Kada su Srbiju bombardovali, Petar Handke je bio među prvima koji su reagovali, podseća za RT Balkan poznati srpski reditelj Emir Kusturica koji je u Moskvi, u prestižnoj "Kući knjiga" predstavo svoje autobiografsko delo "Metežni anđeo".
On je dodao i da je austrijski književnik, 1995. godine stao i u njegovu odbranu, u "Mondu", odgovarajući francuskim intelektualcima koji su ga tada nazvali srpskim propagandistom.
"Ovo je knjiga posvećena Peteru Handkeu, jedna vrsta duga za sve što je on učinio za mene i za nas, Srbe. Imao sam utisak da mu taj dug treba vratiti", kaže Kusturica za RT Balkan.
Reditelj napominje da, pošto smo "komforni prema ljudima koji nas vole", tako smo i na Handkea jedno vreme "zaboravili".
Na pitanje da li je "Metežni anđeo" ogledalo za svakog ko je borac za prava i ideale koji su između Istoka i Zapada – naš sagovornik odgovara da je i pozicija ove knjige, kao i pozicija Srbije, na spoju između Istoka i Zapada.
"Mi smo zemlja koju je Handke kao dečak sanjao kao beskraj", navodi on.
Kusturica ističe i jednu od najznačajnijih rečenica svoje knjige: "Jedini maraton u kome čovek ne želi da bude prvi je život, jer ko je prvi - nestaje prvi".
"U knjizi postoje filozofski elementi koji govore o vremenu, odnosno o tome da je život kratak, ali i o ljudima koji imaju mnogo vremena – odnosno koji kad zakorače u umetnost izdvajaju se iz vremena - i prelaze negde gde vlada bezvremeni sistem. Što češće to rade to su bliži Bogu", zaključuje Kusturica u razgovoru za RT Balkan.
Delo posvećeno Petru Handkeu u sebi nosi misli autora koje se odnose na njegovo rano detinjstvo i večita pitanja o idealu Istine, koji prevazilazi geografske granice, smeštene između Istoka i Zapada.
Zato on, na samom početku knjige, dogmatsko-teološkim odgovorom o Vaskrsenju podstiče čitaoce na dubinu misli i važnost života svake ipostasi koja čini društvo.
"Metežni anđeo" će ostati kao branilac svih poput Handkea.
"Petar je odbrana srpskog naroda, kada je rekao, da se demoni nikada ne teraju od čoveka kako bismo mi uvek znali šta nam misle", kaže reditelj.
Anđeli ne mogu da stvaraju metež, ali mogu da usmere, posebno savremenog čoveka ka ogledalu i postanu njegovi čuvari u borbi za svoja prava u društvu hipokrizije i apostasije, tvrdi Kusturica.
"Iz demokratije i liberalnog kapitalizma rađa se manjak Srba na Kosovu. Tako je pisano i za Vas Ruse! Plan je ostaviti provinciju od imperije i uništiti rusku kulturu a Rahmanjinova je nemoguće uništiti", poručuje on publici.
Reditelj i pisac svojim pristupom teži da oslobodi ljude od robovanja jednoumlju i pseudo-naučno tehnokratskom "elitnom" poretku, koji se postavlja i iznad antropocentrizma, koji tvar poistovećuje sa Tvorcem.
Dok navodi njihova imena, ponovo se vraća na sopstvenu brigu o svom narodu, zarad kog otkriva kamuflirano zlo.
Drinskim pejzažima u jednom poglavlju zasigurno će, posebno rusku publiku, podstaći na književno-psihološko razmišljanje o tome "kada magla skriva istinu".
Za njega kao multietničku ličnost koja voli i Evropu tišti njena sudbina, jer "ono što se desilo Jugoslaviji, desiće se i njoj", kaže vraćajući se na misao Rilkea kojom završava obraćanje publici:
"Rusija je zemlja koja se graniči sa Bogom".
Brojne značajne ličnosti iz javnog života prisustvovale su promociji Kusturičine knjige, a podršku je pružila Ambasada Republike Srbije u Moskvi.