Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je svoj mandat na "proveru" – ponudivši političkim protivnicima, koji su prethodnih dana pozivali na političku odgovornost zbog tragedije na novosadskoj Železničkoj stanici, raspisivanje savetodavnog referenduma o njegovom razrešenju.
S obzirom na to da ovakav vid izjašnjavanja građana nije pravno obavezujući, ukoliko bi većina od ukupnog broja izašlih birača na listiću zaokružila "da" za njegovu smenu, šef države imao bi samo moralnu obavezu da podnese ostavku.
Takav sled političkih koraka je i obećao, a koje institucionalne lestvice na tom putu treba da se pređu?
Odgovarajući onima koji su prethodnih dana na protestima, kako je rekao, "u suštini tražili njegovu ostavku", Vučić je istakao da ga "ne spominju otvoreno", jer prema njegovim rečima, nema baš nikakve nadležnosti, ali da suštinski traže "njegovu glavu".
"Ja vam je nudim na tacni. Nemojte Miloša Vučevića. Neće proći. Ja vam nudim rešenje. Nudim vam veliku pobedu. Imamo većinu u Skupštini sa 126 glasova. Mi ćemo da vam damo. Samo izrazite želju. Dajte nam vaših 70, 80 vaših potpisa i mi ćemo izaći da tražimo od naroda savetodavno mišljenje na referendumu o razrešenju Aleksandra Vučića", ponudio je predsednik.
Vučić je obećao da neće biti ni dana više predsednik, ukoliko 50 odsto naroda bude saglasno sa tim.
"Javno se zavetujem, tog dana podnosim ostavku, idete na nove predsedničke izbore. I time ste rešili sve svoje probleme. To možemo već da uradimo u januaru, možemo u martu, možemo u maju. Birajte kad god hoćete. Nemojte da maltretirate ovaj narod", rekao je predsednik Srbije.
Objašnjavajući zakonske i ustavne mogućnosti za preispitivanje mandata predsednika države, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladan Petrov za RT Balkan ističe da ovakva ponuda predviđa preispitivanje najšire političke odgovornosti za kompletnu političku situaciju, a koja je, kako kaže, doživela kulminaciju poslednjom kolektivnom tragedijom u Novom Sadu.
"Predsednik Srbije izašao je sa jednom mogućnošću koju Narodna skupština ima, da pred narod iznese pitanje od najšireg značaja iz svoje nadležnosti. Na taj način bi se narod, kao nosilac suverenosti, izjasnio o nekakvoj njegovoj političkoj odgovornosti za kompletnu situaciju u kojoj se nalazimo i to bi imalo najveću težinu. Parlament u tom slučaju može samo da se sa građanima konsultuje o tom pitanju. Odluka naroda tada nema pravnu težinu, ali bi dovela do moralne političke odgovornosti predsednika Republike", navodi prof. Petrov za RT Balkan.
Odluka o raspisivanju savetodavnog referenduma, podseća naš sagovornik, donosi se većinom od ukupnog broja poslanika.
"Logično je da se opozicija angažuje oko toga, a da potom, vladajuća većina potpomogne prilikom glasanja za raspisivanje", ističe prof. Petrov.
Ovakvim putem, objašnjava profesor Petrov, bio bi preskočen klasičan postupak razrešenja, koji bi obuhvatao razne instance, od skupštine preko Ustavnog suda, pa nazad do parlamenta. Kako podseća, naš sadašnji Ustav, za razliku od prethodnog, ne poznaje više opoziv predsednika Republike i napominje da on može biti razrešen samo zbog povrede Ustava.
"Postoji i druga mogućnost, mimo referenduma. To je da opozicija inicira postupak za razrešenje za koji je potrebno najmanje podrška jedne trećine poslanika, a potom bi se odluka donosila većinom od ukupnog broja poslanika. Potom bi, taj predlog išao na Ustavni sud, koji ima rok od 45 dana da se izjasni da li je predsednik povredio Ustav. Zatim se, to mišljenje vraća skupštini i ona o njemu odlučuje najjačom, dvotrećinskom većinom o tome da li će predsednik Republike biti razrešen", rekao je naš sagovornik.
Opozicija s druge strane, ovo vidi kao populistički potez. Vučićevu ponudu, poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović smatra neprimerenom i ističe da time "predsednik Srbije sebe stavlja u prvi plan".
Prema Zakonu o izboru predsednika Republike i Ustavu, mandat šefu države može prestati ako podnese ostavku ili bude razrešen. Kako propisuje Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, mišljenje građana na savetodavnom referendumu utvrđuje se glasovima većine izašlih i nije pravno obavezujuće. Zahtev za raspisivanje referenduma o pitanju iz nadležnosti skupštine može da podnese većina od ukupnog broja svih tribuna Narodne skupštine.
Predsednik Srbije proveru svoje podrške na referendumu, opoziciji je ponudio i u avgustu, kada se u javnosti rasplamsala polemika oko projekta "Jadar" i svrsishodnosti iskopavanja litijuma.
"Odluka o litijumu neće biti doneta bez naroda. Udruženja i političke stranke odbijaju razgovore i obmanjuju građane. Ako žele, može da se ide na referendum za opoziv predsednika", rekao je tada Vučić.
Na tadašnju ponudu, opozicija je isticala da je "Vučić time založio sebe, jer mu po istraživanjima, propada referendum o litijumu".