratešku orijentaciju a to je da Srbija bude deo naše porodice", poručio je Žiofre.
On je, međutim, rekao da izveštaj pokazuje da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3, a da će dalji napredak nastaviti da se određuje i napretkom u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
Prema njegovim rečima, EU će nastaviti da promoviše dijalog Beograda i Prištine.
"To je teško pitanje, ali je važno u kontekstu pristupanja primeniti obaveze koje proističu iz sporazuma koji su deo evropskog puta Srbije. Odgovornost za nasilje na severu KiM je takođe važan deo onoga što očekujemo", rekao je on.
Dodaje da se prošlogodišnje reforme nisu primenjivale u punoj meri, poput saveta REM-a kao i da je "neophodno obezbediti sigurnost i bezbednost novinara".
Žiofre navodi i da je u izveštaju istaknuta potreba za dodatnom reformom izbornog okvira, kao i da važan korak predstavlja osnivanje radne grupe koja će se, uz učešće civilnog društva, baviti glasačkim spiskom.
Poručio je da EU nastavlja da pruža podršku Srbiji u svojoj reformskoj agendi.
"Zahvaljujem se timu Ministarstva za evropske integracije na posvećenosti pristupanju Srbije Evropskoj uniji i napornom poslu koji su uradili. Nalazimo se u fazi kada je proširenje na vrhu agende EU i to je sjajna prilika za sve nas. Treba da intenziviramo naš posao kako bismo stigli do konačnog cilja", zaključio je Žiofre.
Vučević je rekao novinarima i da mu je Žiofre dao određena pojašnjenja i da će vlada tek analizirati uručeni izveštaj.
Premijer je istakao je da to važan izveštaj za Srbiju, jer predstavlja suštinsku mapu puta i za naše evrointegracije i predstavlja analizu godišnjeg napretka Srbije i ocenu dostignutog nivoa spremnosti za članstvo zemlje u EU.
Dodao da je zadovoljan nakon pojašnjenja Žiofre da EU beleži napredak Srbije posebno u oblasti ekonomije - makroekonomske sigurnosti i stabilnosti Srbije i fiskalne discipline naše države.
Podsetio je da je Srbija dobila investicioni rejting i naveo da će to značiti za privlačenje stranih direktnih investicija.
"Zadovoljan sam i napretkom u pogledu zelene agende odnosno ekologije i klimatskih promena i to je konstatovano, s tim što nas tu čeka još mnogo posla. rekao je Vučević.
