Prištinu guraju u SE, a Srbiji "krnje" glasove: Perfidna igra Zapada sa namerom da izbaci Azerbejdžan

Priča o dobrom Zapadu koji je, ipak, na korak od ulaska u Savet Evrope zaustavio tzv. Kosovo, lažna je koliko i "država" kojoj su raskrčili put ka najbrojnijoj evropskoj organizaciji. Sa jedne strane, na čelu sa Nemcima, traje lobiranje da se ova tema opet vrati u etar, odnosno da bude na dnevnom redu Komiteta ministara, što je poslednje "da" koje im nedostaje do članske karte, a sa druge guši se glas država koje stoje na strani Srbije.

Sada je na redu Azerbejdžan, zemlja kojoj na početku godine nisu verifikovani mandati zbog navodnog kršenja ljudskih prava u toj državi.

U oktobru je na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope na dnevnom redu bila situacija u Azerbejdžanu, a predstavnici Bakua nisu imali pravo da kažu ni reč. Da li je ovo uvod u izbacivanje Azerbejdžana ili bi ova država, poput Rusije, mogla sama doneti odluku da izađe, jer je besmisleno da plaća kotizaciju organizaciji u kojoj njen glas ne može da se čuje, za sada, niko ne može sa sigurnošću da kaže. Ali, definitivno je da bi Savet Evrope bez Azerbejdžana značio veliku štetu za Srbiju.

U trenutku kada se na dnevnom redu Komiteta ministara nađe ulazak tzv. Kosova, Albancima će biti potrebno da sakupe dve trećine glasova – 31 od 46. Ukoliko tada ne bude Azerbejdžana (za sada imaju pravo glasa na komitetima, a ne na parlamentarnoj skupštini), to će svakako otkinuti jedan siguran glas za Beograd. Naša zemlja bi, kako sada stvari stoje, mogla da računa na pomoć Španije, Slovačke, Grčke, Kipra i Rumunije, kao pet zemalja EU koje ne priznaju lažnu državu, ali i Mađarske i Jermenije, dok su i zemlje poput Moldavije, Italije i još nekih članica EU, i pored velikih pritisaka, izrazile rezervu po pitanju članstva tzv. Kosova. Stoga je svaki glas bitan. 

Naš izvor blizak Savetu Evrope kaže da je Azerbejdžan zemlja koja je jako važna za Srbiju u SE. 

"Nije nam bitan samo zbog Kosova i Metohije, već i ostalih pitanja. Nikako nam ne bi odgovaralo da Azerbejdžan ne bude u SE", istakao je naš sagovornik. 

Članica Parlamentarne delegacije Srbije pri SE Elvira Kovač navela je za RT Balkan da je besmisleno da su na poslednjem zasedanju u oktobru bili svi koji su napadali Azerbejdžan, a ne dozvoljavaju im da bilo šta kažu.

"Kakva je to organizacija koja priča o ljudskim pravima, demokratiji i dijalogu, a dijaloga nema? Ne daju im ništa da rade, ne mogu da govore, učestvuju ni glasaju u PS SE . Nadam se da će u januaru greška biti ispravljena i da će im mandati biti verifikovani. Ovako se podriva legitimitet, kao i kredibilitet platforme za sadržajan dijalog, jer najmanje 10 miliona građana jedne evropske zemlje više nije zastupljeno u SE i ostalo je bez glasa. Azerbejdžan je danas dragocen faktor u međunarodnom poretku zasnovanom na pravu, miru i bezbednosti", izjavila je Kovač, koja je i na sednici branila Azerbejdžan.  

Putin s predsednikom Azerbejdžana: Čekam vas u Kazanju na samitu BRIKS-a

Inače, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je u aprilu usvojila preporuku za prijem Prištine, nakon što je prethodno vlada privremenih prištinskih institucija, posle osam godina odbijanja da sprovede odluku tzv. Ustavnog suda i kao vlasništvo manastira Visoki Dečani upiše 24 hektara zemlje, zatražila od agencije za katastar da tu zemlju uknjiži kao vlasništvo svetinje.

To je bio dovoljan signal za izvestioca SE Doru Bakojani da Priština poštuje vladavinu prava, iako je na početku pisanja izveštaja o KiM govorila da formiranje ZSO mora biti uslov za ulazak u Savet Evrope. Onda je spustila kriterijume, pa je osnivanje ZSO prebacila kao obavezu, ali posle ulaska u ovu organizaciju.

Srbija je na sednici Parlamentarne skupštine ukazivala da bi potencijalni ulazak tzv. Kosova u SE bio protivan pravilima. Izveštaj Bakojanijeve je dobio zeleno svetlo, ali se ispostavilo da glasanje na Komitetu ministara, gde je jedna zemlja jedan glas, neće proći baš glatko, pa na zasedanju ovog tela u maju prijem Prištine nije bio na dnevnom redu. Sada glavni zapadni mentori "brifuju" Prištinu da makar pošalje tzv. Ustavnom sudu nacrt statuta ZSO, što bi bio uvod u formiranje ZSO (dogovorena pre više od decenije Briselskim sporazumom), kako bi mogli da im prostoru crveni tepih, kršeći sva pravila namerom da lažnu državu, koju ne priznaju Ujedinjene nacije ni više od polovine, sveta puste u SE.