U godinama najavljivanja otvaranja Poglavlja 27 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, urednici su tri puta proveravali visinu investicija koje će podrazumevati usklađivanje sa ekološkim standardima EU: 10 do 15 milijardi evra. U najskupljem i najzahtevnijem pregovaračkom poglavlju kao sektor na kojem će biti potrebno najviše rada izdvajalo se prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje otpadom. Poslednjih meseci, međutim, primat ekološkog problema broj jedan u zemlji, barem u široj javnosti, preuzeo je zagađeni vazduh.
Sagovornici RT Balkan slažu se da zagađenje vazduha nije problem koji postoji od juče, prisutno je godinama unazad. Ono što je novina je da je javnost sada mnogo više zainteresovana za ovu problematiku. Za razliku od prethodnih godina sada neuporedivo više građana prati zagađenje iz dana u dan preko raznih aplikacija, a procvetalo je i tržište prečišćivača vazduha koje nabavlja sve veći broj njih.
Ekološki aktivisti, takođe, bacili su veće svetlo na ovaj problem koji je izveo više hiljada građana na ulice. Jedan od poslednjih protesta održan je početkom decembra i sa njega je zatraženo da se javnost svakog meseca obaveštava o koracima koji su preduzeti kako bi se smanjilo zagađenje, da se kažnjavaju veliki zagađivači, a poručeno je i da će ako se okupi 30.000 ljudi na protestu, na sledećem biti blokirano svih pet beogradskih mostova. To se, za sada, nije desilo.
Prvi strateški dokument
Novina je i to što je Srbija nedavno dobila prvi nacionalni Program zaštite vazduha u Republici Srbiji od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom. Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je reč o prvom strateškom dokumentu za oblast zaštite vazduha za čiju će primenu u narednim godinama biti potrebna ulaganja od 2,6 milijardi evra.
Potrebna ulaganja su nadmašila procenu koju je izneo Fiskalni savet 2018. godine, u izveštaju o investicijama u zaštitu životne sredine. Njihova procena je bila da će u narednih desetak godina u unapređenje kvaliteta vazduha biti potrebno uložiti 2,4 milijarde evra. Nacionalni plan, osim što je dve milijarde "teži", odnosi se i na kraći vremenski rok.
Resorno ministarstvo navelo je da će ciljevi programa biti ostvareni kroz smanjenje emisija iz različitih sektora, kao što su energetika, stacionarna postrojenja za sagorevanje, saobraćaj, velika industrijska postrojenja i poljoprivreda. Neke od mera najavljene u saopštenju su brža zamena starih uređaja za grejanje u domaćinstvima i obnova voznog parka.
"Unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji jedan je od ključnih prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine", ističe se u saopštenju.
Prvi nacionalni Program zaštite vazduha ne može se naći na sajtu resornog ministarstva, a do objavljivanja ovog teksta od ministarstva nismo dobili odgovore na pitanja upućena mejlom o tome koje su konkretno mere planirane, za koje će biti izdvojeno najviše sredstava, koliko je novca prošle godine uloženo u mere za poboljšanje kvaliteta vazduha i da li ministarstvo postupa po prijavama građana kada je reč o zagađenju vazduha.
Koliko je stanje zabrinjavajuće, šta se meri i kako?
Veliki gradovi u trećoj kategoriji
Zvanične podatke o zagađenosti vazduha za nivo cele zemlje objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine koja koristi mrežu državnih i lokalnih mernih stanica.
U poslednjem godišnjem izveštaju, za 2021, podaci su prikupljani sa 201 mernog mesta. I pokazali su da je u čak 20 gradova u Srbiji vazduh prekomerno zagađen, to je treća i najlošija kategorija vazduha prema klasifikaciji Agencije i odnosi se na vazduh gde su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija. Na tom spisku su gotovo svi veći gradovi naše zemlje: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Čačak, Valjevo, Pančevo, Subotica, Novi Pazar, Sombor…
Dominantna zagađujuća materija su suspendovane čestice PM 2.5 i PM 10, u oba slučaja prekoračene su godišnje granične vrednosti dozvoljene količine ovih materija u vazduhu na velikom broju mernih stanica širom zemlje.
Najveće dnevne koncentracije PM10 tokom 2021. godine izmerene su na stanici Valjevo čak 317 µg/m3 i na stanici Bor Gradski park 267 µg/m3 – dozvoljena dnevna koncentracija je 50 µg/m3.
Što se tiče ostalih zagađujućih materija predstavljenih u izveštaju, godišnje granične vrednosti nisu prekoračene ni na jednoj mernoj stanici kada su u pitanju sumpor-dioksid, ugljen-monoksid, benzen, mada je bilo dnevnih prekoračenja, dok je u slučaju azot-dioksida godišnja vrednost prekoračena na četiri stanice u Beogradu, Smederevu, Boru i Valjevu, zabeleženo je i prekoračenje ciljnih vrednosti prizemnog ozona (na sedam stanica) i benzopirena (na četiri stanice).
Najčešći izvori zagađenja, kada je reč o PM 2.5 i PM 10 su toplane snage manje od 50 megavata i individualno grejanje (80 odsto, odnosno 65 odsto slučajeva), drumski saobraćaj (8 odsto, odnosno 9 odsto), industrija (5 odsto) kada je reč o PM 2.5 i poljoprivreda bez stočarstva (osam odsto) kada je u pitanju PM 10.
Za visoku koncentraciju sumpor-dioksida i azot-dioksida odgovorna je proizvodnja električne i toplotne energije (91 odsto, odnosno 42 odsto), drumski saobraćaj učestvuje sa 38 odsto u proizvodnji koncentracija azot-dioksida, a industrija sa šest odsto.
Kako diše prestonica
Vazduh je u Beogradu bio prekomerno zagađen usled prisustva azot dioksida i suspendovanih čestica PM 10 i PM 2.5, navodi se u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine.
Merenja kvaliteta vazduha svakodnevno obavlja Gradski zavod za javno zdravlje koji u državnoj mreži ima tri merne stanice, a u lokalnoj više od 30 mernih mesta i stanica. Merenja se vrše akreditovanim metodama, u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, a indeks kvaliteta vazduha usklađen je sa onim Agencije za zaštitu životne sredine, kaže Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Treba još dodati da su u domaće, republičko zakonodavstvo implementirane evropske direktive o kvalitetu vazduha, tačnije da granične vrednosti zagađujućih materija odgovaraju onima u zemljama EU.
Mediji su mnogo puta pisali o tome da je Beograd određenog dana bio najzagađeniji grad na svetu, nekad je padao na drugo ili treće mesto u tim izveštajima – već u zavisnosti od dana do dana.
"Koji je grad najzagađeniji, ako biste baš hteli da ih rangirate tako, razlikuje se od sata do sata, a ne od dana do dana. Mi ne rangiramo gradove, naš posao je vršenje fizičko-hemijskih ispitivanja kvaliteta vazduha, dobijanje podataka, objavljivanje zdravstvenih preporuka, ali mislim da nema ni smisla rangirati jer se na dnevnom nivou poredite sa gradovima koji su u drugoj vremenskoj zoni. Znamo da su zagađenja najveća ujutru, kasno popodne i uveče, a vi poredite zagađenje sa gradovima iz celog sveta gde je negde dan, negde noć, negde leto, a negde zima. Imate i godišnje liste i tu se vidi da Beograd nije najzagađeniji grad na svetu, nego da je daleko od toga", kaže Šoštarić.
Dodaje i da je apsurd što popularni sajtovi i aplikacije koje rangiraju gradove, napišu da je vazduh ocenjen kao nezdrav zato što je trenutna vrednost suspendovanih čestica deset puta veća nego što propisuje Svetska zdravstvena organizacija na godišnjem nivou.
"Dakle, poredi se trenutna vrednost sa graničnom vrednošću za godinu dana što je relativan apsurd, a još je veći apsurd što to niko neće da čita i prenese do kraja informaciju", ističe Šoštarić.
Treba tome dodati još jedan podatak: mediji se gotovo po pravilu u rangiranju gradova pozivaju na podatke sajta "Aj-Kju er" ili njihove aplikacije "Er vižual". "Aj-kju er" je, što se može videti i na njihovom zvaničnom sajtu, švajcarska kompanija koja se bavi, između ostalog, proizvodnjom filtera za vazduh i prečišćivača za vazduh.
"Vazduh u Beogradu nije zagađeniji nego ranije, samo su sada merenja preciznija, podaci su dostupniji. Ranije ste u prestonici imali fabrike, industriju, svi su automobili bili euro 1, imali smo olovni benzin. Sada nas zagađuju drugi polutanti", kaže Šoštarić.
Najveći izvor zagađenja u Beogradu, koji ima problem sa visokom koncentracijom PM 10 i PM 2.5, trebalo bi po izveštaju Agencije da budu toplane i individualna ložišta koja su stavljena u jednu kategoriju ubedljivo najvećeg zagađivača koji dovodi do povišenih koncetracija ovih štetnih materija.
"Individualna ložišta jesu izvor zagađenja, ali ne i toplane jer samo je još jedna ostala, koliko znam, koja treba da pređe na gas, sve ostale ga već koriste kao gorivo". ističe Šoštarić.
Zelena ili ljubičasta Srbija
Komentarišući izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine, Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da se uočava da je s jedne strane Agencija, verovatno pod pritiskom javnosti, prestrogo ocenjivala i stavljala pojedine gradove u treću kategoriju, koja se na mapi označava ljubičastom bojom, u slučajevima kada je granična vrednost prekoračena jedan ili dva dana zajedno sa gradovima gde je ona bila prekoračena više od sto dana. S druge strane, zelenom bojom, što označava prvu kategoriju vazduha, čist i nezagađen, označavani su na mapi Srbije gradovi u kojima uopšte nisu ni vršena merenja, ističe Jovanović.
"Imamo 12 ili 13 gradova sa više od 50.000 stanovnika koji nemaju odgovarajući monitoring. Beograd je kupio 20 novih automatskih mernih stanica, što je nepotrebno rasipanje para i ne leči problem, a tamo gde treba nema ih uopšte. Surdulica, Leskovac, Majdanpek, Vranje, samo su neki od njih. Kad nemate merenja, ne možete da predstavite da je vazduh prve kategorije. Nemamo dokaze da je on zagađen, iako verovatno jeste, ali još manje ima dokaza da je čist", kaže Jovanović.
Ipak, on državni monitoring ocenjuje kao solidan, a kao rak-ranu navodi to što se ono što je zabeleženo praćenjem kvaliteta vazduha ne leči, što se Zakon o zaštiti vazduha slabo primenjuje u delu koji se odnosi na kažnjavanje velikih zagađivača i što se sveukupno vrlo malo radi na merama koje bi odgovorile na zabeležene visoke koncentracije štetnih materija u vazduhu.
"U Srbiji se kao i u svim razvijenim zemljama meri se standardni set parametara, azotni oksidi, sumporni oksidi, prizemni ozon, suspendovane čestice, PM 2.5 i PM 10, koje su od strane Svetske zdravstvene organizacije žigosane kao najveći problem ugrožavanja zdravlja stanovništva. Posebno PM 2.5 čije čestice ulaze direktno u pluća, alveole. Opasan je ne samo zbog svoje koncentracije nego i zbog toga što ove čestice često nose teške metale i druga opasna jedinjenja i elemente. Procena SZO je da je u Srbiji 14.000 prevremenih smrti zbog aero-zagađenja, po tom broju Srbija je prva u Evropi, a Beograd, prema istim podacima, milionski grad sa najlošijim kvalitetom vazduha u Evropi", navodi Jovanović.
On dodaje da ne bi rekao da je kvalitet vazduha gori danas nego ranije.
"Sa manjim ili većim varijacijama on je konstantno loš. Ozbiljan monitoring postoji u proteklih 10-12 godina. Ako kažemo to je i pre bilo, šta to znači, da treba tako i da ostane? Industrija, ložišta, manje elektrane i saobraćaj su izvor zagađenja u Srbiji u 95 odsto slučajeva. Ložišta na ugalj i mazut se moraju eliminisati aktivnošću institucija i države, ne nečijom pojedinačnom savešću. Ložišta ima oko milion u Srbiji i treba ih promeniti. Legitimna je i zabrana određenih motora, ali dajte druga vozila, ne treba očekivati da neko sa prosečnom platom od 300-400 evra može da kupi električni automobil. Industrijski i energetski sektor, takođe, treba da rešavaju problem preteranih emisija", ističe Jovanović.
Da li nas truje proizvodnja struje?
Vratimo se još jednom godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji, jedinom zvaničnom dokumentu po ovom pitanju koji se odnosi na teritoriju cele zemlje. U njemu se navodi da je "tokom 2021. godine pojava koncentracija sumpor-dioksida opasnih po zdravlje ljudi zabeležena na stanici Bor Gradski park pet puta. Pojava koncentracija azot-dioksida opasnih po zdravlje ljudi nije zabeležena ni na jednoj stanici tokom 2021. godine".
Izvor zagađenja, u slučaju ove dve materije, u najvećem broju slučajeva je proizvodnja električne i toplotne energije. Iako su, što se zagađenja vazduha tiče, najveći problem suspendovane čestice, za koje su u značajnom broju slučajeva odgovorna i individualna ložišta, Evropska unija stalno nas prekoreva zbog termoelektrana na ugalj, kada je u pitanju zagađenje vazduha. Ostali izvori zagađenja uopšte se ne pominju.
U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za ovu godinu, kao i u onom od pre dve godine, u delu koji se tiče Poglavlja 27 i još preciznije zagađenja vazduha, Srbija se poziva da kao prioritet reši emitovanje zagađujućih materija iz Termoelektrane "Kostolac B", ali i da se odrekne uglja.
Najveći zagađivači su kućna ložišta, zatim toplane na biomasu, saobraćaj, pa tek onda proizvodnja električne energije, koja učestvuje u veoma malom procentu u zagađenju vazduha, kaže stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
"Proizvodnja električne energije ima najmanji uticaj na zagađenje, to je priča iz 'Zelene agende' koja je dovela Evropu u ovaj problem u kojem jeste. Nigde se gas za proizvodnju struje ne troši u toj meri kao na našem kontinentu, pre svega u EU, jer Stari kontinent ima najviše obnovljivih izvora energije. Kad nema vetra, sunca, niski su vodostaji, morate da balansirate, a jedino sa gasom možete da date brz odgovor da se na mreži održi napon", kaže Zdravković.
Što se tiče naših elektrana i zamerki da su postrojenja stara, da koriste nekvalitetan ugalj i da je zbog toga emisija štetnih materija višestruko veća kod nas nego u EU, Zdravković navodi da postrojenja jesu stara, ali i da nisu ni blizu toliki zagađivači kolikim se prikazuju.
"Naše termoelektrane su pravljene da rade na ugalj koji mi kopamo ovde u Srbiji i to zaista nije veliki problem, koriste lignit koji je najmanje kaloričan ugalj. Bilo je oplemenjivanja mazutom zbog svih problema sa nekvalitetnom rudom i dešavanjima u EPS-u", navodi Zdravković.
Neuporedivo manje zagađenja bilo bi kada bi stepen gasifikacije bio veći, ističe naš sagovornik.
"Nemačka je, na primer, veoma gasifikovana zemlja, sagoreva najveće količine gasa u Evropi. Posle gašenja nekoliko termoelektrana, izgradili su termoelektranu koja je ima instalisane kapacitete tri puta veća nego sve zajedno zatvorene. Pod plaštom ekologije, projektovali su tu veliku termoelektranu da radi na najkvalitetniji ugalj na svetu, antracit koji uvoze iz Rusije", ističe Zdravković.