Dekan Fakulteta bezbednosnih nauka Univerziteta u Banjaluci Predrag Ćeranić, je tokom predavanja na temu "Zapadni Balkan u kontekstu međunarodnih odnosa" na Fakultetu za međunarodne odnose prestižnog ruskog MGIMO univerziteta, studente podsetio da je prošlo je punih deset godina od pokretanja inicijative pod nazivom Berlinski proces i zapitao se "šta je zaista nemački kancelar Olaf Šolc želeo da postigne održavanjem novog samita na staru temu".
"Objašnjenje je lako pronaći u vekovnoj težnji o putu za Tursku, odnosno ka azijskim resursima za kojima Nemačka vapi. Sankcije koje je Evropska unija nametnula Rusiji, vratile su se kao bumerang. S obzirom da nemačka privreda zavisi od ruskih energenata, prvenstveno gasa, prvi talas ekonomske krize veoma brzo se osetio već početkom zime i dobijao je na intenzitetu tokom cele godine", objasnio je dekan ruskim studentima, dodavši da su Nemačkoj, a time i EU, potrebni sigurni koridori.
Podsetivši na izjavu Šolca da "jedino sa Zapadnim Balkanom Evropska unija postaje kompletna", i poruku predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen da će proširenje Evropske unije biti jedan od njenih prioriteta, profesor se zapitao "zašto Nemačka, koja je imala aktivnu ulogu u razbijanju zajedničke države Južnih Slovena i prednjačila u priznavanju osamostaljenih republika, sada okuplja delove te iste zemlje u celinu pod drugim imenom.
Istakao je da se objašnjenje može naći u teorijama Džordža Soroša, prema kojima "celinu treba razbiti i posle sastaviti, da bi se sa delovima lakše pregovaralo o korišćenju njihovih resursa".
"Očito da navedena teza Nemačkoj nije bila strana, i da je put ka Turskoj mnogo ugodniji ukoliko je Balkan popločan državicama od kojih ni jedna nema više od pet miliona stanovnika. Od pozvanih država na samit u Berlinu, jedino se Srbija ne uklapa u matricu. Male države nisu faktor u političkom, ekonomskom i vojnom smislu, i njima je lakše postavljati marionetske vlade", rekao je dekan Ćeranić.
On je između ostalog ukazao je da su Ruski politički uticaj i kineska ekonomska ulaganja na Zapadnom Balkanu, odnosno njihovo onemogućavanje postalo prioritet EU i anglosaksonskog sveta, a kao jedan od razloga za održavanje samita Berlinskog procesa, 14. oktobra, navodi i samit BRIKS-a u Kazanju.
Profesor naveo i da "BRIKS postaje sve primamljiviji zemljama Zapadnog Balkana te je bilo potrebno da im se odvrati pažnja",
"Što se tiče prijema u EU, ni za pet, pa ni za deset godina ništa se neće promeniti. Pristup EU za zemlje Zapadnog Balkana ostaće nedostižan cilj, dok će se obećanja i paralelno, politička uslovljavanja i nadalje koristiti. Na kraju, vredi upamtiti reči ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje u Vladi Republike Srpske Željka Budimira: 'BRIKS predstavlja alternativu starom svetu koji je u fazi silaska sa istorijske i svetske scene, zbog čega je važno da Srpska u svetu koji se gradi prepozna prijatelje, partnere i saveznike'", zaključio je Đeranić.