Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, pozvao je sve pripadnike srpske zajednice u Sjedinjenim Američkim Državama da na predstojećim predsedničkim izborima podrže republikanskog kandidata Donalda Trampa. Dodik veruje da bi Trampov povratak u Belu kuću značio povratak "razumne i pravedne spoljne politike od koje zavisi i globalna stabilnost".
"Prvi mandat Donalda Trampa pokazao je da je on predsednik mira, koji svetsku politiku vodi odgovorno i uvažava specifičnosti svih strana. Verujem da će njegov novi mandat doneti bolje odnose između Republike Srpske i SAD," rekao je Dodik, dodajući da su Trampove političke odluke bile pragmatične i prilagođene različitim interesima širom sveta.
Dodik je dalje istakao da se kao "porodičan čovek, hrišćanin, Srbin, otac i deda" nada Trampovoj pobedi jer veruje da bi sa njim na čelu Amerika bila zemlja koja prepoznaje raznolikosti i podržava pozitivne promene, za razliku od politike koja, prema njegovim rečima, nameće ideje koje čak ni u Americi ne prolaze.
"Sa nadom očekujem njegovu pobedu i radujem se novoj eri saradnje sa Belom kućom", napisao je Dodik na društvenoj mreži Iks.
Sarajevo tvrdi: Neće biti značajnijih promena
Jahja Muhasilović, profesor na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu, skeptičan je prema eventualnim zaokretima američke spoljne politike.
Prema njegovim rečima, bez obzira na ishod izbora, kada je u pitanju spoljna politika prema Balkanu do radikalnog zaokreta neće doći. Ipak, Trampova otvorenija politika mogla bi doneti veću transparentnost u međunarodnim odnosima.
"Što se tiče Zapadnog Balkana, mislim da neće doći do nekog radikalnijeg zaokreta. Popularnost demokrata u našem regionu je najnižem nivou, najviše zbog podrške Izraelu. Licemerno se zalažu za demokratiju, a podržavaju Izrael i finansiraju ga u onome što radi na Bliskom istoku", rekao je Muhasilović za RT Balkan.
Takođe, istakao je zanimljiv fenomen u odnosu na 2016. godinu jer je Tramp uspeo da pridobije deo muslimanske zajednice u SAD.
"Shvatio je da je ova zajednica brojčano i finansijski jaka, pa je odlučio da ovaj put ne ide brutalno protiv muslimana", naveo je Muhasilović, dodajući da se među Bošnjacima i muslimanima na Balkanu pojavila grupa tzv. trampista kao rezultat te strategije.
Tramp popularniji u Republici Srpskoj, Harisova u Federaciji BiH
Istraživanje kompanije "Valikon" otkriva podeljene stavove među građanima Bosne i Hercegovine. Kamala Haris, potpredsednica SAD, uživa znatno veću podršku u Federaciji Bosne i Hercegovine, dok su građani Republike Srpske dominantno uz Donalda Trampa i žele ga videti kao narednog predsednika.
Na nivou cele BiH, malo više od trećine ispitanika, odnosno 36 odsto želi da Kamala Haris postane predsednica, dok 32 odsto podržava Trampa. Ostatak populacije je ili neodlučan ili smatra da ishod američkih izbora nije važan za njih.
Ovi rezultati ukazuju na duboku podelu po pitanju američke politike u regionu, gde percepcija američkih kandidata i njihovih politika zavisi od lokalnih i verskih identiteta, što se dodatno reflektuje na regionalne političke i društvene stavove.
Duboke podele između Republike Srpske i Federacije BiH
Pitanje predsedničkih izbora u SAD nije jedini primer razlike u stavovima između građana Federacije BiH i Republike Srpske, koji su često na suprotnim stranama kada su u pitanju globalna dešavanja. Na godišnjicu početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajine, 24. februara 2023, zgrada Vijećnice u Sarajevu bila osvetljena bojama ukrajinske zastave.
Takođe, Palata Republike Srpske u Banjaluci 18. marta ove godine bila obojena bojama ruske trobojke u znak podrške pobedi Vladimira Putina na predsedničkim izborima u Rusiji. 9. oktobra godine, Palata Republike Srpske bila je osvetljena bojama izraelske zastave kao izraz solidarnosti sa Državom Izrael zbog eskalacije nasilja na Bliskom istoku izazvanog raketnim napadima Hamasa iz Pojasa Gaze.
Istovremeno, u februaru ove godine, na ulicama Sarajeva organizovane su proslave povodom iranskog napada na Izrael. Ovi primeri jasno ilustruju duboko ukorenjene razlike u stavovima dve entitetske zajednice koje se reflektuju na skoro sve globalne teme.
Ipak, jedno od najoštrijih pitanja koje deli građane Republike Srpske i Federacije BiH ostaje članstvo Bosne i Hercegovine u NATO-u. Dok je Federacija uglavnom naklonjena pridruživanju Alijansi, Republika Srpska tradicionalno se protivi ovoj ideji jer je i sama bila žrtva NATO bombardovanja.
Ovi stavovi odražavaju duboko ukorenjene podele unutar zemlje, gde su istorija, religija i politička opredeljenja naroda Bosne i Hercegovine nepomirljiva razlika.