Pored demokratije i ljudskih prava, birokratija i korupcija su omiljene reči zapadnih mentora koji sebi daju za pravo da u Srbiji sprovode razne agende.
Jedna od njih podrazumevala je i "krčenje šume propisa", a kada se raskrčen put kroz tu gustu šumu očigledno je ostao prostor za malverzacije i ekstraprofite raznih kompanija.
Jer, gde su Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i slične zapadne organizacije, teško da može biti mnogo dobrog za građane Srbije. A upravo oni su inicirali i podržali izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kako bi se dalo ubrzanje za izdavanje građevinskih dozvola.
Tragedija koja se dogodila prošle nedelje u Novom Sadu, kada je 14 osoba poginulo, a tri se još bore za život, bacila je svetlo na probleme i procedure u građevinskoj struci. Istraga će pokazati čiji su nemar i(li) neznanje doprineli da dođe do ove tragedije. U međuvremenu, otvaraju se pitanja u vezi sa propisima koji regulišu ovu oblast, pa i nelogičnosti koje su uvedene pod plaštom ubrzanja procedure, a mogle bi biti na uštrb struke.
Pokret "Mi – snaga naroda prof. dr Branimir Nestorović" je ukazao da, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je usvojen za vreme ministra Zorane Mihajlović, Projekat za izdavanje građevinske dozvole (PGD) ne sadrži statički proračun konstrukcija, niti je on predviđen, a da Projekat za izvođenje (PZI) koji mora da ima te statičke proračune, ne podleže kontroli nijedne državne institucije. Oni navode da vlast novim zakonskim rešenjima, koja im nameću i nalažu zapadni mentori pod okriljem "pomoći u izgradnji institucija i usklađivanja akata i procedura" u obliku USAID i sličnih organizacija, probleme godinama gura pod tepih.
Najbitniji razlozi za izmene zakona iz 2014. godine, prema obrazloženju zakonodavca i njihovih mentora, ogledaju se u sve većoj potrebi unapređenje transparentnosti oblasti planiranja i izgradnje, uvođenja izvesnosti u procedure reafirmacijom načela pravne sigurnosti, uvođenje pojednostavljenih i efikasnijih procedura, kao i dalje usklađivanje srpskog sa evropskim zakonodavstvom.
Na više mesta je istaknuto da ovaj propis ima za cilj da "rastereti i privuče investitore i podstakne gradnju".
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović se hvalila uspehom novog propisa i izjavila je da je tokom 2015, izdato približno 50 odsto više građevinskih dozvola u odnosu na prosek iz prethodnih sedam godina, a da je procedura izdavanja građevinske dozvole skraćena sa nekadašnjih 250 do 300 dana na 28 dana.
Ona je isticala da je od samog početka USAID pružao podršku reformi sistema izdavanja građevinskih dozvola – od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji do zajedničkog rada sa opštinama na uvođenju e-dozvola i da je doprineo da Srbija sa 186. mesta dođe do prvih 10 u svetu u oblasti izdavanja građevinskih dozvola, prema rangiranju Svetske banke, te da je to primer kako treba da sprovodimo sve buduće reforme.
To bi očigledno trebalo da radimo rasterećivanjem od činjenica i uprošćavanjem. Ali, zašto bi to i brinulo Amerikance, kad se tako izgrađeni objekti neće graditi u Njujorku, već u Beogradu ili Novom Sadu. Tako je ubacivanjem izdavanja dozvola u "petu brzinu" iz ovog važnog propisa "ispala" obaveza da se izračuna da li će konstrukcija moći da stoji.
"Građevinski projekat se sastoji od idejnog i glavnog projekta. Ranije se dobijala dozvola kada je gotov glavni projekat, a njegov obavezan deo je bio proračun stabilnosti objekta. Po ovom novom, da bi ubrzali izdavanje građevinskih dozvola i prilagodili se EU, izbacili su neke ozbiljne i relevantne segmente. Nije samo izbačen statički proračun, već i elektrotehničke instalacije, a i od struje ginu ljudi", ukazuje građevinski inženjer.
On napominje da su zakonodavci prepisali makedonski zakon i pustili ga kroz objedinjene procedure CEOP.
"Projekat građevinske dozvole sada ne sadrži nikakvu kontrolu projektne dokumentacije. Po starom zakonu je morao da sadrži unutrašnju kontrolu, u zavisnosti ko je bio nosilac projekta, da u okviru svoje firme ima kontrolu. Morali su imati i spoljnu kontrolu, revizorski izveštaj i sa tim su išli u sekretarijat po građevinsku dozvolu. Svega toga sada nema, nego je prepušteno na volju i savest investitoru. Isključen je svaki tip obaveznog proračuna i kontrola dokumentacije kod dobijanja građevinske dozvole", objašnjava inženjer.
On napominje da posle Projekta za izdavanje građevinske dozvole sledi Projekat za izvođenje (PZI) u kojem je obavezan statički proračun, ali da je tu sporno što nijedna ustanova ne kontroliše te podatke, već je garant da su oni tačni – potpis građevinskog inženjera. Ukazuje da je to posebno sporno danas, kada je i u ovoj struci, zbog neretko sumnjivih diploma, upitno ko sve stavlja potpis na građevinske projekte.
Nekadašnji ministar saobraćaja i infrastrukture, građevinski inženjer Branislav Ivković za RT Balkan kaže da je koren ovog problema u objedinjenim propisima u Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je donela "dosovska vlast odmah posle 2000. godine, kada je ministar bio Dragoslav Šumarac, a da su sledeći ministri navodno doterivali".
"Više oblasti prostornog planiranja, gradnje i održavanja objekata su neprimereno pokrivene jednim zakonom. To je totalan promašaj koji je izazvao ozbiljan haos. To se podvodilo pod usklađivanje sa evropskim standardima. Projekat za građevinsku dozvolu bi morao da ima suštinske proračune koji garantuju da objekat uopšte može da stoji i da bude siguran. Nedopustivo je bez toga izdavati građevinsku dozvolu", smatra Branislav Ivković.
Sagovornik RT Balkan objašnjava da projekat za PDI, podleže tehničkoj kontroli, tako da se uključuje druga kompanija, koja kontroliše projektanta da li je dobro računao i radio. Svojim potpisom tehnička kontrola preuzima odgovornost za tu dokumentaciju, ali da u njoj nema statičkog proračuna.
"Ako vi PDI uradite bez bitnih proračuna, tehnička kontrola to overi, posle projekat za izvođenje (PZI) nema tehničku kontrolu, odnosno to što vi računate tamo, niko ne proverava. Kada je statički proračun bio obavezan u glavnom projektu, radilo se odgovorno, jer se znalo da imaš tehničku kontrolu, koju je sprovodio stručnjak iz druge firme. To je kolega i sramota te da ti nešto nađe da ne valja. Samim tim mnogo odgovornije radiš. Ta izmena je bila pogrešna, a uradili su je ljudi koji nisu iz struke, ni iz prakse", ističe Ivković.
On ukazuje da je preko potrebno da se uvedu novi propisi i da se razdvoje nadležnosti. Smatra da je neophodno da se donesu pojedinačni zakoni o planiranju i uređenju prostora i naselja, zakon o izgradnji objekata, uz prateća podzakonska akta, u kojima se namenski opisuje sadržaj dokumentacije za ključne objekte i zakon o održavanju objekata.
"Uveo bi se red i tada se ne bi desilo ovo, da se ozbiljan proračun, koji mora biti deo projekta za građevinsku dozvolu, faktički minimizira. Neophodno je da se vratimo jednoj preciznoj zakonskoj raspodeli, jer je to bitno za stabilnost objekata i bezbednost građana. Zakon o održavanju objekata, takođe, mora biti poseban, imamo brane i mostove koji moraju imati redovne periode održavanja i kontrole. To je par ekselans obaveza države kao investitora. Da je bilo redovno održavanje objekta u Novom Sadu, verovatno bi se neke stvari na vreme otkrile i otklonile", ukazuje Branislav Ivković.