Steže li se oko Crne Gore obruč da uradi ono što nikad nije u svojoj istoriji, da pošalje vojsku na istok za podršku snagama koje ratuju protiv Rusije?
Da, konstatuje deo ovdašnje javnosti, pogazi vekovnu tradiciju, svoje slobodarstvo, da na Rusiju krene sa onima koji su Crnu Goru bombardovali pre samo četvrt veka, ubijali decu i nevin narod? Koliko je ta država u ovom trenutku blizu svojevrsnoj istorijskoj perverziji sadržanoj u toj mogućnosti?
Zamenik predsednika Vojnog komiteta NATO-a general Endrju Roling o ovoj je mogućnosti govorio početkom oktobra kada je javnosti u Crnoj Gori potvrđena informacija da je na samitu u Vaštingonu postignut dogovor 32 zemlje članice alijanse, među njima je i Crna Gora, da se pokrene misija odnosno pošalje NATO vojska čiji će cilj biti da obuči Ukrajince "da pobede Rusiju".
General Roling tada je objasnio da Crna Gora, koliko on zna, "nema primedbi na tu misiju", da vojne trupe neće ići u Ukrajinu već će "ukrajinske vojnike obučavati u Poljskoj i Nemačkoj".
Krajem avgusta ove godine, članovi Saveta za bezbednost i odbranu Crne Gore, na 35. sednici kojoj je prisustvovao i premijer Milojko Spajić, kako je tada saopšteno iz Kabineta predsednika države, informisani su o mogućnostima angažovanja pripadnika vojske Crne Gore u sastavu misije vojne pomoći Evropske unije za podršku Ukrajini (EUMAM) kroz bilateralni angažman sa Republikom Slovenijom.
"Posebno je naglašeno da će sve aktivnosti u okviru navedene misije biti realizovane na teritoriji neke od zemalja Evropske unije i da niti jedan pripadnik Vojske Crne Gore neće ući na teritoriju Ukrajine. Utvrđeni predlog odluke o angažovanju pripadnika Vojske Crne Gore u pomenutoj misiji Savet za odbranu i bezbednost će dostaviti Skupštini Crne Gore na razmatranje i odlučivanje", saopšteno je tada iz Kabineta predsednika što je početkom septembra i učinjeno.
Prema jednom od izveštaja Evropske komisije, Crna Gora je još septembra prošle godine, kada je na čelu vlade bio premijer Dritan Abazović, zvanično zatražila da bude deo misije EU u Ukrajini u kojoj mogu učestvovati i zemlje koje nisu članice i čiji je cilj da do zime 2025. godine obuči 75.000 ukrajinskih vojnika.
Od početka u opticaju je varijanta u kojoj bi trojica oficira VCG obučavali ukrajinske vojnike na teritoriji Nemačke.
"Crna Gora snažno stoji uz Ukrajinu u njenoj borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i slobodu ukrajinskog naroda. Podršku i solidarnost izražava ne samo retorički, već i kroz konkretan politički angažman, kao i finansijski i humanitarni doprinos", navodi se u jednom od saopštenja Minstarstva odbrane Crne Gore.
Mogućnost slanja crnogorskih oficira da obučavaju ukrajinsku vojsku potvrđena je u aprilu ove godine na sastanku državnog sekretara u Ministarstvu odbrane Marka Markovića sa ambasadrom ukrajine Olegom Gerasimenkom.
Dva meseca pošto je Savet za odbranu i bezbednost Crne Gore dostavio Skupštini predlog odluke o učešću crnogorske vojske u misiji pomoći Ukrajini, ta tačka još nije stavljena na dnevni red skupštinskog zasedanja, konstatuje danas Radio Slobodna Evropa.
Na pitanje američkog radija – "zašto predlog odluke još nije na dnevnom redu", iz "Skupštine na čijem je čelu proruski predsednik Andrija Mandi" nije odgovoreno, dok je po mišljenju bivšeg načelnika Generalštaba VCG Dragana Samardžića, predlog odluke "naišao na opstrukcije u parlamentu".
I dok se za učešće u EUMAM misiji Crna Gora kao nečlanica EU javila dobrovoljno, učešće u misiji o kojoj je govorio general Roling obaveza je na osnovu članstva u NATO-u. Tzv. NSATU misija za pomoć Ukrajini dogovorena je jula ove godine, a učešće u njoj zahteva proceduru koja kreće iz Vlade, odnosno ministarstva odbrane preko Saveta za odbranu i bezbednost do Skupštine kao krajnje instance.
"Stotine članova personala biće raspoređene u sedištu u Visbadenu u Nemačkoj i u logističkim centrima u istočnom delu NATO-a da bi pružili podršku Ukrajini. NSATU bi trebalo da bude potpuno operativan u narednim mesecima", prenosi danas RSE.
U javnosti Crne Gore nema mnogo dileme kako bi eventualno glasanje u Skupštini Crne Gore o učešću vojske ove države u sukobu u Ukrajini prošlo. Sem dela vladajuće većine, za ovu odluku sigurno bi glasao i opozicioni DPS sa satelitskim strankama. Protiv bi sasvim sigurno, ako bi odluka došla na dnevni red, bile stranke koalicije "Za budućnost Crne Gore" Andrije Mandića i Milana Kneževića.
Vlada Crne Gore uvela je 25. oktobra ove godine, na osnovu mera Saveta EU, nove sankcije Rusiji, ali ne jednoglasno, nego glasovima većine ministara. U Skupštini Crne Gore opozicija je od ministra vanjskih poslova Ervina Ibrahimovića tražila da kaže ko od članova Vlade nije bio za sankcije Rusiji, iako je to svima u Crnoj Gori sasvim jasno.
Sasvim je jasno i šta javnost u Crnoj Gori, u zavisnosti od političkog pola na kome se ko nalazi, misli o vojnom uključivanju Crne Gore u rat u Ukrajini. I to na strani onih, kako potenciraju neki od naših sagovornika, "koji su nas i 1915. i 1941.godine klali i ubijali, masakrirali", a "protiv Rusa koji su naši vekovni zaštitnici i prijatelji, braća po veri i krvi".
Pominju i da kad je god "kroz istoriju bilo teško, Crna Gora je pomoć tražila u Sankt Peterburgu ili u Moskvi, ne u Berlinu ili Briselu.
Književnik iz Podgorice Milutin Mićović nedavno je za RT Balkan ocenio da je "Crna Gora, ulaskom u NATO, pristala da radi protiv svoje istorije, protiv svog slobodarskog karaktera, i protiv svog naroda".
Po njegovom mišljenju, "Crna Gora, izvršavajući obavezu prema Alijansi, simbolički ulazi u tešku nacionalnu i istorijsku sramotu".
Po rečima Spasoja Tomića, urednika portala "083" iz Nikšića, "mogućnost da se Crna Gora uključi u sukob davajući vojnu podršku Ukrajini, nešto je što ne bi trebalo da se dešava".
"Crnoj Gori je potreban mir, potrebno je nemiješanje u jedan sukob na koji ne može uticati, a najmanje je potrebno da se naši vojnici ne daj Bože vraćaju u kovčezima. Očekujem da će prije svega koalicija ZBCG i NSD kao vodeća stranka ove koalicije koja se nalazi u vlasti reagovati i spriječiti mogućnost da se ovaj suludi potez ostvari, jer konfrontiranje sa jednom takvim super silom kakva je Rusija ni u kom slučaju nije poželjno", kaže Tomić za RT Balkan.
Naš sagovornik dodaje da "očekuje da se i premijer ogradi od ovakvih suludih ideja i da na taj način Vlada kao organ koji vodi i spoljnu i unutrašnju politiku pošalje jasan signal da se ne slaže sa ovakvim idejama".
"Moj lični stav je da Crna Gora treba da vodi izbalansiranu politiku koja mora ići u smeru balansiranja između Istoka i Zapada, sa pre svega dobrosusedskim odnosom prema Srbiji koja se nametnula kao najvažniji regionalni igrač i čiji predsednik Vučić vodi upravo politiku diplomatskog balansa. Na kraju, ovakav scenario se mora izbeći po svaku cenu, jer nam je bilo dosta ratova devedesetih, pa nismo sada dužni da vodimo nečije tuđe ratove", kaže Tomić.
Predsednik DNP-a Milan Knežević još proletos je, posle prvih najava o slanju crnogorskih oficira da obučavaju ukrajinsku vojsku, rekao da bi "Crna Gora mogli biti legitimna meta Rusije u slučaju eskalacije rata u Ukrajini".
Što se tiče NATO pakta čiji je Crna Gora član od 2017, avioni alijanse gađali su tokom bombardovanja SRJ 1999. godine više meta u Crnoj Gori, od vojnog aerodroma u Golubovicima, podezemnog skladišta aviona u Tuzima do kasarni u Nikšiću i Danilovgradu.
Ovde se ne zaboravlja i 30. april 1999. godine kada su u Murinu NATO bombama ubijena deca, četrnaestogodišnji Miroslav Knežević, trinaestogodišnja Olivera Maksimović, devetogodišnja Julija Brdar. Tog dana pobijeni su i nedužni ljudi, Vukić Vuletić, Milka Kočanović i Manojlo Komatina, povređeno je desetak meštana.