Srbija i Balkan
Zastava Dušana Silnog: Carska vojska pod zlatnim krstom i vekovi u manastirskoj pevnici
Kod nas postoje svega dve ili tri sačuvane zastave iz srednjeg veka, a jedna od njih, koja se vezuje za cara Dušana, čuva se na Hilandaru i predstavlja pravu retkost
Car Stefan Dušan Silni na različite načine vezuje se za manastir Hilandar: od jedinstvenog boravka njegove žene Jelene na Svetoj gori, kada se zajedno sa mužem sklonila tu od epidemije kuge 1347. godine, do bogatih darova i poseda koje je car Dušan poklonio manastiru.
Danas se posetiocima pokazuje krst cara Dušana, u blizini manastira, podignut na mestu gde je prema predanju čuveni velikaš stajao po dolasku na Svetu goru, a u bogatoj manastirskoj riznici čuva se zastava cara Dušana, na šta je nedavno podsetio Telegram kanal "Sozercanje".
Na zastavu je prvi skrenuo pažnju Dimitrije Avramović (1815-1855) u knjizi "Skazanije srbske drevnosti", srpski slikar i pisac koji je prilikom posete Svetoj gori opisao zastavu koju je tamo video. On je naveo da je zastava stajala pored pevnice, kao i da je odozgo i odozdo bila crvena, a u sredini od zelene svile sa zelenim resama oko krajeva. Avramović je naveo i da je zastava imala prišiven zlatni krst.
Istu zastavu kasnije je podrobnije opisao arhitekta Petar Pera Popović (1873-1945). Iz tog opisa saznajemo da je ona u obliku trougla i da je sastavljena od šest platnenih polja narandžaste, zelene i žute boje. Popović navodi i njene dimenzije: vertikalna linija je duga 2,4 metra, horizontalna 2,75 metra, a dijagonala 3,7 metara.
"Zastava je vekovima krasila naos hrama presvete Bogorodice ali je zbog lošeg stanja u kojem se nalazila početkom prošlog veka prebačena u riznicu manastira", piše Popović.
S obzirom na njen trouglasti oblik, neretko se navodi da je najverovatnije reč o "ratnoj zastavi" cara Dušana, a o tome kako je dospela na Hilandar danas postoje samo pretpostavke. Da li je ostavio car Dušan ili neko od njegovih podanika, danas se sa sigurnošću ne zna.
Njena starina ne dovodi se u pitanje: zastava je stara gotovo 700 godina i predstavlja jednu od retkih do danas sačuvanih srednjovekovnih srpskih zastava. Tačnije, kako za RT Balkan kaže heraldičar Dragomir Acović iz tog perioda sačuvane su svega dve ili tri zastave i stoga je ova Dušanova veoma retka.
A da li je baš pripadala slavnom silnom caru?
"Navikli smo da postoji zastava države, vladara ili neke funkcije, koja je nepromenljiva. U srednjem veku to nije tako i kada se kaže da je to zastava nekoga, retko kada se to može povezati baš izričito s tom ličnošću. Obično je to zastava neke vojne jedinice iz tog vremena kojoj je car bio neposredni i vrhovni komandant", kaže Acović.
On dodaje da ne zna da je neko uspeo da ustanovi za ovu hilandarsku zastavu kakav je bio njen objektivni status i rang.
"Ali pošto su zastave iz tog vremena toliko retke, onda kada se neka takva nađe, ljudi je shvate kao vrstu svetinje, a već zato što je iz tog vremena, ona je povezana sa carom Dušanom", ukazuje Acović.
Naš sagovornik ističe da je poznato da je najstarija zastava koja se pominje iz jednog zapisa kralja Vladislava u Dubrovniku.
"Za nju samo piše da je zastava od crvenog i plavog tekstila. Ne znamo ništa više o njoj", kaže Acović.
Treba imati u vidu i da je u Vizantiji bilo 13 jedinica carske garde, koje su imale različite zastave, dodaje naš sagovornik.
"Pošto smo mi u srednjem veku masu institucija, običaja i oznaka preuzeli od vizantijskog carstva ne bi bilo ništa čudno da je i kod nas postojalo više različitih zastava. U svakom slučaju, pošto ih nemamo više sačuvanih, ova jedna sada s pravom ili ne vuče sa sobom famu, slavu i sentimentalni odnos prema zastavi cara Dušana", napominje Acović.
Što se tiče izgleda ove zastave, naš sagovornik napominje da su narandžasta, zelena i žuta boje koje se danas mogu na njoj prepoznati, ali da nije izvesno da su to i originalne boje.
"Mnogo je verovatnije da su se vremenom i pod uticajem sunca i raznih elemenata izmenile i da su sada takve kakve su. Kad bi se neka vrlo kvalifikovana institucija time ozbiljno pozabavila, pretpostavljam da bi mogli dobar deo toga da rekonstruišu vrlo tačno i precizno, ali niko to od njih nije tražio niti se iko ponudio i to je tako kako je", ističe Acović.
