Srbija i Balkan
Novi talas sinofobije na Zapadu: Zašto Vašington pokušava da potkopa suverenitet Kine
Šta je pravi cilj ove sinofobične zapadne propagande, koje uporno predskazuje konačni pad Kine?
Zapadni mediji ne prestaju da iznose neistine o kineskom političkom sistemu i stanju njene ekonomije, koja se, navodno, već godinama nalazi u "završnoj krizi".
"Zlatno doba" kineskog ekonomskog rasta je, tvrdi se na Zapadu, prošlo, a Kina se nalazi na ivici ekonomskog kolapsa, posle čega bi, po svemu sudeći, trebalo da usledi operacija "promene režima" u Pekingu.
To je samo novi talas sinofobije na Zapadu, koji je otpočela Trampova administracija, kada je 2018. godine objavila trgovinski rat Pekingu.
To je, kako mnogi smatraju, bio "početak najvećeg carinskog rata u istoriji".
Otada, SAD i njeni "saveznici" iz Evropske unije neprekidno intenziviraju politiku "odvajanja" i "smanjivanja rizika" od tobože maligne Kine, usvajanjem novih ekonomskih sankcija, carinskih barijera i zabranom izvoza "osetljivih proizvoda" u Kinu.
Prema zapadnom narativu, kineski ekonomski rast je već prepolovljen zbog "pogrešne politike kineskih komunističkih vlasti", pokrajinska zaduženost postaje neodrživa, sektor nekretnina propada, kineske kompanije ostvaruju sve manji profit, a nezaposlenost je u naglom porastu. To je samo rezultat rastuće sinofobije na Zapadu.
Jednom rečju, Vašington i njegove filijale širom zapadnog sveta predstavljaju kineske ekonomske pokazatelje kao niz katastrofa, što je rezultat pogrešne ekonomske politike kineske vlade, piše Lama El Hor, geopolitički analitičar i osnivač časopisa "Čajna bijond vol" za onlajn magazin "Nju istern autluk".
Šta je, međutim, pravi cilj ove sinofobične zapadne propagande, koje uporno predskazuje konačni pad Kine?
Rat Vašingtona protiv kineskog suvereniteta
Kako smatra kineski geopolitički analitičar, iza ovog kataklizmične slike o kineskom društvu krije se pokušaj Vašingtona da podrije poverenje investitora i partnera Pekinga i da tako suzbije ekonomski rast Kine. „Uostalom, ne treba zaboraviti da ponavljanje ovog narativa prećutkuje lavinu trgovinskih ograničenja koja su Kini nametnuli Vašington i njegovi sateliti, koje žele da smanje, ili da čak sasvim zabrane trgovinu sa Pekingom.“
Kako zaključuje Lama El Hor: „Ovi manevri otkrivaju da je pravi cilj zapadnog bloka da ograniči ekonomsku i komercijalnu konkurentnost Kine i razvoj njenih partnera na jugu.“
Jedan primer je pametnom dovoljan. Kako primećuje kineski geopolitičar: „U vreme kada je energetska tranzicija novi hobi zapadnog bloka, koji je vidi kao sredstvo za održavanje sopstvene hegemonije nametanjem svojih `pravila`, nije iznenađujuće što spektakularni napredak Kine izaziva gnev Vašingtona.“
Za kinesku industriju električnih automobila već su propisane carine od 100 odsto u SAD i 45 odsto u EU.
"Namera Vašington je očigledna: da potkopa dominantnu poziciju kineskih automobilskih kompanija, optužujući ih za nelojalnu konkurenciju", uočava kineski ekspert.
Slična je i optužba da Kina prisiljava na prinudni rad ujgursko stanovništvo u provinciji Sinđang. Osim što time pokušava da potkopa čitave sektore kineske industrije, Zapad (SAD) na taj način širi narativ o "komunističkoj diktaturi" u Kini, koja "ne poštuje ljudsko dostojanstvo" i, navodno, "zlostavlja ujgursku manjinu".
Trebalo bi da SAD, pre nego što započnu sa "kritikama Kine", pođu najpre od sebe. Zapravo, politika Vašingtona je čisti protekcionizam, koji se širom sveta maskira u brigu za ljudska prava. Da su ovi američki narativi istiniti, SAD bi predstavljala raj za zaposlene. Amerika je možda najbogatija zemlja, ali sa najvećim brojem siromašnih.
Uostalom, kako pokazuju zvanični podaci Uprave za socijalno osiguranje SAD, svaki peti Amerikanac živi isključivo od socijalne pomoći. Dok se odlazeća Bajdenova administracija hvali stopom rastom BDP-a i rastom indeksa na berzama, mnogo realniju sliku daje procena da će u 2024. godini 184 miliona američkih radnika raditi na poslovima koje pokriva socijalno osiguranje.
Zapravo, kako zaključuje kineski ekspert, (za sada samo) trgovinski rat protiv Pekinga predstavlja rat protiv kineskog suvereniteta, koji je usmeren i protiv njenih partnera na Globalnom jugu.
To je pravi smisao "odvajanja" zapadnih privreda od Kine.
Rat Evrope sa samom sobom
Međutim, zahtevi Vašingtona "saveznicima" da "uklone rizik" od poslovanja sa Kinom izazivaju sve veće ekonomske štete i sve oštrije podele i na takozvanom Kolektivnom zapadu.
Štetu od carinskog rata trpe i same SAD, odnosno američki potrošači, kao i oni u EU, kojima je uskraćen pristup jeftinijim kineskim proizvodima.
Osim toga, kada su 4. oktobra ove godine članice Evropske unije glasale za uvođenje tarifa do 45 odsto na kineska električna vozila, ovo glasanje je ponovo razotkrilo rastuće podele među Evropljanima. Deset država članica EU je glasalo za, 12 je bilo uzdržano, a pet je glasalo protiv. Meću one koji su glasali protiv spada i Nemačka, koje je najveća ekonomija evropskog bloka.
Pre toga, Evropljane je podelila "politika podrška Ukrajini", od koje su se distancirale Mađarska, na čelu s premijerom Orbanom i Slovečka, koju predvodi premijer Robert Fico.
Kako uočava Salman Rafi Šeik, analitičar za međunarodne odnose iz Pakistana, glasanje za uvođenje carina kineskim električnim automobilima je jasno otkrilo ograničenja same EU: "U stvari, nemoguće je poreći da u Evropi postoji evropska dinamika, različita od one u SAD i Kanadi, koja je isplivala na površinu, što će uticati i na jedinstvo u drugim oblastima."
Zapravo, politika koju vodi EU, na čelu sa Evropskom komisijom i njenom predsednicom Ursulom fon der Lajen, koja je zauzela otvoreno antikineski kurs, nije usmerena samo protiv Kine, nego i protiv pojedinih članica EU.
Britanski list "Fajnenšel tajms" je optužio Nemačku da predstavlja glavnog "krivca" za ovakav ishod glasanja.
A tu je i Mađarska, koja je 2023. godine primila skoro polovinu kineskih direktnih stranih investicija (SDI) na evropskom tlu.
Ovo je bilo više od investicija koju su zajedno primile Nemačka, Francuska i Britanija.
Drugim rečima, kako zaključuje pakistanski analitičar, nastojanje EU, na čelu sa Fon der Lajenovom, da se Kini suprotstavi kao ujedinjeni front, izazvalo je suprotni efekat: "Umesto da 'ukloni rizik' od veza sa Kinom, EU je na kraju razotkrila sopstvene podele, a to predstavlja veliko olakšanje za Peking."
Sada je pitanje koliko će daleko moći da ide EU u bespogovornom ispunjavanju diktata koji joj pristižu iz Vašingtona. U stvari, ovo glasanje je dovelo Evropu u rat sa samom sobom, a to je pre gubitak nego dobitak, zaključuje Salman Rafi Šeik.
