Na spiskovim za hapšenje čak 600 Srba, Trajkoviću u Prištini određen pritvor do 30 dana

Progon kosovskih Srba u režiji premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija ne prestaje, a na spiskovima za hapšenja, do kojih su došle "Novosti", nalazi se čak 600 imena.

Prema prvim nezvaničnim informacijama, Kurtijeve vlasti spremale su hapšenje najmanje 230 ljudi, uglavnom pod optužbom za navodne ratne zločine, ali je spisak Srba koji su na udaru Kurtijeve odmazde mnogo duži, piše list i dodaje da je taktiku tajnih optužnica Priština i ranije primenjivala kako bi podizala tenzije i zastrašivala srpski narod.

Ova opasna akcija započeta je hapšenjem bivših policajaca Dejana Pantića i Miljana Adžića - prvog zbog "terorizma" jer je pokušao da uđe u svoj stan u zgradi u kojoj su i prostorije izborne komisije, a drugog pod optužbom da je napao pripadnika ROSU na barikadama i to pre godinu dana.

Ova hapšenja bila su kap koja je prelila čašu i ponovo izvela Srbe na mirne proteste i na barikade širom KiM. Nasilje Prištine i Kurtija je nastavljeno, pa je tako u četvrtak uveče, i to u trenutku kada je zvanični Beograd donosio odluku da od Kfora zatraži povratak pripadnika srpske vojske i policije na Kosovo, uhapšen Srbin Slađan Trajković i to u svom stanu u Severnoj Mitrovici.

Matrica je ista, Trajković, koji je takođe bivši pripadnik tzv. kosovske policije, sumnjiči se za zločine nad Albancima. Na ovim hapšenjima se Priština očigledno neće zaustaviti, upozorava list. 

Određivanje pritvora dvojici bivših kosovskih policajaca Slađanu Trajkoviću i Dejanu Pantiću je poruka da Srbi nisu dobrodošli na KiM i da im neće biti omogućen normalan život, ocenio je Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost.

"Vrlo jasna poruka, Srbi nisu dobrodošli i normalan život neće biti omogućen Srbima. Kontinuirani napadi na građane koji pokušavaju da normalno žive jeste poruka svima da nisu tu dobrodošli", rekao je Barac za Tanjug.

On je istakao dodatnu zabrinutost zbog izostanka reakcije EU.

"Ovo bih kvalifikovao i kao šamar EU jer se značajno bavila ovim problemom, Žozep Borelj se značajno bavio ovim problemom i nije uspeo ništa da uradi. To je negde i presedan u diplomatiji - da se na najvišem nivou bave jednom temom, a ne uspevaju da naprave baš nikakav pomak", rekao je Barac.

Komentarišući stečeni utisak u javnosti, da su barikade koje su Srbi postavili kao odgovor na ovo hapšenje "veći problem od hapšenja ljudi bez značajnijeg objašnjenja", Barac ističe da je potrebno napraviti određenu gradaciju. 

Naime, kako je naveo Barac najjači napadi dolaze prvo iz Berlina, zatim Brisela, pa iz Pariza, a tek onda iz Vašingtona, dok kada je potrebno odgovoriti Prištini, ističe Barac, iz Berlina su najblaži, pa nešto jači iz Brisela, Pariza i na kraju najjači iz Vašingtona.

"U tim usko zadatim okvirima mi treba da tražimo naš put, ali ovde smo od Eskobara, dakle iz Vašingtona, dobili poruku da barikade treba skloniti, ali da treba da ih sklone oni koji su ih postavili, a ne buldožeri", rekao je Barac.

Ambasadori Srbije i tzv. Kosova u Americi, Marko Đurić i Ilir Dugoli, govorili su za magazin "Njuzvik" o aktuelnim dešavanjima na KiM. Đurić je izjavio da Priština kontinuirano sprovodi provokativne akte i povećava međuetničko nepoverenje, dok Dugoli tvrdi da ne postoje dokumentovani slučajevi sistematskog kršenja prava Srba na KiM od strane Vlade tzv. Kosova, prenosi "Kosovo onlajn". 

"Beograd je bio i uvek će biti konstruktivan učesnik u dijalogu, zalažući se za mir, stabilnost i kompromis. Priština, sa svoje strane, kontinuirano sprovodi provokativne i jednostrane akte kojima se krše Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Briselski sporazum uz posredovanje EU, kao i mere koje predstavljaju egzistencijalnu bezbednosnu pretnju srpskom stanovništvu i njihovim pravima, čime se ugrožava mir i dalje povećava međuetničko nepoverenje. Zbog toga tražimo oslobađanje svih uhapšenih Srba i nastojimo da pronađemo načine za deeskalaciju situacije i smirivanje tenzija na severu Kosova i Metohije", rekao je za "Njuzvik" ambasador Srbije u SAD Marko Đurić.

On je naveo i da je 2022. godina rekordna po broju etnički motivisanih incidenata, protivpravnih i neosnovanih pritvaranja, napada na Srbe, njihovu imovinu i srpsko versko, istorijsko i kulturno nasleđe.

"Srbija ostaje privržena procesu dijaloga koji se vodi uz pomoć EU, bez prejudiciranja budućeg statusa južne srpske pokrajine, a u cilju rešavanja konkretnih pitanja od značaja za život svih ljudi na Kosovu i Metohiji", rekao je Đurić.

Međutim, ambasador tzv. Kosova u SAD Ilir Dugoli rekao je da je "ono čemu smo svedoci poslednje na dugačkoj listi pokušaja Srbije da destabilizuje 'Kosovo'".

"Autokratski režim u Beogradu je angažovan u stalnim naporima da izazove nemire i oni to rade ne samo na 'Kosovu' već i u drugim zemljama poput Crne Gore i Bosne i Hercegovine", rekao je Dugoli.

Ambasador tzv. Kosova je rekao da je "hapšenje bivšeg policajca za koga se sumnja da je izvršio teroristički napad na prostorije Opštinske izborne komisije samo povod za ove napade" kojima Srbija preti.

On je naveo i da "ne postoje dokumentovani slučajevi sistematskog kršenja prava kosovskih Srba od strane Vlade 'Kosova'", što je Đurić osporio.

"Srbija nastavlja da poziva međunarodnu zajednicu i sve aktere u međunarodnom prisustvu na Kosovu i Metohiji da obezbede mir, poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, zakonskih normi i postignutih dogovora, odnosno da spreče dalje ugrožavanje Srba i drugih nealbanaca i da zaštite svoja ljudska prava uz obezbeđivanje bezbednosti i održivog povratka svim izbeglim i raseljenim licima i da im tako omogući normalan i dostojanstven život 21. veka", rekao je Đurić.

Dugoli je poručio da na teritoriji tzv. Republike Kosovo nikada više neće biti policajaca i vojnika iz Srbije i pozvao na međunarodnu akciju, tvrdeći da "Srbija u suštini preti 'Kosovu' agresijom".

Francusko Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove saopštilo je da Francuska podržava evropsku perspektivu tzv. Kosova "na isti način kao i druge zemlje Zapadnog Balkana".

Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva izdatom povodom zahteva Prištine za članstvo u Evropskoj uniji, Francuska poziva tzv. Kosovo da nastavi sa reformama neophodnim za približavanje Evropi, posebno u oblastima vladavine prava i zaštite pripadnika manjina.

"Francuska će nastaviti da podržava napore preduzete u ovoj oblasti", dodaje se.

U saopštenju se pominje i dijalog tzv. Kosova i Srbije.

"'Kosovo', kao i Srbija, takođe mora da se odgovorno i konstruktivno angažuje u dijalogu u cilju normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što je suštinski uslov za evropsko približavanje obe zemlje i za stabilnost celog regiona", dodaje se u saopštenju ministarstva.

U noći između petka i subote postavljena je još jedna barikada na KiM, javljaju izvori RT Balkana sa terena. Kamioni su poprečeni na putu između naselja Brđani i Mali Zvečan, između Severne Mitrovice i Zvečana.

Ovo je potvrdila i tzv. Kosovska policija u saopštenju objavljenom na Fejsbuku.

"Tokom noći nastavljeno je postavljanje novih barikada u naselju Brđani koje vodi ka Zvečanu, kako bi se nastavilo ometanje slobode kretanja i na alternativnim putevima, što dodatno otežava život građana na severu zemlje", navodi se u objavi. 

Oni dodaju da je od postavljanja barikada na severu "Kosova" bezbednosna situacija i dalje ista, da su dve 'granične tačke' Jarinje i Brnjak i dalje zatvorene, "kao što je poznato zbog postavljanja barikada od strane kriminalnih grupa".

U objavi se navodi da se postavljanjem barikada "narušava sloboda kretanja i onemogućava ulazak i izlazak građana i robe na dva 'granična prelaza'".

Veliki broj Rusa pružio je podršku Srbiji i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. 

"Stotine i stotine automobila sa ruskim i srpskim zastavama voze se po Moskvi u znak podrške srpskom Kosovu. Prelepo i grandiozno. Da se naježiš", objavljeno je na Telegramu.

Apelacioni sud u Prištini odbio je danas žalbu protiv određivanja pritvora od 30 dana bivšem policajcu KPS Dejanu Pantiću koji je pre sedam dana uhapšen na Jarinju, prenosi portal Kosovo onlajn. Prema ovoj odluci, Dejan Pantić ostaje u pritvoru. Odbrana je najavila da će na ovu odluku podneti žalbu Vrhovnom sudu "Kosova".

Advokat odbrane Ljubomir Pantović izjavio je danas za ovaj portal da odbrana smatra da je odluka suda suprotna ne samo zakonu, jer su "Dejanu Pantiću prekršena sva prava ne samo prema Zakonu o krivičnom postupku 'Kosova' gde on ima pravo da kao privatno lice komunicira sa svojom odbranom, porodicom, da ga oni posećuju, da sa njima razgovara", nego je suprotna i evropskim konvencijama o ljudskim pravima.

"Imamo pravo da protiv takve odluke podnesemo vanredno-pravno sredstvo – Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu i to ćemo učiniti u ponedeljak. Ovo ćemo podneti jer su Dejanu prekršena sva moguća prava", rekao je Pantović za ovaj portal.

Advokate odbrane Pantića brine i zašto se u ovaj slučaj nisu uključile međunarodne humanitarne organizacije.

"Pantić je pritvoren, nije u centru za pritvor, već je negde gde niko od nas ne zna gde je. On čak nije dobio pravo da se javi porodici na minut, da kaže da je živ i zdrav, da ne brinu. Tražio sam od sudije koji mu je odredio pritvor da izda nalog da se Dejanu Pantiću omogući razgovor sa članovima porodice koji osam dana nemaju informaciju u kavom je stanju a svaki pritvorenik ima pravo da kontaktira sa porodicom i advokatom", rekao je Pantović.

Osnovni sud u Prištini odredio je danas pritvor od mesec dana za Slađana Trajkovića koji je prekjuče uhapšen u Južnoj Mitrovici, a koga tužilaštvo tereti za krivično delo ratni zločin, potvrdio je njegov advokat Dejan Vasić za RT Balkan.

Današnja sednica je bila zatvorena za javnost i sud je naložio da informacije o samom događaju koje se stavljaju na teret Slađanu Trajkoviću ne smeju da se obelodanjuju, rekao je za advokat Vasić.

Slađanova supruga Suzana otkrila je da je Trajković psihički stabilan, ali da je u lošem zdravstvenom stanju, jer mu, osim jednog leka za dijabetes nisu dostavili nijedan drugi neophodan lek.

Opširnije pročitajte OVDE.

Dolazak ministra unutrašnjih poslova tzv. Kosova Dželala Svečlje na administrativni prelaz Brnjak je još jedna provokacija Aljbina Kurtija i njegovih poslušnika sa ciljem eskalacije situacije na terenu, saopštila je Srpska lista.

"Dželal Svečlja dobro zna da nije dobro došao u srpske opštine na severu Kosova i Metohije, niti ima šta da traži u našim krajevima", saopštili su iz Srpske liste.

Dodali su da srpski narod želi mir, a njegove najave nasilja nad Srbima samo mogu da zaoštre situaciju.

"Naglašavamo da je srpski narod opredeljen za mir na ovim prostorima, a Svečljine izjave kako je spreman da nastavi sa upotrebom nasilja i da silom ukloni barikade idu u prilog daljem zaoštravanju situacije. U to ime želimo još jednom da naglasimo, da smo opredeljeni za mir, i učinićemo sve da sačuvamo mir i naš narod od nasrtaja iz Prištine, ali ako Kurtijeve jedinice pokušaju nasiljem da uklanjaju barikade, dobiće odgovor srpskog naroda kakav zaslužuju", zaključuju iz Srpske liste.

Šefica Poslaničke grupe pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari-Ljilja kaže da je blokada puteva na severu pokušaj predsednika Srbije Aleksandra Vučića da skrene pažnju sa francusko-nemačkog plana, prenosi Reporteri.

"Teritorijalne pretenzije i namere za još jedan mogući sukob Aleksandra Vučića. Sada su se zvanično izjasnili i potvrdili da će nastojati da dovedu svoje trupe na 'Kosovo', znajući da su se već u poslednjoj deceniji približili vojnim bazama blizu granice sa Kosovom. Patroliranja su bila kontinuirana, sve do pojave ruskog ambasadora na granici sa 'Kosovom'. Nije da se to nije znalo ili videlo, ali nije javno rečeno. Sada su ove nedavne okolnosti skinule i poslednju Vučićevu masku protiv EU, SAD za njegove destruktivne namere i pretenzije na štetu 'Kosova', pa i srpske zajednice", rekla je Kusari-Ljilja.

Ona ističe da francusko-nemački plan dijaloga ima za cilj potpunu normalizaciju odnosa između tzv. Kosova i Srbije.

"Najvažnije je da puna normalizacija odnosa ima za cilj da ukloni sve postojeće prepreke a to je pre svega priznanje od pet zemalja članica EU koje to još nisu učinile", kaže ona.

Što se tiče zahteva međunarodne zajednice za formiranjem ZSO, Kusari-Ljilja kaže da je "važno da Srbi koriste svoja prava".

"Kada smo razgovarali sa međunarodnom zajednicom ali i drugima o ovom zahtevu, rekli smo da je više razgovor o formi o kojoj se raspravlja za ZSO, kao nečemu apstraktnom. Bolje je razgovarati o njenom sadržaju. Važno je da Srbi koriste svoja prava, da budu aktivni učesnici u institucionalnom i političkom životu, da se postepeno fokusiraju na to kako unaprediti zemlju na zajedničkim vrednostima a ne na stvaranju mehanizama koji će pokazati monoetničnost, kao što je to slučaj sa ZSO", rekla je Kusari-Ljilja.