Srbija i Balkan

Nebenzja o licemerju Zapada: Rusija u SB UN ponovo upozorila na opasnosti naoružavanja tzv. Kosova

Srbija nije do sada često podsticala raspravu o toj temi niti isticala taj problem, ali mislim da je sada dogorelo do nokata i da takav trend i odnos Zapada prema izgradnji buduće tzv, kosovske vojske može samo voditi u sukobe, kaže za RT Balkan profesor dr Mitar Kovač, general u penziji
Nebenzja o licemerju Zapada: Rusija u SB UN ponovo upozorila na opasnosti naoružavanja tzv. KosovaGetty © Photo by Erkin Keci/Anadolu Agency via Getty Images

Rusija je još jednom pred Savetom bezbednosti UN stala u odbranu Srbije i principa međunarodnog prava, ovog puta na poslednjoj sednici posvećenoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja podsetio je u svom govoru da "zemlje NATO nastavljaju da snabdevaju tzv. Kosovo oružjem, uključujući i oklopne transportere, protivtenkovske raketne sisteme, izviđačke i udarne dronove", te da u roku od tri godine "Priština očekuje da stavi u upotrebu više od 350 oklopnih vozila i nabavi sopstvenu flotu vojnih helikoptera".

Ambasador Nebenzja podržao je na sednici i pravo Beograda da na osnovu Rezolucije 1244 vrati na KiM do 1.000 vojnika i policajaca.

"Rusija na ovaj način izražava stabilnost svojih spoljnopolitičkih opredeljenja, dok kod vodećih zemalja Zapada imamo dvostruke aršine ili dvostruke standarde. Ovamo se zalažu za 'poštovanje međunarodnog prava', sa druge strane nikada ne poštuju bilo kakve međunarodne odredbe koje se u bilo kom elementu ili sadržaju suprotno odnose prema njihovim nacionalnim ili prema kolektivnim interesima Zapada", kaže u razgovoru za RT Balkan profesor dr Mitar Kovač, general u penziji.

Iako su prema rezoluciji 1244 SB UN snage KFOR-a jedina vojna sila koja može da postoji i operiše na prostoru južne srpske pokrajine, zemlje NATO godinama već aktivno podržavaju, opremaju i naoružavaju tzv. kosovske bezbednosne snage i njihovu transformaciju u "vojsku Kosova". U tom poslu prednjače Sjedinjene Države, Turska, Nemačka, Engleska...

"Što se tiče odnosa Zapada prema KiM od početka znamo da je to deo strategije SAD da u Evropi obezbede baziranje svojih snaga uz minimalno trošenje efektiva i novca. Nažalost, to se dešava uz svesrdnu podršku Zapada oličenog u NATO i EU. Otud jedinstvena strategija nakon proglašenja lažne države Kosovo da skoro sve te države priznaju tu tvorevinu, izuzet njih šest. U suštini, možemo govoriti da postoji stabilna strategija vodećih članica NATO da ne samo što su priznale lažnu državu, nego da izgrade i njene institucije, pored ostalog i buduću vojsku. U tome prednjače, i u obuci i u donacijama te vodeće države", kaže general Kovač.

On objašnjava da se vodeće države NATO-a trude da se informacije oko naoružavanja, obuke, donacija vojsci lažne države ne pojavljuju previše na sednicama SB UN.

"Srbija nije do sada često podsticala raspravu o toj temi niti isticala taj problem, ali mislim da je sada dogorelo do nokata i da takav trend i odnos Zapada prema izgradnji buduće vojske Kosova može samo voditi u sukobe. Treba naznačiti i da je sve to suprotno Rezoluciji 1244 koju bi trebalo da izvršava KFOR. Naročito je bolno što države regiona – Albanija, Hrvatska, prednjače u tome. Dve pristrasne države koje ne bi ni trebalo da imaju učešće u KFOR-u jer su činile sve da dođe do sukoba do terorističkih dejstava na KiM", kaže Kovač.

Prištinski ministar odbrane Ejup Maćedonci izjavio je sredinom septembra da je proces transformacije tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u drugoj fazi i da će u naredne četiri godine Priština nabaviti i flotu helikoptera.

Maćedonci, nekadašnji pripadnik terorističke tzv. OVK,  dodao je kako očekuje da će druga faza transformacije, koja se odvija uz veliku podršku Engleske, biti završna validacijom tri pešadijska puka.

"Na jesen ove godine, drugi pešadijski puk će biti osposobljen za izvršavanje borbenih zadataka. A 2025. godine biće validiran treći pešadijski puk kako bi se završila druga faza tranzicije", rekao je Maćedonci.

Od ranije je poznato da su na meti vlasti u Prištini američki borbeni helikopteri, radi se o "crnim jastrebovima" kao i o izviđačkim OH-58, koji mogu biti naoružani protivoklopnim raketama. Vlasti lažne države nisu se do sada izjašnjavanje o broju helikoptera koje nameravaju da nabave, pretpostavlja se da se radi o dve do četiri letelice.

Sjedinjene Države početkom ove godine odobrile su tzv. Kosovu isporuku 246 protivoklopnih raketa "džavelin", ali je Maćedonci pre koji dan izjavio da ti sistemi neće biti isporučeni "Kosovu" ove, već od naredne, 2025. godine. Prva rata ugovora vrednog 75 miliona dolara već je uplaćena, a sledeća će biti realizovana do kraja ove godine.

Sa druge strane, na tzv. Kosovu su već u operativnoj upotrebi bespilotne letelice "barjaktar" turske proizvodnje koje se uveliko koriste za izviđanje dubine vazdušnog prostora Srbije. "Kosovo" je, navodno, kupilo pet "barjaktara", iznos ugovora nije poznat, prema različitim izvorima cena jedne letelice je oko tri a cena kontrolne stanice kojom se upravlja sa šest "'barjaktara' je između 25 i 35 miliona evra".

Inače, zakon o tzv. kosovskim bezbednosnim snagama donet je marta 2018. godine, izmene i dopune 2022, a iako su tzv. KBS definisane kao formacija koja pomaže civilnom stanovištu oni po svim karakteristikama deluju i nastupaju kao vojska organizovana po NATO standardima.

Već formirani pukovi opremljeni su prema pomenutim NATO standardima, uglavnom jurišnim puškama "Hekler i Koh" G36 nemačke proizvode, američkim automatskim puškama M16 , pištoljima "glok 17", snajperima nemačke i američke proizvodnje. 

U operativnoj upotrebi su i transporteri turske proizvodnje "otokar" i "kobra", kao i američki "gardijan" i "hamvi". Tzv. kosovska vojska dobila je i savremene turske transportere "vuran" na koje je moguće montirati sistem minobacača 120 mm "alkar" kao i PVO sisteme za male visine "subur". Nabavljena su u oklopna vozila takođe turske proizvodnje "kirpi", koja su otporna na mine i u koja može da stane do 13 vojnika.

Nabavljeni su i protivoklopni sistemi TOW 152 mm i OMTAS 160 mm iz Turske, gde su već kupljene haubice 105 mm "boran". Istovremeno, u toku je obuka pripadnika tzv. KBS, takođe po NATO standardima u Turskoj, Americi, Nemačkoj, Velikoj Britaniji koju je prošlo više hiljada vojnika.

U viša navrata poslednjih godina Nemačka i SAD tzv. kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, od čega je deo bio poklon, a deo je plaćen iz budžeta ministarstva odbrane tzv. Kosova.

Procene su da su tzv. KBS početkom godine imale oko 4.000 aktivnih pripadnika i da bi taj broj u naredne dve godine trebalo da naraste na 8.000 pripadnika aktivnog i rezervnog sastava. "Kosovo" je za poslednjih nekoliko godina uložilo oko 240 miliona evra za kupovinu oružja i druga ulaganja.

Po proceni generala Kovača, obrisi formiranja kosovske vojske idu u pravcu da "kada Zapad izdejstvuje tzv. normalizaciju odnosa i primenu Ohridskog sporazuma, a to je po zapadnom tumačenju priznanje lažne države, da onda na scenu stupaju njihove oružane snage".

"Verujem da bi one tada i bile zvanično i formalno promovisane i da onda  postepeno preuzmu administrativnu liniju. Zbog toga nije slučajan Kurtijev nedavni zahtev da se u skladu sa odredbama Kumanovskog sporazuma udalje Snage bezbednosti Srbije u okviru kopnene zone bezbednosti, ono što se dešavalo prvih meseci posle okupacije, odnosno ulaska KFOR-a na prostor KiM", kaže Kovač.

Po njegovoj oceni, što se tiče bezbednosti Srba na Kosmetu, proces naoružavanja tzv. kosovske vojske je veoma opasan, zapaljiv, a teror nad Srbima sa militarizacijom tog prostora samo raste jer imaju zaštitnika oličenog u NATO a instrumentalizovanog u snagama KFOR-a.

"Što se tiče pretnje za Srbiju u vojnom smislu, naravno, oni nisu pretnja. Oni su pretnja u političkom smislu jer NATO je tu da zajedno sa njima štiti lažnu državu dok god bude oličen u prisustvu svojih snaga. Jedino globalne geopolitičke promene i procesi u Evropi mogu dovesti do toga da Amerikanci ne ispoljavaju u budućnosti interes za taj prostor, da napuste bazu Bondstil i da se onda dosledno primeni rezolucija 1244, gde mislim da se mora menjati trend sa nekakvih evropskih na pregovore pod okriljem SB UN , odnosno pod okrilje UN", zaključuje Kovač.

image